Света Гора Атонска, као најснажнији монашки стуб Православне Цркве кроз вјекове, изнијела је преко писмених одлука њених древних манастира и Светог Кинота Свете Горе, низ суштинских поправки на предсаборске текстове за Сабор који се спрема на Криту.

Ево само неких најважнијих светогорских предсаборских осјећања, ставова и суштинских критика на предсаборске текстове, као и предлога Свете Горе оним православним епископима који ће се сабрати на Сабор на Криту.

  1. Сабор на Криту Светогорци очекују са трепетном пажњом. На Светој Гори се моле и надају да ће учесници Сабора на Криту остати у оквирима православне традиције који су оивичени на ранијим Васељенским Саборима и црквеним Предањем. (Сви Свети Манастири Светога Кинота Свете Горе).
  2. Како се види из разматрања већ утврђених докумената, формулације важних еклисиолошких питања су неодрживе и двосмислене, а такође допуштају њихово тумачење које је противно православној догми. (Свети Манастир Каракал)
  3. На разматреање Сабору на Криту предлаже се и документ о томе да одлуке овог Сабора (по аутоматизму) буду обавезне за сву Пуноћу Цркве – што тиранише православну свијест. (Свети Манастир Каракал)
  4. Идеолози и састављачи докумената Сабора припремају правно узакоњење хришћанског синкретизма-екуменизма. (Свети Манастир Ксиропотам)
  5. Главни проблем предложених решења Сабора је документ под називом „Однос Православне Цркве са осталим хришћанским свијетом“ а због нејасне употребе термина „Црква“. У вези са тим неопходно је унијети измјене у текст, да се код оних људи који пребивају ван Цркве не би стекао утисак да није потребно тражити путеве враћања у загрљај Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве – Цркве Православне. (Свети Манастир Григоријат).
  6. Текст предсаборског документа „Тајна Брака и препреке ка њој“ садржи одредбе које легализује богословски неправилно „крштењско богословље“. (Свети Манастир Григоријат).
  7. По питању мјешовитих бракова са инославнима не треба да се прихвате предложене новотарије (у предсаборским документима), већ треба стриктно следовати канонима Православне Цркве. (Свети Манастир Григоријат).
  8. Текст предложеног предсаборског документа „Мисија Православне Цркве у савременом свијету“ треба измјенити како би се јасно поставила разлика између позиције Православне Цркве и инославних „цркава“. (Свети Манастир Григоријат).
  9. У предсаборском документу „Однос Православне Цркве са осталим хришћанским свијетом“ треба избјећи било какве форме признања црквености за инославне. (Свети манастир Филотеј).
  10. Предстојећи Критски Сабор ће више личити на савјетовање Поглавара помјесних Цркава него на свеправославни Сабор јер се право гласа даје само Поглаварима помјесних Цркава и непредањски се ограничава број епископа сваке Аутокефалне Цркве. Све ово невољно доприноси продору неправославног богословља примата, које се јавља продужетком неправославног богословља личности. (Свети Манастир Кутлумуш).
  11. Недоследно је за нас, тј. Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, да кроз предложене одлуке Сабора на Криту признајемо постојање других хришћанских цркава. (Свети Манастир Кутлумуш).
  12. Није добро што су у предсаборским документима игнорисани Сабори светога Фотија и светог Григорија Паламе. Црквена пуноћа очекује да предстојећи Сабор не игнорише решења православних Сабора из деветог и четрнаестог вијека, који су спроведени при учешћу светог Фотија и светог Григорија Паламе. Уколико то не буде урађено, тиме ће се продемонстрирати да Православна Црква не прихвата православно богословље послије Седмог Васељенског Сабора. (Свети Манастир Кутлумуш).
  13. Потпуно је неразумљива сврсисходност присуства инославних посматрача на Свеправославном Сабору. (Свети Манастир Кутлумуш).
  14. Не слажемо се што на Критском Сабору уопште неће бити допуштена могућност уношења измјена у документе који су прихваћени на предсаборским савјетовањима. (Свети Манастир Зограф).
  15. Једностраност текста „Однос Православне Цркве са осталим хришћанским свијетом“ ствара утисак унапријед смишљене намјере оних који су писали текст, како би се успокојиле такозване „цркве и конфесије“, то јест они који се налазе изван Једне и јединствене Цркве. (Манастир Зограф).
  16. Природно, таква једностраност, рађа нејасне формуле и терминолошку збрку, и радикално се разилази са правцем по коме је Црква Православна ишла 2000 година, која је на својим званичним скуповима јасно правила границу између истине и заблуда, и која је чувала своју паству од опасности разноразних јеретичких учења. (Свети Манастир Зограф).
  17. Прекомјерни кораци на сусрет са инославнима повећавају број православно вјерујућих који прелазе у разне зилотске групе и организације. Парадоксално је, али не предузимају се озбиљни покушаји ступити у дијалог са онима који су тако блиски Цркви (зилотима), док се у исто вријеме све силе управљају на зближавање са онима који су далеко од Цркве (јеретицима). (Свети Манастир Зограф).
  18. Термин – Црква – треба бити допуштен за коришћење једино у односу на Православну Цркву. Инославне треба дефинисати само као хришћанске доктрине и исповиједања. (Сви Свети Манастири Светога Кинота Свете Горе).
  19. Значење јединства Цркве потребује разјашњење у тексту за Сабор на Криту. У тексту Сабора треба се јасно истаћи да се у јединству Цркве налазе само чланови Православне Цркве, Тијела Христова. Само ка њима се могу односити ријечи Христове: „да буду једно, као и ми“. (Сви Свети Манастири Светога Кинота Свете Горе).
  20. У параграфу 5 предсаборског документа „Однос Православне Цркве са осталим хришћанским свијетом“ треба измијенити поједине изразе. Тако умјесто израза „трагање за изгубљеним јединством хришћана“ треба ставити израз „повратак истини, од Цркве удаљивших се хришћана“. (Сви Свети Манастири Светога Кинота Свете Горе).
  21. Свети Кинот се не једанпут и у разним случајевима званично изјашњавао против богословских саглашавања са инославнима и протествовао је против заједничких молитава и литургијских радњи са инославнима. (међусобно цјеливање православних и јеретика на Литургији и слично). (Сви Свети Манастири Светога Кинота Свете Горе).
  22. Критеријум истинитости вјере јавља се сазнање Пуноће Цркве које може бити изражено појединим људима (примјер св. Максима Исповједника, светог Марка Ефеског и других), а не само Саборима епископа. (Сви Свети Манастири Светога Кинота Свете Горе).
  23. Атонски монаси су изразили увјереност у неопходност напомињања у Критским документима о православним Саборима светог Фотија Великог (879. године) и светог Григорија Паламе (1341. и 1351. г.), због тога што су они јасно показали догматске и еклисиолошке разлике православних са инославнима. Ови православни Сабори су осудили нехришћанска западна учења о Филиокви, тварној благодати и папском примату. (Сви Свети Манастири Светога Кинота Свете Горе).
  24. Светогорци су предложили да се у текст документа „Мисија Православне Цркве у савременом свијету“, укључе и детаљна спомињања о православној антропологији и космологији, са ослонцем на учење св. Григорија Паламе. (Сви Свети Манастири Светога Кинота Свете Горе).
  25. У закључном дјелу посланице атонских монаха указује се на неопходност исправљања текстова предсаборских докумената, како би они изражавали мишљење читаве Пуноће Цркве и не би постали поводом за расколе и подјеле, већ да би сва Пуноћа Цркве, једним устима и једним срцем, прославила Пресветог Тројичног Бога као наду на спасење читавог свијета. (Сви Свети Манастири Светога Кинота Свете Горе).
Са руског језика превела редкција Принцип-а
6 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ