МОСКВА – У сфери међународних финансија прошле недеље десила су се два важна догађаја, која на први поглед изгледају као да немају апсолутно никакве везе. То, међутим, тако изгледа само на први поглед.

Аутор: Николај Стариков 

За недељу дана финансијски свет се промениио. Бретон-Вудски свет, који су англо-саксонци зсновали на власти долара, учиниио је још један, веома важан, корак ка престанку свог постојања.

Пре него што наставимо, неопходно је да се сетимо и још једног догађаја, који за оно што се десило представља видљиву позадину. Наиме, већ неколико месеци уназад, по медијима се спекулише о могућем искључењу Русије из СВИФТ-а, западног банкарског платежног система. Данас се у свету кроз овај систем обавља највећи део финансијских операција. Главни центар СВИФТ-а је у Бриселу, а налази се под директном контролом САД-а.

Као последица ових притиска Сједињених Држава на Русију, чиме је СВИФТ донекле изгубио на кредибилитету, Кина је одлучила да до краја 2015. године убрзано пусти у рад сличан систем плаћања.

Како извештава Ројтерс, „…кинески међународни платежни систем (ЦИПС) који ће служити за обраду међународних трансакција у јуанима, већ је спреман и може бити пуштен у рад већ у септембру или октобру ове године. На овај начин биће уклоњена једна од највећих препрека ка интернационализацији јуана. Овиме ће се, услед смањења трошкова и времена потребног за обраду транаскција, значајно повећати међународно коришћење кинеске валуте“.

Иако је јуан све очигледнија алтернатива долару, главна последица стварања ЦИПС-а јесте постављање темеља за алтернативни финансијски систем светских размера, чиме се стаје на крај свим покушајима да се Русија одстрани из света финансија. Али овде се не ради само о Русији.

Реч је пре свега о престанку монопола Вашингтона над светским финансијским системом.

Кина ће до краја 2015. поставити алтернативни систем „крвотока“ плаћања и трговинских транскација. Ради тога је потребно створити емисиони центар који треба да издаје новац – „крв економије“ – који ће тећи новим платежним системом.

Тај емисиони центар управо је створен! Кинеска алтернатива Светској банци зове се Азијска инфраструктурна инвестициона банка (АИИБ). Како извештава Руска планета, „упркос противљењу САД-а, западно европске земље се учлањују у АИИБ.

Како пише Фајненшл тајмс, позивајући се на сопствене изворе у дипломатским круговима, Француска, Немачка и Италија управо су се сложиле да уђу у АИИБ.

Ово, по вестима у америчким медијима, веома мења равнотежу снага у растућој сукобљености између САД-а и Кине по питању ко ће у Азији диктирати економска и трговинска правила. АИИБ је основана у новембру 2014. године на иницијативу Кине „ради финансирања инфраструктурних пројеката у азијско-пацифичком региону“. Није прошло ни четири месеца, а овом кинеском пројекту придружују се Велика Британија и друге западне земље.

Будући да ове догађаје није могуће игнорисати, онда је боље у њима сарађивати. Велика Британија није само најближи савезник САД-а. Она је мозак – а САД су труп. А мозак савременог финансијског система данас сматра да је данас веома корисно придружити се овом пројекту, који представља његову сопствену алтернативу.

Да привремено резимирамо: Кина је повукла одлучујуће потезе у финансијској сфери. Русија у том смислу Кину подржава. Пошто није нашао начин за ослабљивање Кине, нити да Русију растури изнутра и дестабилизује Евроазијско пространство, изазивајући рат у Украјини, Запад је принуђен да тражи договор са Пекингом.

Да ли ово значи да је борба завршена? Наравно да не значи. Борба је вечита. Запад ће још много пута покушати да завади Кину и Русију. За сада им то не полази за руком и зато морају да се договарају с Пекингом.

А сад можемо да се вратимо оним двема новостима, којима смо започели ову анализу ситуације. Прва новост је да су 20. марта 2015. године председници Русије, Казахстана и Белорусије разматрили „како да превазиђу кризне појаве у земљама Царинског савеза, како да унапреде узајамну робну размену и када да пређу на јединствену валуту.“

За сад се само разматра предлог увођења Алтина, будући да није усвојено решење где ће бити штампан и како ће бити регулисан његов обим. Али до пре само неколико месеци говорило се о сасвим другим роковима – разматрала се година 2025!

И сад се одједном све убрзава за десет година?! Како сад то?! Е, па то је зато што се и финансијски свет мења веома брзо. Оно што је Евроазијски Савез планирао да уради у веома удаљеној перспективи, сада је могуће (а и неопходно је) учинити без одлагања. Кинески партнери поставили су емисиони центар и сваког часа треба да пусте и платежни систем. У тој ситуацији далеко је погодније у посао, по новим правилима, ући с јединственом валутом, него ли са три или више.

У вези са овим занимљиво је и што се, уочи одласка у Астану и пре давања изјава о јединственом финансијском систему и јединстеној валути Евроазијског савеза, председник Русије у Москви састао с високо рангираним кинеским функцинером, руководиоцем канцеларије Централног комитета Комунистичке партије Кине, Ли Џан Шуом.

Друга новост је да је промењен и систем одређивања светске цене злата.

По писању Вест фајненса, „Почев од 1919. године, па све до данас, на тржишту драгоцених метала био је у употреби тзв. систем Лондонског златног фикса (Лондон голд фикс) – систем формирања цене, по коме се двапут дневно утврђивала одређена средња цена, при чему је поступак водила фирма Лондон голд маркет фиксинг лимитед. Стручњаци сматрају да ово неће бити тек било каква банална техничка промена, него да ће то бити прекретница у историји злата. А ево и зашто: Лондон голд фикс, који ће у четвртак престати да постоји, омогућавао је да цену злата утврђују само четири играча, што је, наравно, омогућавало и вршење многих манипулација. Овај систем биће сад замењен нарочито разрађеним поступком аукције, који ће у највећој могућој мери бити транспарентан и у коме ће бити омогућено учешће што је могуће већег броја учесника“

Забавно, зар не?! Систем по коме је цену злата двапут дневно одређивало само четворо људи функционисао је скоро 100 година. И нико није приметио никакве „недостатке“. Нико није ништа критиковао. И „одједном“ сви су схватили! Многи примећују да је одлука о увођењу новог начина формирања цене злата била донета услед критике од стране великог броја економиста и берзанских трговаца, као и због резултата ислеђивања махинација које су регулатори спроводили по разним берзама.

Како намеравају да промене систем? Разуме се да Англо-Саксонци немају ни најмању намеру да укину сопствени монопол. Неће бити никакве „транспарентне аукције“, као што је није било ни током протеклих сто година до сада. Енглези ће само у систем одређивања цена злата укључити и кинеске банке. А на рачун чега? То ће бити накнада за то да и Велика Британија буде примљена у ону кинеску АИИБ банку, а затим, у перспективи, и у кинески платежни систем.

Како пише Кевин Кер, председник Маркет воча и Кер трејдинг интернешенала: „експерти сматрају да ће у новим условима улога Кине у формирању цене злата значајно порасти. Ова новина отвара поље за игру у трговини златом и додаје потпуно нови спектар могућности и играча, што се посебно тиче Кинеза.“

Данас сви говоре о огромној потражњи за златом од стране Кине али стварне бројке нико не зна, будући да их власти „Средишњег царства“ брижљиво крију. Господин Кер изгледа верује да ће у новим условима вео тајне бити подигнут. Лондонско удружење берзанских трговаца на берзи драгоцених метала (ЛБМА) обећала је да неће откривати имена играча све док нови систем не буде пуштен, али уколико кинеске банке буду директно укључене у поступак „фиксинга“, оне ће бити у стању да врше арбитражу на релацији Шангај – злато, што ће у суштини довести до тога да међународно тржиште злата ради двадесет и четири сата дневно. Овакво мишљење заступа Џулијан Филипс, оснивач Голд форкастера. Како се види, нарочито много нам тога и нису у свим овим вестима рекли – али све то су јасни знаци озбиљног ослабљења доларског монопола, а тиме и у суштини и англо-саксонског монопола над светским финансијским системом.

Извор: vaseljenska.com

www.pravda.rs/2015/03/26/pad-mmf-a-dolara-i-engleskog-monopola-nad-zlatom-svet-se-vrtoglavo-promenio-za-samo-nedelju-dana/

4 гласa