Слика малог Ајлана кога је море избацило на суво, више је него трагичан призор, за сваког иоле нормалног човека. На жалост малишан није ни прва ни последња жртва сулуде епизоде сеобе народа коју су проузроковали исти они који су сада у шоку. Селективно шокирање се наравно односи на последице док их много мање узбуђују узроци ове апокалипсе. Поред свег поштовања према невином дететом чини се као је слика малог леша избачена у јавност у право време за даље планове неодговорних лешинара. Само они који гледају затвореним очима не виде да је прави разлог шокантних емоција заправо већ смишљен нови закон као допуна за де факто не важећи Шенген. Оланд и Меркелова су се договорили да наметну свима квоте за избеглице. Ради се о милионима кандидата за улазак у Европу кроз ову рупу у закону.

Када је пре неки дан на хиљаде трактора нагрнуло у Париске булеваре, имао сам неку чудну емоцију да су и овде избеглице дошле у збег. Није добро кад трактори иду по асфалту. Наравно биле су то само манифестације пољопривредника а мигранти су још увек испред бодљикаве жице тамо далеко. Емоције, емоције… Алатка за отварање душе.

Одувек су се емоције користиле за манипулацију јавног мњења. Сетимо се само слике деветогодишње Ким Пхуц, коју је у Вијетнаму 1972. запалила напалм бомба. Слика је обишла свет а рат у Вијетнаму је добио нови ток јер се америчко јавно мњење ставило на страну пацифиста. Сама слика није изманипулисана али је улога коју је добила на насловној страни, тотално политичка фарса.

Слично је било и са сликама изгладнеле деце у Бијафри или оне на бродовима Боат пеопле у кинеском мору или масовног газирања Курда у Ираку. Треба искористити талас људског саучешћа у трагедији и претворити га у позитивну политичку акцију. Неки нови “ Ја сам Шарли „, како би непопуларни председник добио позитивне поене. Свака им је трагедија берићетна. Понекада није лако доћи до податка или слике велике разорне моћи.

Када пропагандним редакцијама зафале такви документи пропаганде, они смишљају лажне коментаре на слике које пију воду, иако немају благе везе са темом саме приче. Скелетични заточеник у логору Омарске је најбољи пример слике која може да промени ток једног грађанског рата и баци проклетство на читав један народ а да није фалсификат. Зато су слике опасније од филма. Оне блокирају и продужују пажњу док видио обично само пролети. Поврх свега у питању су деца. А, „Што је леш мањи, то је туга већа“ јер су и слике мртве деце неиздрживо болне, поготово за родитеље. Због тога је слика малишана на обали Турске и пуштена у све медије света не би ли натерала народ да прихвата оберучке све остале мигранте и евентуално одобри нове кредите за бомбардовање Сирије. Сан свих западних лидера.

Само поједине храбре и мудре главе се усуђују да кажу јасно и гласно да то дете нисам убио ја, и да немам чега да се стидим или кајем. Њега и стотине других су убили набеђени филозоф Бернар Анри Леви и мали ушати Наполеон, Саркози када су одлучили да разбију Либију, и тако отворе пандорину кутију и сва складишта оружја за Исламисте. Ти исти исламисти су обећали да ће напунити Европу избеглицама и на путу су да испуне своја обећања. Има ли који судија у Хагу или било где на планети који би поред Караџића и Младића могао да позове и неке друге бивше лидере западних сила да се изјасне за све одлуке које су нас довеле до апокалипсе ?

И како рече Орвел: ми смо дубоко загазили у време универзалних преваре као стратегије владања. И заиста, све је као да се ради по десет манипулаторских заповести, које је запад узео за свето писмо своје политике.

У овом документу за шишање стада оваца, под тачком бр 1 стоји: – за примерно владање обавезна диверзија, односно лансирање сензационалних вести да би се скренула пажња јавности и за то време кроз ноге протурила лопта у гол. Другим речима да се на брзака протури нови закон или нека срамна одлука. Треба од ничега створити проблем и то тако да раја сама тражи оно што су они горе претходно већ испланирали ал нису могли пре тога да примене.

Позвати у помоћ емоције сваки пут када је то могуће и тако стварати емоционалне шокове, који проузрокују куршлус рационалне анализе и отварају приступ манипулантима у подсвест појединаца. Стратегија дугорочне најаве неке нове глобе је начин да се овце привикну на машиницу за шишање.

Па кад дође време саме залегну. Систем клиначког обраћање народу на принципу : мала беба луцка па онда иде папа, треба да распамети људе. Када подетиње прихватају лакше хирове и детињарије својих владара.

Мало по мало треба стезати каиш у лајт фазама: незапосленост, несигурност, уништавање социјале, итд. Принцип кување жабе у ладној води. Ако се вода полако загрева она неће ништа осетити све док јој батаци не буду добри за першун и бели лук. Да би се претходни члан закона остварио мора се народ држати у незнању и глупости. ТВ серије, риалити секс, фудбал, тенис и слично су идеално образовање за непросвећену рају.

Имамо Нолета не могу нам ништа! Треба подстицати јавност на све што је „кул“, забавно, вулгарно, некултурно и глупо да би се одржала просечност. И ту су опет спорт и тв главни школски предмети.

Обавезно и под хитно заменути вољу за отпором, једним добрим осећајем кривице. Сви смо сами криви за све што нас снађе у животу.

Набити народу депресију, јер депресивне особе тако губе сваку жељу за побуном …И на крају долази наука примењене психологије, неуробиологија и разна електронска помагала за прислушкивање која чине да они који држе даљински ваше судбине, све знају о роботу који треба да их слушам тј о вама. Они нас познају боље него што ви познајете сами себе.

У Немачкој влада бела куга а ни Француска не стоји боље ако се рачунају само чисти Французи. Због тога је миграција пожељна за власти и властелине који држе фабрике и сличне фирме а врло непожељна за осталу рају која ни сама не може да убоде неко добро и трајно запослење. У Европи већ има преко 20 милиона ван европљана а по неким статистикама више од 60 милиона избеглица широм света је спремно да крене ка старом континенту. О томе се доста мало говори и пише. Много лажи и нетачних података кружи и око самог именовања проблема. За оне који су за досељавање, ради се о избеглицама а за друге су то углавном економски мигранти који су осетили тренутак да сложно нагрну на капију која је широм отворена.

Полемике има и око социјалне позиције оних који су узели пут под ноге са ризиком да успут изгубе главу. Француски медији су једном приликом нагласили да је већина дођоша релативно добро стајаћа у својој земљи обзиром на цену коју су уплатили за превоз и остале трошкове. Која убога сиротиња има толике паре да плати шлеп шверцере и сплаваре који их превозе жедне преко воде.

Редовно се наводи податак да је све већи број миграната пореклом са Косова и Албаније, који нису ни каквом рату. Има и других нелогичности.

Било како било, проблем је постао огроман и можда највећи изазов модерног доба. Хоће ли хришћанска Европа преживети инвазију муслиманског света, питају се све чешће и све су многобројнији. Народ је преплашен и тотално немоћан да убеди своје владаре да не жели толико бедника у својој држави. Та борба сиротиње може бити кобна по Европу.

Само два дана након објављивања слике која треба да буде разлог за отварање граница , на многим медијима појавио је приручник, како помоћи јадним и гладним избеглицама. И све се своди на паре.

Доста је било луткица, крпица, за децу и ћебади и осталих старудија за одрасле које народ нуди као хуманутарну помоћ. То није помоћ. Од сада примамо само кеш! Испружите се ви за лову и дајте прилог за добровољне организације које брину о сиротињи. Избор је огроман и иде од црвеног крста, црвеног полумесеца, доктора без граница, УНИЦЕФа и десетине сличних, па све до на брзину склепаних организација сумњивог профила који пола Шарцу дају. У невољи и мутном се најбоље пљачка. Да није тако не би се сваке ноћи тукли којекакви типови, нити виђали затамњени џипови на уласку у тунел испод Ламанша. Само на овом пролазу ка Енглеском Елдораду за бескућнике, може да се наброји 15. 000 душа који су спремни на све да би стигли на острво звано жеља.

Да би прича била потпуна треба нагласити да је последњи изум савесних владара скинуо последњу сумњу у праве намере.

Удружење Цалм и њихова филијала Синга позивају Французе да усвоје по којег мигранта, да отворе своје куће, станове и викендице. Већ првог дана се пријавило 500 фамилија. У другим земљама је запада чак и много више. На фејсу их има на хиљаде.

Једини проблем остају Мађари, Словаци или Чеси који би, да и ове јесени остану етнички приближно исти као и пре арапских пролећа. Мале су шансе да неко умакне општој еуфорији братства и јединства на силу и преваре а поготово од када су и сами политичари одлучили да своје станове и виле напуне мигрантима као и ваше викендице и напуштена села. Надамо се да ће Оланд, Меркел; Камерон или наш вољени и добродушни Александар високи, да убаце у своје куће бар по једну фамилију Сиријаца, или Африканаца, онако за пример, кад већ неће Емирати и остале богате арапске државе.

Миле Урошевић / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/svaki-svoga-uzmite-migranata/

2 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ