„Људи који јако тешко живе не живе тако јер су неспособни или глупи, него зато јер су у раљама криминалаца“ заокружила је интервју „Вестима“ хрватска књижевница Ведрана Рудан, жена која бритким и неконвенционалним језиком стаје у заштиту незапослених и сиротиње, а оштро гађа власт, тајкуне, банкаре, цркву, НАТО… Уводни детаљ, да нас конобари у лобију једног бечког хотела упорно игноришу, можда је малчице помогао да се са почетне теме положаја жена очас сурвамо у блато балканске политике.

Хоће ли се наши политичари икада разумети?
– Они се разумеју феноменално. Нема међу њима разлике. Рећи да је Томислав Николић противник Колинди Грабар Китаровић је бедасто. Они пушу у исти рог, Америци и Немачкој, немају моћ осим на нивоу плаката, али су сервис, и они живе од тога да се народи међусобно кољу. Али, то је прастара прича. Међу нормалним светом је спознаја да смо попушили, да нисмо различити, да смо део исте трагедије која је сигурно изазвана извана, која није последица стогодишње мржње јер нам је неко споља помогао да се побијемо. Када видимо како су планули Тунис, Сирија, Пакистан, јасно да је то кренуло из Америке.

Оштро критикујете десничарске групе, али и неолиберале, правите ли уопште разлику?
– Уопште их не делим. Не знам ко су десничари данас. Да ли су то они који све чешће обријане главе марширају са наци знаковима и урлају по цестама Европе или су то Меркелова и њене колеге које држе цели свет за врат, обичне људе, али не као фактор, него као сервис националним компанијама.

„Национална луђакиња“

Да ли сте имали проблема због својих текстова?

– Не, јер моје писање и моја такозвана борба нема никакве везе са новцем. У Хрватској сам моћна преко интернета где имам 120.000 пратилаца, 10 милиона прегледа, али сам моћна колико је моћна луда на двору неког краља. А лудама обично не скидају главе. Проглашена сам националном луђакињом и нисам опасна, више сам доказ да постоји неки слободан глас, да ето видите и лудаци имају право гласа…

У књизи „Ухо, грло, нож“ 2002. године написала сам да пет „кока кола“ је.. читав свет и многи то нису разумели. Мој амерички издавач је рекао да је књига написана прерано. Тада сам осетила да је свет у канџама неколицине моћника, а ти десничари који марширају, и ти левичари који протестују, то је само фолклор. Нити су ти десничари опасност, нити су ти левичари нешто што нас „води“ у бољу будућност. Ми смо робови. Ми имамо право да будемо дивљаци, имамо право да будемо борци против дивљака, али и једни и други смо – робови.

Капитализам је систем у коме смо само слуге?
– Ми смо увек то били. И не видим откуд некоме идеја да за нас постоји светла будућност. Хрватска је величине предграђа једног светског града. Ко смо ми на кугли земаљској? Зашто мислимо да смо битни, да имамо нека људска права у таквој подели у свету? Били смо и бићемо робови. Српски политичари желе свакако у Европу јер ће им она дати сертификат да су цивилизовани. Али, Срби су дивљаци на исти начин на који су Швеђани или Немци. Сви људи су дивљаци у суштини, само што постоје моћни и мање моћни дивљаци. Немци су моћнији од нас, али не радници или учитељи, не чак ни Ангела Меркел, јер је она сервис Барака Обаме. Цела Европа је америчка колонија и ту тражити позицију и анализирати стање у Србији или Хрватској је смешно. Нас нема. Било нас је док је било Југославије.

Политичари наших нових државица се слажу у једном – Тито је крив за све?
– Људи, укључујући и мене, су глупи и изманипулисани. И у време Југославије, и данас. Још се делимо на четнике и усташе. Нама је бачена кост. Двадесетогодишњаци се пале на ту причу, али то је ствар медија! Лакше је да се млате са тим него да кажу – немам за хлеб а радим 12 сати, роб сам и – усмерићу агресију ка свом послодавцу. У Хрватској је 200.000 грађана животно угрожено због кредита у швајцарцима. У нашем рату је погинуло 20.000 људи и о томе ћемо говорити још 1.000 година, јер то одговара онима који нама владају, а о овој другој теми нећемо. И када неко подигне глас одмах га „сасеку“ да се задужио да би живео као цар?! А људи су само купили стан од 40 квадрата.

Донедавно је Хрватску хвалио Брисел и ММФ, данас хвале Србију.
– Ти не хвале државе, већ политичаре који су спремни да побију свој народ да би себи приуштили моћ, добра кола, глисере, курве. Брига вашег председника за вашу судбину. Давно, још док је био четник, рекла сам му: „Ви нисте четник, ви сте социјалдемократа“. И онда је он добио живчани слом. Међутим, сад је Николић социјалдемократа, фини господин који ето покушава да уљуди тобожње српске дивљаке…

Учитељица сурове истине

*Ведрана Рудан рођена је 20. септембра 1949. Завршила је Педагошку академију у Ријеци, како наводи „српски или хрватски“ и немачки језик. Радила је као учитељица, туристички водич, сладолеџија, новинар, уредница на радију…
* Члан је Хрватског друштва писаца, а књиге су јој превођене на десет светских језика. По књизи „Ухо, грло, нож“ рађене су позоришне представе у хрватском Театру 101 и српском Атељеу 212.
* Верује да на део својих читалаца делује као психотерапеут, али да у некима буди убилачки бес јер им говори где су.

Како видите будућност простора бивше Југославије?
– Југославија ће опет постојати. Чак се споља опет инсистира на братству и јединству, то им сада више одговара. Југославија ће функционисати као творница јефтине радне снаге. Нико није објавио податак да је најјефтинија женска радна снага на свету у текстилној индустрији у Македонији. Наши радници не коштају ништа. Жао ми је што не виде никакву потребу да се буне. Разумем да борци за крух не могу бити борци за правду, али свеједно ми је жао. Једино где се Хрвати боре је када крене навијач Хајдука на навијача Динама, али држава то потенцира. Све док се они кољу на стадионима, пустиће политичаре на миру. Њима је у интересу да се стадиони пале на ту тему, а не на тему хлеба.

Без пара нема борбе

Зашто вам људи верују?
– Јер пишем оно што заиста и мислим. Живим од продаје онога у шта верујем, а то сам крваво платила. Не знам колико сам отказа у животу добила, али сам успела. Мрзим капитализам, мрзим свет у коме живим, мрзим начин на који живе моји пријатељи, али ја живим добро. За то сам се изборила, али и зато што имам мртве родитеље, баку и деку који су били богати. Оставили су ми неколико кућа и могу да будем слободна када имам паре. Нисам их ја зарадила, а када ми је била фрка, продала сам две куће. И онда је лако бити борац за народна права, јер ти не живиш ни од чије милостиње.

Је ли долазак левице на власт у Грчкој нови талас који ће донети промене?
– Не верујем. Грчка не би била у таквом стању да јој на уласку у пакао није помогла Америка. Грчка је амерички тројански коњ у Европи, а сада је европски проблем. А Америци је у интерсу да Европа не буде сигурна зона, јер јој је уједињена Европа ипак некаква претња и одговара јој овај циркус. Америка је на умору, царство се распада, и дефинитивно долазе Кинези. Историја се понавља, једно царство пропада, друго настаје, а роб остаје роб.

Згрожена позивом

Да ли је неко од политичара покушао да вам се додвори?

- Стално. Последње додворавање био је позив наше председнице да дођем на њену инаугурацију. Нисам веровала када сам видела тај мејл. Ишла бих, јер волим изазове, али је моја породица била згрожена идејом. Сада ми је драго да нисам ишла јер су тамо били ратни злочинци, убице, највећи хрватски шљам.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/486357/Svi-smo-mi-americki-robovi

Прочитај без интернета:
0 гласовa