Аутор: Жељка Крмпотић

Хитлерово мишљење о славенским народима опћенито није било добро, па и Хрвати у том контексту имају своје мјесто

Књига “Hitler’s Table Talk” издана је још педесетих година, а 2000. доживјела је реиздање. Збирка је то монолога Адолфа Хитлера те разговора које је водио с блиским сурадницима у раздобљу од 1941. до 1944. године.

Све његове ријечи забиљежили су Хеинрих Хеим, Хенрy Пицкер и Мартин Борманн. Хитлер је говорио о религији, филозофији, политици и бројним другим темама.

Међу осталим, на неколико мјеста спомиње Хрвате у контексту који за нас није особито ласкав. Иако никада није био на нашој обали, каже како смо сјајна туристичка дестинација.

“Када би Хрвати били дио Рејха, као изврсни војници њемачког Фüхрера чували би мочварна подручја. Како било, не би се према њима требало понашати онако како то сада чини Италија. Хрвати су јако поносан народ и требало би их заклетвом вјерности везати изравно уз Фирера. У том случају могли бисмо се на њих потпуно ослонити. Рецимо, када испред мене стоји Кватерник (оп.а. Славко Кватерник, усташки идеолог), у њему видим све оно што Хрвати јесу – чврст у пријатељству, а његова ријеч обвезује заувијек”, говори Адолф Хитлер.

Ипак, повијесне околности показују како је Хрватска за њега била извор за пљачку и бесплатну радну снагу.

„Сваки 30. човјек ишао је у Њемачку на присилни рад, а многи се нису вратили. Ријеч је о више од 200.000 људи из Хрватске и с подручја БиХ. Надаље, из НДХ су нацисти експлоатирали пољопривредне производе и руду. Опћенито, Хитлер је на НДХ гледао као на колонију“, објаснио је једном за Еxпресс повјесничар проф. др. Иво Голдстеин.

Његов колега Твртко Јаковина за нас је изјавио како је Хитлерово мишљење варирало и био је склон онима који су му били савезници, иако је имао лоше мишљење о Славенима.

„Славенски народи у његову империју нису имали другог мјеста него да их се третира као робље за секундарне послове. Словаке, Хрвате и сличне третирали су као сељаке који су били глупи и ништа више од тога. У вријеме рата излазиле су дјечје сликовнице гдје су управо те народе приказивали у таквом свјетлу. Ипак, његов однос је недосљедан. Бугари су му били најближи, па их је највише цијенио, док су Чеси о којима је говорио изнимно негативно, у рату ипак прошли с мање губитака него други. Сватко тко је био на његовој страни понекад је добио коју позитивну реченицу.“

“Мађарима се лакше управља него Румуњима. Каква штета да умјесто Румуња не можемо поставити Хрвате”, сањари Велики Вођа о покорности других народа.

Убрзо потом открива скривене жеље.

“Говорећи опет о Хрватима, привлачна ми је идеја, гледано с етничког становишта, да их треба германизирати. С политичког гледишта ипак та идеја није остварива”, објашњава Хитлер.

У НДХ њемачки држављани били су у битно бољој позицији од осталог нењемачког становништва.

„Они су имали кључну, привилегирану улогу па нису морали плаћати порез, нису морали ићи у војску, а чак су избјегавали и затворске казне ако су морали ићи на одслужење због криминала“, објаснио је Голдстеин.

Из свега тога јасно је видљиво да унаточ појединим ријечима похвале, кажу повјесничари, Хитлер Хрвате гледа само као оруђе у стварању нове Еуропе, а никако као равноправне.

„Дапаче, кад је говорио о стратегији, тврдио је да у овом тренутку у југоисточној Еуропи постоје ‘дрецкстаатен’ или говнарске државице (мислећи притом на Мађарску, НДХ, итд.), али ће се тај устрој након рата по њемачкој побједи, темељито преуредити“, сматрао је Голдстеин.

У својим разговорима Хитлер спомиње и идеју о готском подријетлу Хрвата.

“Хрвати су врло упорни у жељи да их не сматрамо Славенима. Они тврде да су потомци Гота. То што говоре славенским језиком за њих је само случајност”, наставља Фüхрер.

НДХ му није била близу мисли ни срца

Готска теорија сматра Хрвате славенизираним Готима. Сплитски архиђаком Тома у 13. стољећу је говорио о тој теорији, али на врло климавим и нимало знанствено утемељеним чињеницама.

„Но усташке власти у НДХ толико су се хтјеле додворити нацистичком господару, да су извукли ту теорију и поставили је као службену у том раздобљу. Ни тада та идеја није имала пуно поборника, а након рата је била мета критика, па чак и исмијавања“, објаснио је Јаковина.

Повјесничари се слажу како неке Хитлерове изјаве, извађене из контекста, можда дјелују ласкаво, но у коначници јасно је да му НДХ није била близу мисли ни близу срца, јер се у том раздобљу бавио пуно већим проблемима освајања еуропског тла.

Био је необразован

Ипак, кроз разговоре је видљиво како је размишљао о актуалним тренуцима, а показао је и необразованост у кључним ситуацијама. “Ископали су главу неандерталца и ускликнули: То је био наш предак. Како знају да тај назови неандерталац заправо није био мајмун? Све што о томе могу рећи јест да то сигурно нису били наши преци. Када нас питају о нашим прецима, увијек требамо истицати да су то били Грци”, казао је објашњавајући касније да су кипови грчких богова јасна визија правог германског човјека, јер Грци су за њега Германи и нитко у антици није успио достићи њихову надмоћ.

Успоређујући главе грчких кипова с профилом њемачких људи, закључује Хитлер даље, сличност је очита.

Трудио се показати своје знање

Његови сувременици тешко су пробављали такве тврдње, наводећи како су разговори с њим изнимно напорни и досадни. Повјесничар Маx Домарус каже како је Хитлер инзистирао на потпуној тишини док он говори и није допуштао упадице ни потпитања.

“Увијек је Хитлер тај који говори! Он може бити Фирер колико год хоће, али увијек се понавља и досађује гостима”, наводно је једном приликом изјавила Магда Гоеббелс, супруга Хитлерова побочника и министра Јосепха.

Сувременици су такођер тврдили како се у друштву учених људи Хитлер јако трудио показати своје знање. Књига “Hitler’s Table Talk” осим на њемачком, доступна је на француском и енглеском језику.

У Русији су 2008. године законом забранили њезино посједовање и дистрибуцију због расистичких коментара пуних мржње према Русима и Жидовима.

www.express.hr/brifing/tajni-hitlerovi-planovi-za-hrvatsku-hrvati-ce-mi-braniti-mocvare-1100#

Прочитај без интернета:
1 глас