Четврто издање књиге тумачења и објашњења „Протокола сионских мудраца“, коју је написао др Ратибор М. Ђурђевић (о чијој импресивној личности сведочи и његова биографија коју уз фељтон објављујемо), данас, у време банкарског фашизма и завереничких ланаца у којима се свет налази, потребна је ради разумевања неизвесне будућности која је пред нама. Магазин Таблоид ће у неколико наставака донети најинтересантније делове из ове књиге у којој приређивач између осталог каже: „…Сто година је прошло од времена кад су се Протоколи појавили. Предавач те серије излагања не крије да је циљ јудео-банкара и јудео-масона, као извршитеља њихових планова, да на престо нове светске империје доведу свога јудејског цара. У злоделима Лењина, Стаљина, Маоа, Тита, Пола Пота и других комунистичких злочинаца, јасно разазнајемо како ће несрећни Евро-Американци таворити животе у тој бездушној тиранији…“.

Сатана им је много помогао да оду далеко у постизању својих циљева. Јудејско глобално царство већ је остварено у: Уједињеним Нацијама и њеним агенцијама, Уједињеној Европи и њеним саветима, парламенту итд., финансијским установама- ММФ, Светској банци, контроли медија, информативних система.

Тајном, али препознатљивом јудео-масонски контролисаном владом САД-а, Британије, Француске, Немачке и осталих парламентарних демократија.

Ми смо у клопци – али јудејска власт није још постала апсолутна као што ће бити у консолидованом Новом Светском Поретку. Једини спас је у духовној, хришћанској револуцији. Без тога Бог неће имати разлога да нас спасе од сатанске јудејске аутократије. А то значи: дејудаизација наше културе и веровања, философије и животних ставова, уметности и просвете, медија и морала, је незаобилазни задатак у нашој ситуацији.

Потчињавање хришћанским вредностима, одлучно одбацивање подметнутих нам фарисејских пошасти. Враћање хришћанским коренима и истеривање јудејских бесова. Још једном дејудеизација и христијанизација.

Протоколи Сионских мудраца не односе се само на управнике комунистичких кланица, већ у истој мери и на директоре евро-америчких парламентарних демократија. Читаоци и проучаватељи Протокола с обе стране Атлантског океана, обично се усредсређују па повезаност јудејске завере са успоставом бољшевичког и других комунистичких режима. Такво раскринкавање је неопходно и оправдано, јер се узроци тих крвавих догађаја тешко могу на који други начин добро разумети.

Такав приступ Протоколима, на жалост, занемарује чињеницу да су јудео-банкари исто тако одређивали и развој политичких догађаја у демократском свету. На пример, политичка пракса у Британији је била одређена јудео-масонском доминацијом кроз радну спрегу банкара и Круне, а касније и у функционисању мо- дерне британске државе. Утицај јудејских банкара се пренео и на британску колонију Америку и наставио се у измењеној, али не мање кобној форми кад су се формирале независне Сједињене Америчке Државе. После детаљног проучавања и писања неколико студија, предложио сам да се та држава, чији сам и сам држављанин, назове Јудео-Америка.

Људи обавештени о закулисним радњама у Француској масонској револуцији немају никакве сумње да је француска демократија, сем кратких интервала, била већ два века под доминацијом атеистичке масонске ложе Гранд Оријент (Велики Исток). При том се мисли на незнабожачки, вавилонски, антихришћански Исток. Француска је, под вођством те сатанске клике, постала секуларна антихришћанска држава. Чак и после 200 година, она је наставила да се развија у непријатељству према Цркви и Христу. Укратко, секуларна (безбожна) демократија је прикривени рат против хришћанства, док је бољшевизам бруталан и крвожедан облик отворене побуне против Христа – Бога.

„Демократија“ као антихришћанско оруђе

У одабиру из Протокола Сионских мудраца који је учинио Даглас Рид, а који следи у трећем делу мојих коментара на Протоколе, читаоци ће доћи до закључака сличних мојима: да је „демократски“ облик рата против Христа опаснији по друштво и душе од бољшевичког због тога што се дешава у подмуклој и скривеној офанзиви.

Метод тог „демократског“ дела јудејског рата против Христа је релативно једноставан, иако не мање деструктиван од отвореног и бруталног напада на хришћанство кроз комунизам.

Јудео-банкари и јудео-масони су тај метод „демократског“ поробљавања хришћанских народа довели до савршенства.

Тај метод борбе против Христа састоји се у запањујуће једноставном поступку. Народ бира своје представнике у парламенту слободно и уз сву заштиту против крађе гласова и других злоупотреба.

Кад се посланици нађу у престоници, на њих се примењује скривени али неумољив притисак да говоре и гласају како су тајни Господари одредили. Слобода народних представника је привидна и ограничена постојећим „јавним“ мњењем. Ово је зависно од медија и опште прихваћених, и од јудео-масона облико- ваних идеја и ставова.

Јудејци су господари медија, издаваштва, просвете и културе, као и економског и индустријског домена. Јудејска буђ је прожела некадашњи, здравији хришћански поглед на свет. Ко се од народних посланика побуни против јудаизованих (напредних, секуларистичких, либералних) схватања иза којих стоје скривени јудео-масонски посматрачи, тај је политичар запечатио своју политичку каријеру. Прогласиће га екстремистом, чудаком, фашистом, затуцанком, итд. и на идућим избо- рима ће бити одстрањен из политике.

Цео процес је доведен до политички смртоносног савршенства. У књизи „Америка опет колонија“: Уљези и њихови поданици Американци, Свеска Б, Вашингтон под тоталитарним уљезима, описао сам ту трагичну ситуацију у детаље.

Око 40 америчких посланика и сенатора су тако избачени из политичког живота. Остали су прихватили ограничења која је јеврејски лоби успоставио и тако се представничко људско крдо у престоници креће како их јудејски каубоји упућују. Главно је да „демократија“ (у овој специјалној форми) тријумфује, а колико ће жртава пасти у Ираку, Израелу, Југославији, Чеченији-то није важно. У име мирољубивог америчког народа, сурови Јудејци гурају своје мегаломанске пројекте за освајање света. Протоколи Сионских мудраца казују нешто о криминалном менталитету садашњих освајача света.

Један од показатеља недостатка љубави и поштовања које јудео-банкари показују према потчињеном човечанству…

Ове зиме (2001) излази из штампе моја последња књига, Путокази за трећи миленијум. Свеска А се бави позитивним духовним вредностима и насловљена је „Ка Христу“.

Друга свеска приказује негативне и зле појаве у савременом човечанству, па носи и прикладан наслов, „Ка Сатани“. Један од чланака у њој саопштава изучавање подљудске талмудске вере и међуљудских односа које жигоше професор Израел Шахак, један од храбрих критичара фарисејске нечовечности према Нејеврејима.

Као што су пророци пре више од 2.000 година оштро осуђивали незнабожачки менталитет Израелаца заражених вавилонским и феничанским утицајима, тако и професор Шахак осуђује етику џунгле којом се руководе савремени рабини и њихови верници међу „побожним“, тачније посатањеним Јеврејима. Бог је љубав, а Сатана је пакост и зверост – најкраће речено и сасвим разумљиво.

Подстрек за ово савремено разматрање потиче из еколошке ситуације која се претећи надвила над човечанство. Ово пишем о православном Божићу 2001.

Пре 68 година, кад сам као студент дошао у Београд из Крушевца, на бреговима Кошутњака било је, у току зиме, 10-30 сантиметара снега. Скијао сам се и уживао у зимској лепоти Бановог Брда и Топчидера. Сада ту нема ни један сантиметар снега. Станујемо у том крају и по улицама се црни асфалт.

У току последњих 20 до 30 година, јудејски финансијски силници и њихови аријевски послушници су експанзијом индустрије упропастили природну равнотежу у атмосфери. Сада – еколози нам објашњавају – издувни гасови су прогорели рупу у озонском слоју и сунце загрева атмосферу без заштитног омотача. Вода која је испарила се не претвара у кишу или снег, и тако се не враћа на земљу, већ одлази у васиону. Прошлог лета је била неуобичајено велика суша. Водостај на рекама које покрећу електричне турбине је сада низак и инжењери објашњавају нестанак струје у хладним данима недовољном количином воде у рекама.

Криза није нова. Већ пре 40 година стручњаци су изражавали страх од могуће климатске катастрофе, укључујући и последице по здравље људи.

Еколошки покрет је почео, али није далеко стигао. Ко спречава решење тог озбиљног проблема? Они који желе да продају што више нафтних производа без обзира на опасност по здравље и природу. Људи у градовима су тако заглупљени да више воле да живе у загађеним центрима него да пређу у предграђа где је здравствена претња нешто мање озбиљна.

Пре 30 и 40 година у Америци, где је опасност била веома видљива, проналазачи су дискутовали о другим изворима енергије за погон возила: водоник (хидроген) сагорева чисто и има га много у природи; такође, електрични мотори не трују околину као бензински. Зашто те могућности нису искоришћене? Зато што господари демократске политике нису то дозволили. Значи Јудео-банкари и извршитељи њихове чудовишне воље, јудео-масони, су криви за овај злочин над природом – човечанством.

Научници, такорећи о свом трошку, су покушали да нађу практична решења. Патенте су господари финансија ухапсили и одбили да уложе новац у даље њихово истраживање и примену. У међувремену људи и биљке су наставили да се гуше у прљавом ваздуху. Пре неко вече један стручњак је озбиљно излагао о климатским трендовима по којима ће Балкан – терен са погодном климом за гајење воћа и поврћа и меснате хране – постати, у догледно време пустиња! Јудео-банкари су тако похлепни на добит да им ништа није важније – ни здравље, ни будућност човечанства. Они контролишу демократске процесе и не дозвољавају да се питање реши. То су злочинци – капиталисти, Јудејци или „хришћани“. Као бесловесне животиње, они спроводе своје краткорочне интересе и одбијају да се покају и покоре Творцу који им је дао Земљу на уживање. Они је претварају у пакао. Бедници – моћници. Зверови. „Синови Сатане“, како их је Христос назначио. (Јов. 8:44).

Велика трагикомедија јудео-демократије: Наводна борба против комунизма

Пуковници и други виши официри КГБ-а који су пребегли на Запад током 1970 -их раскринкали су подвалу о борби демократија против совјетског режима. Они су недвосмислено објаснили целу игру: наводни сукоб између тиранског комунизма и слободољубиве западне демократије је била обмана глупавих Гоја.

Пре читања тих излагања, и ја сам био један од милиона „корисних идиота“ (како је Лењин звао левичарске напредне либерале и друге Гоје на Западу). Веровао сам у дипломатску и медијску слику о неизгладивој супротности парламентарне демократије према марксистичким револуцијама. Био је ту НАТО пакт насупрот Варшавском; у Вијетиаму, а и раније у Кореји, био је рат против револуционарних покрета азијских народа, и америчка и друге англо-саксонске „демократије“ су им се супротставиле. Ту је био и СЕАТО – Савез антикомунистичких држава, који је наводно био фронт да заустави комунистичку агресију на југу Азије и Тихом океану, а који је организовано наводни антикомуниста Џон Фостер Далс, дугогодишњи амерички министар спољних послова. Он је истовремено, али тајно, био главни архитекта- совјетског ширења у свету.

Било је „неуралгичних тачака“ као Вијетнам, Камбоџа, Ангола, Никарагва. Све је то врило на површини. Испод те јудео-демократске опсене, комунисти су успостављали диктатуре, у Кини, Кореји, Вијетнаму, Камбоџи, Етиопији, Анголи, Куби, Никарагви – већином под видом „аграрне револуције“ или борбе против националистичких или револуционарних диктатора – Чанг- Кај Шека, Дијема, Сомозе, Хајле Селасија, итд.

Упркос антикомунистичкој пози у америчком министарству спољних послова било је високих чиновника прокомуниста и левих напредњака, многи од њих са јеврејским презименима.

Комунистички ваљак се котрљао и црвене заставе су се вијориле на многим територијама. Ако бисмо их на глобусу представили црвеном бојом, било би толико руменила да би се стварни антикомунисти морали забринути. Цео гај систем варки и лукавстава је теоретски претпостављен у „дијалектичкој“ јудејској формули на коју су се и владајући комунисти увелико ослањали. У својој свести и у теорији они се руководе шемом: теза + антитеза = синтеза

Теза је могао бити демократски систем. Антитеза је акција јудео-масонсрије (комунизма) у потпомагању револуција, социјализма, секуларизма. Синтеза је прокомунистички, јудео-масонски свет прожет марксистичким фантазијама, а који се ослања на активности левичара (социјалиста, либералних политичара).

То је база која се креће у даљу фазу Новог (јудејског) Светског поретка. То је наводно незаустављиви прогрес човечанства. Неће се „човечанство“ од тога овајдити, али ће јудео-масони прићи ближе својој диктатури над људским масама и државама. Сатана је једини добитник; он царствује над човечанством које се приволело Противнику Божијем, уместо сину Божијем, Исусу Христу.

Онда је комунистичка секта почела пуцати. Преко Горбачова, совјетско крило препознатљиво се расточило, и тај, на око моћни блок, се срушио. Такав лом се десио раније британском, француском и другим колонијалним управама, које су јудео-банкари урушили као њима непотребне сметње. Изгледало је да је слобода најзад стигла Москви и њеним сателитима.

Као што је пре седамдесет година Хитлер гутао једну суседну државу за другом, јудео-масони су сада ставили шапу на државе Уједињене Европе и НАТО-а, припремајући се на дугорочну офанзиву на Русију и сибирска богатства.

Њихово глобално царство у Евро- Америци и северној и централној Азији се већ дало назрети. Југославија је разграђена као сметња јудео-масонским диктаторима, уз лукаве и сурове методе које нису ништа човечније од Стаљинових и Хитлерових. Многи су бивши Југословени изгубили животе у том најновијем Јудео-масонском преуређењу.

Чему је онда служила хука и бука ,,хладно? рата“ између јудејских демократија и јудејских Совјета? Главна функција те међународне шараде је била да се евро-амерички гоји држе у страху, да се не буне против траћења народног богатства на скупоцено наоружање. То је била и функција претње нуклеарним ратом. Сви смо се ми понашали као Гоје – глупава стока – неспособна да разазна циничне истине иза те димне завесе. Ми обични смртници просто не можемо да парирамо лукавству Синова Сатане, бар док се не вратимо просветљењу и заштити од заблуда коју хришћанство пружа.

Наши лидери имају исувише дубоко испран мозак јудејским смицалицама. Збуњени гоји су немоћни да парирају, јер су им јудео-масони помутили расуђивање.

Поробљени Запад

(Случај и скандал Хајдер)

Многима ће овај поднаслов бити чудан и непојмљив. Лажљиви јудео-медији и јудео-просвета су нам тутнули у главу да смо ми на Западу слободни и представљамо демократију у најлепшем смислу. Ми јесмо слободни, али само у ограниченом обиму. Слободни смо да нападамо „демократско“ уређење и предлажемо боља решења за привреду или политички систем, за монетарну политику или друштвене односе.

Али, у најважнијвм нисмо слободни: не смемо да предложимо одбацивање јудео-банкарске контроле и враћање на хришћанску и националистички идеолошку основу; одбацивање јудео-либералног, секуларистичког система и јудејску контролу нашег друштва. То је табу-тема. Јудео-демократе то зову фашизам, мрачњаштво, успостављање националистичких норми. Узбуна поводом Јерга Хајдера прошле године то јасно показује…

Ми који површно пратимо политичка збивања били смо затечени узбуном у садашњим јудео-либералним и медијским форумима Европе поводом Хајдера. Имали смо утисак да се ради о неком ванредно важном збивању. Моји једномишљеници и ја нисмо били изненађени. Јудео-масонска клика – свесни и несвесни пиони у изграђивању Новог (јудејског) Светског Поретка – су се оправдано узбунили – оправдано са гледишта интернационалне завере.

О чему се ту ради?

Јерг Хајдер је гувернер Корушке, једне од неколико провинција Аустрије, ни најпространија, ни најмногољуднија. Странка се зове Либералном и не ради се ту ни о каквој превари. Мени се чини да се ради, о веома вештој, да не кажем лукавој употреби израза „либерали“, тј. ослобођен, слободоуман.

Незнабошци који су пропагирали Француску револуцију, звали су себе либералима, тј. ослобођеним од учења и ауторитета Римокатоличке цркве. У случају Хајдерове Либералне партије, придев либералан је употребљен у хришћанском и конзервативном значењу: слободан од јудео-масонске идеологије.

Зашто су се левичарско-либерални управљачи толико узнемирили, да су ауторитарно и ауторитативно искључили Аустрију из неких форума УЈедињене Европе зато што је према политичким правилима аустријска држава увела Хајдера у централну владу.

Због те олује незадовољства европских јудео-либерала, он се повукао из централне владе. Али то није помогло. Мржњом испуњени и фанатични либерали-левичари су наставили да какоћу.

Хука и бука око Хајдера била је – бар мени – комична. Шта је то он тако рђаво учинио? Без упознавања са детаљима, мислим да сам добро разумео разлог за целу узбуну: Хајдер је најавио неку врсту националног отпора јудео-масонским интернационалистима. Ови се већ 40 година труде да разбију етничку чистоту европских народа.

Међународни господари су за време социјалистичке владе у Немачкој увезли толико Турака у Берлин, да су нека популациона предвиђања била да ће кроз 20-30 година га престоница Немачке постати већински турски град.

Социјалисти, тј. заступници јудео-масонских планова, населили су у Француску око 5.000.000 „црних стопала“ из северне и других делова Африке у околину Париза. То је био пркос француским националистима и осигуравање гласова за социјалисте за централну област Француске, ону у, и око Париза.

Исти тренд је био у целој Европи.

(Наставиће се)

—————————————-

Приказујући Протоколе Сионских мудраца као фалсификат, Јудејци се надају да ће се тиме обуставити истраживања и откривања начина њиховог деловања против народа који су жртва јудејске завере против хришћанства, као и против аријевских нација уопште. Експлозија националног гнева се може само одложити, али се та темпирана бомба не може демонтирати.

О аутору

Др Ратибор Ђурђевић (1915, Ристовац), најпре је у Београду студирао шумарство, које је касније завршио у Единбургу (Шкотска) где је и дипломирао. По повратку у отаџбину, две године је радио као секретар Хришћанске заједнице младих људи. На том послу га је затекла нацистичка окупација и грађански рат који су започели комунисти. До 1943 био је ангажован у Националној служби рада генерала Милана Недића

При Врховној команди КВуО (Краљевске војске у отаџбини), Ратибор Ђурђевић је био предавач у мисионарско-идеолошком одсеку. Након доласка Совјета у Србију повлачи се и ради у избегличким логорима у Италији и Немачкој као секретар Светске хришћанске Заједнице младих људи. У то време припремао је енглеско-српски и српско-енглески речник.

Већ 1950. године, прелази у Америку и бави се социјалним радом у Чикагу и, касније, у Денверу. Магистрирао је на колеџу Џорџ Вилијамс у Чикагу из области групног друштвеног рада. Докторат из клиничке психологије добија на универзитету Денвер и ради као психолог у школи за малолетнице, у војној ваздухопловној бази, на психијатријској клиници и у среском затвору у Денверу. Од 1973. године потпуно прелази на приватну праксу клиничке психологије.

Добио је диплому Медицинског факултета Бечког универзитета на студијама логотерапије, коју је водио њен оснивач, проф. Виктор Е. Франкл.

1975. године, стекао је специјални пост-докторски статус „Дипломате ин Цлиницал Псyцхологy, Америцан Боард оф Профессионал Псyцхологy“.

Објавио је преко 12 стручних написа и три књиге из психологије, као и десетак књига из одбране хришћанства од напада његових рушитеља. Пуних 25 година био је члан стручног Удружења америчких психолога. На чланство у Удружењу поднео је оставку у знак протеста против њиховог прохомосексуалног става. Био је и члан хришћанског Удружења за психолошке студије. У Србију се вратио 1992 . да би допринео православном раду, првенствено са омладином у националистичком духу. Умро је у Београду 2011. године.

www.vaseljenska.com/misljenja/dr-ratibor-m-djurdjevic-tekst-objasnjenja-i-tumacenja-knjige-protokoli-sionskih-mudraca-1/

Прочитај без интернета:
5 гласовa