Београд – Министарство пољопривреде и заштите животне средине, одобрило је недавно увоз рибе у којој је утврђена висока концентрација арсена, али и продају сточне хране која садржи живу и олово, због чега је враћено више контигената меса које је извезено из Србије из Руске федерације.

Ово није први, а по свему судећи неће бити ни последњи пут, како надлежне институције, у овом случају Министарство пољопривреде, спроводе злочиначко убијање грађана, вршећи увоз и даљу дистрибуцију хране „обогаћене“ тешким металима, на којој увозничка мафија и корумпирана власт зарађују мултимилионске профите. Где је крај дивљању увозничког лобија и ко ће зауставити корумпирану дружину у Влади Србије?

Систематско тровање грађана Србије масовним увозом, производњом и дистрибуцијом хране препуне тешких метала и других отрова, настављено је под пуном заштитом надлежних државних институција. Последњи такав случај, увоз рибе из Хрватске, са високим садржајем арсена, није заустављен него је цео контигент пуштен у слободну продају!

Кад је стигла на царински терминал, ветеринарски инспектори су рибу упутили на тестирање у лабораторију, где се показало да ова садржи висок ниво токсина (отрова), у овом случају високу концентрацију арсена! Инспектор је наредио уништавање рибе, али је неко из Министарства пољопривреде телефонирао и наредио да се риба ипак не уништи већ да се одобри њен увоз.

Захваљујући оваквој одлуци, Срби су за најмасовнију славу Светог Николу имали прилику да се трују рибом која садржи арсен. Верници који се придржавају божићног поста имаће прилику да наставе да се трују, јер је увозник овог рибљег отпада обавестио начелницу Управе за ветерину да је он од коопераната у Хрватској уговорио још неколико контигената овакве рибе.

Проблем је „решен“ већ наредног дана. Наиме, на иницијативу начелнице Управе за ветерину Сање Челебићанин, министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић је потписала измене правилника, које су урађене тако да сада тестирање рибе на арсен приликом увоза више није обавезно!

Наш извор из Министарства пољопривреде каже да је захваљујући оваквој одлуци у Србију протеклог месеца увезено неколико тона рибе са високим нивоом арсена!

Упозоравамо читаоце да пре конзумирања рибе у наредном периоду покушају да провере њено порекло и саветујемо да не купују морску рибу која има порекло из Хрватске.

Повећано конзумирање рибе или других намирница које садрже арсен може довести до арсенског тровања, а то је медицинским језиком речено стање повишеног нивоа Арсена у телу.

Симптоми арсенског тровања почињу главобољом, конфузним понашањем, честом дијарејом, поспаношћу. Ако се са тровањем настави, или се тровање појача, појачавају се и болови у стомаку у неким случајевим долази и до промење пигментације ноктију.

Када тровање постане акутно долази до јаке дијареје, повраћања, крви у урину, згрчености мишића, појачаног губљења косе. Органи које тровање арсеном највише погађа су плућа, кожа, бубрези, јетра, крајњи исход код појачаног тровања арсеном је кома, а касније и смрт. Код тежих облика тровања може се избећи смрт, али онда често долази до оштећења срца, или трајног оштећења респираторних органа и дијабетеса.

Студија која је урађена 2007. године, наводи да је више од 137 милиона људи у свету страдало од арсена у храни. Најпознатија историјска личност за коју се претпоставља да је умрла од тровања арсеном је Наполеон Бонапарта. У узорцима његове косе у накнадној аутопсији нађен је висок ниво арсена. Претпоставља се да су га арсеном ситематски тровали Енглези.

Хаос у Министарству пољопривреде

Именовање новог директора Управе за ветерину Миодрага Петровића, изазвало је, слободно говорећи, општи потрес у Министарству пољопривреде. Петровић се протеклих дана суочио са ситуацијом да је неко уништио базу података о инспекторским проверама.

Уништењем ове базе података успешно се прикривају погодности које су тајкунима, али и малим привредним субјектима омогућавали челници Управе за ветерину.

Како Таблоид сазнаје, обрисана је база података за 2014. и 2015. годину, све што је било архивирано у рубрикама о кланицама. Због овакавих дешавања, инспектори су у целој Србији добили налог да поново доставе све податке са којима располажу, а цео случај је пријављен и полицији.

Према речима доктора Ветерине Миодрага Стојшића, ветеринарским инспекторима се последњих дана дају и врло чудни задаци.

„Сања Челебићанин, Душан Љуштина и Жељка Крговић протеклих дана су наредили да се од компаније Ириком узме стотину узорака, а сваки узорак била је тегла меда од једног килограма“, прича Стојшић истичући да је на тај начин узоркована читава тона, док је привредни субјекат доведен у неоправдано тешку економску ситуацију.

На питање да прокоментарише чињеницу да је увоз машински сепарисаног меса (МСМ) напокон ступио на снагу, Стојшић каже да је нажалост забрана временски одложена до првог јануара, а да су привредни субјекти то искористили да увезу стотине тона овог отпада из Европске уније само протеклих неколико недеља.

У питању су машински сепарисани остаци меса и костију, пилића, свиња и других животиња. Таква маса у којој су самлевене шије тртице вратови кости, па чак и очи је високо канцерогена упозоравао је Стојшић раније, сада каже ће и поред забране увоза, привредни субјекти МСМ и даље стављати у месне прерађевине, поготово док их имају на залихама, осим ако ветеринарска инспекције не почне од првог јануара да ради заплене и уништење таквих залиха.

Осим Стојшића и други саговорници Редакције упозоравају да ће месо и месне прерађевине наредних месеци бити врло лошег квалитета јер привредници имају на лагеру више од 1.000 тона увезеног МСМ-а који се последњих година редовно користи као саставни део смесе за виршле, кобасице, па чак и за млевено месо…

На жалост, примери из праксе показују да Ветеринарска инспекција вероватно неће радити у складу са интересом грађана, о чему говори и пример из једне продавнице коју је потрошач уредно пријавио.

У пријави потрошач је истакао да месна прерађевина коју је купио ненормално смрди и да има лош укус. Инспектор је поново правилно поступио и послао узорке на лабораторијску контролу, где је откривено присуство листерије. Нажалост грешком лабораторије друге анализе нису ни урађене.

Ипак, уместо затварања радње, и кафилеријског уништавања ове робе, начелница ветеринарског инспектората Сања Ћелабичанин наредила је да се производи врате произвођачу?! У овом случају произвођач је била фабрика Карнекс.

На жалост, на исти начин се неисправна роба враћа и другим произвођачима, који је опет не уништавају, а шта раде са њом није познато. Претпоставља се да је мељу заједно са МСМ-ом и да тако поново доспева у ланац исхране, прикривена у млевеном месу.

Пољопривредници радикализују протесте

Државне институције се не баве само масовним тровањем народа, него и директном опструкцијом домаћих пољопривредних произвођача. Представници свих удружења пољопривредника, дуже од 30 дана покушавају да се изборе за то да се Предлог Закона о пољопривредном земљишту повуче из процедуре. Јер је штетан за националне интересе и мале пољопривреднике, док погодује великим капиталистима, који су добро подмазали предлагаче закона и министре у Влади Србије.

У круговима угледних агроекономиста заступа се став да је апсолутно неприхватљиво да се на 30 година даје у закуп најбоље пољопривредно земљиште у Покрајини неколицини тајкуна, у условима које дефинише некаква комисија (корумпирана комисија).

Тај закон је понижење за грађане целе Србије!

Предлог закона против кога се пољопривредници буне је дискриминаторски и изузетно штетан посебно за грађане у Војводини који годинама закупљују мање парцеле земљишта. Уколико се Закон примени на начин како предлагачи најављују сто милиона евра (100.000.000 евра) из џепова више од 10.000 индивидуалних пољопривредних газдинстава слиће се у неколико тајкунских џепова.

Пољопривредници очекују и да председник државе Томислав Николић, не потпише такав закон, уколико буде изгласан у Скупштини, јер је „изразито тајкунски и дискриминаторан“!

Мотив многих пољопривредника да протестују је то што је такав закон у интересу тајкуна и неколико режимских људи. Никоме ко није део актуелне власти, а ко је читао предлог овог закона, није јасно зашто се уместо да један од покретача пољопривредног развоја буде закупу државног пољопривредног земљишта, ствари организују тако да се такав закуп монополизује…

Председник асоцијације пољопривредника Војводине Мирослав Киш је раније изјавио да већ више од месец дана 17 удружења пољопривредника из целе Војводине протестује и тражи да се повуче из процедуре Предлог закон о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту.

У више наврата Киш је истакао да власт као да настоји да одржи континуитет незадовољства и пољопривредника.

„Закон мора да се повуче у и наредним данима очекујемо да радикализујемо наше протесте, да оно што нисмо постигли тракторима, постигнемо нашим присуством и континуитетом захтева. Ако се и донесе, очекујемо од председника Републике да не потпише овај лош закон“, рекао је Киш.

На последњем састанку удружења пољопривредника сви саговорници су се сложили да је питање пољопривредног земљишта, питање изван дневне политике. Давање најбољег државног пољопривредног земљишта у закуп на 30 година је, пре свега, социјално, економско, демографско и морално питање и, тек, на крају, политичко питање, али то актуелна Влада и парламентарна већина изгледа не разумеју…

Русија вратила месо увезено из Србије

О томе колико је нездраво месо које једемо показује и чињеница да је из Руске федерације недавно у Србију враћено више од тридесет хладњача са смрзнутим месом. Руски инспектори месо су вратили због присуства живе, кадмијума, олова и других тешких метала!

Истражујући узрок због кога је висока присутност ових тешких метала у месу, сазнајемо да је главни узрок томе сточна храна.

Криви су заправо одговорни људи Министарства пољопривреде, пре свих Министарка која не планира да измени правилник о сточној храни који је одобрио њен претходника Милан Гламочић. Гламочић је, подсећамо, као технички министар одлазеће Владе, потписао правилник о сточној храни који дозвољава присутност поменутих тешких метала.

Не само да у правилнику јасно пише у којим количинама смеју бити присутни олово и жива, већ правилником није регулисан ни проблем све веће присутности хормона, кокцидиостатика и антибиотика, који су осим у месу све присутнији и у меду!

Како би створили јаснију слику о томе колико је штетно за људе када су ове супстанце присутне у месу и другој храни Таблоид се обратио доктору медицине, субспецијалисти дијететичару Љиљани Станивук са питањем да ли би она можда пристала да конзумира месо животиња које се хране сточном храном која садржи, хормоне, антибиотике, кокцидиостатике?

На ово је Љиљана Станивук одговорила: „…Није дозвољено да се конзумирају намирнице животињског порекла у којима су присутне резидуе хормона, антибиотика, кокцидиостатика, јер је сигурно утврђено да су они штени за људе и да изазивају болести које могу да имају тешке последице за људски организам…“.

Коментаришући за Редакцију како на наше организме утиче конзумација меса у коме су присутни олово, кадмијум и жива, она одговара да остаци пестицида у храни штетно делују по здравље човека…

Постоји више од 200.000 хемикалија у околини произведених од стране човека. Многе од тих супстанци се метаболишу у телу човека, где је јетра главни орган укључен у њихов метаболизам.

Резидуе и контаминанти из хране су најчешће или готово увек ксенобиотици (хемикалије које су стране биолошком систему и најчешће делују као отрови на организам), те пролазе кроз процесе у људском организму и то апсорпције, дистрибуције, метаболизма и елиминације. У метаболизму ксенобиотика појављује се повећање њихове поларности (топивости у води), а тиме је олакшано и излучивање из организма.

Хидрофобни ксенобиотици који се не могу превести у поларан облик задржавају се у масном ткиву и на тај начин имају продужено (хронично) деловање на организам. Механизми деловања су каже она: акутна токсичност која укључује штетне учинке који се догађају унутар краћег времена након узимања токсичне дозе неке материје.

Хрохнична токсичност подразумева изложеност организма мањим дозама токсичних материја у дужем временском периоду. Токсичне промене у живом организму настале хроничном интоксикацијом могу бити: генотоксичност, карциногеност, мутагеност, али исто тако хепатотоксичност, неуротоксичност, нефротоксичност, већ зависно од тога на који орган делује одређени токсикант.

Генотоксичност се дефинише као штетни учинак на генетски материјал, не нужно повезани с мутагеношћу, може бити изазвана оштећењем ДНА без директног доказа за мутације. Мутацијско деловање има утицај на промену генске структуре и наследних својстава живих организама с дуготрајним последицама на потомство.

Мутагене супстанце су хемикалије које могу да се налазе у храни и могу утицати на генетичку структуру и могу имати утицај посебно на развој детета током трудноће.

Тератогеност је карактеристична за малформације на плоду (фетус). Тератогени период дешава се у врло уском раздобљу феталног развоја. Канцерогеност је особина супстанци које могу изазвати рак или у комбинацији с неким другим материјалима или спољиним утицајима могу поспешити његово настајање и развој. Најчешћи канценогени у храни су диоксини, нитрити, бензолни спојеви, тешки метали, микотоксини.

Људска храна садржи много природних мутагена и карциногена. Они делују на тај начин да стварају радикале кисеоника који имају важну улогу као ендогени покретачи дегенеративног процеса као што је оштећење ДНА и мутације што може бити повезано са раком.

ЕПА (Енвиронментал Протецтион Агенцy) ради на истраживању одређених агрокултура и идентификацији одређених хемикалија које су присутне на тим агрокултурама, које вероватно утичу на настанак карцинома.

Пронађено је 107 различитих активних пестицида који узрокују настанак карцинома код животиња или човека, а од тих 107 пестицида 71 су још увијек у употреби. Неки од адитива који се стављају у храну су такође једни од узрочника настанка карцинома, као што су боје за храну, нитрати, вештачки заслађивачи.

Тешки метали у намирницама

Тешки метали у храни се могу наћи у саставу контаминанта из животне средине. У токсичне метале се убрајају метали који нису биогени и делују искључиво токсично као што су: олово, жива, кадмијум, арсен, талијум и уранијум.

Неки метали су неопходни за живе организме (биогени) као што су: цинк, гвожђе, молибден, манган, кобалт и селен. Значајнији извори загађивања тешким металима су: саобраћајна средства, металска индустрија, рудници, топионице метала, органска и минерална ђубрива и урбани отпад.

Тешке метале биљке првенствено усвајају преко корена из земљишног раствора, а мањим делом и преко надземних органа из атмосфере. Усвајање и накупљање елемената у биљкама зависи од бројних ендогених и ензогених чинилаца.

Олово, ако се унесе у организам се депонује у костима и мањим делом у јетри, бубрезима и меким ткивима. Тровање оловом утиче на функцију мозга и нервног система, смањује степен интелигенције, моћ запажања и меморисања.

У већим концентрацијама може изазвати и трајна оштећења мозга. Најтежи облици изазивају смрт. Нарочито су угрожене труднице (могуће оштећење ембрија) и деца.

Најчешћи извори олова су гасови настали сагоревњем горива из аутомобила, сликарске боје, храна, вода, глинени судови за кување хране, стаклена амбалажа, конзерве, цигарете и други.

Олово је врло отрован метал, нарочито опасан због свог кумулативног ефекта. Спојеви су му такође отровни ако се унесу у организам. Токсичност олова је доказана а претпоставља се и његово канцерогено деловање.

Токсичан је већ у малим количинама. Токсичност се темељи у селективном и иреверзибилном задржавању у нервним ћелијама, те утицају на размену јона натријума, калијума и калцијума. Тровање оловом зове се сатурнизам.

Истраживања су показала да се олово може наћи у мајчином млеку, међутим често се може наћи и код деце која су храњена формулом и у тој ситуацији у питању су контаминиране конзерве дечије хране или присуство олова у води са којом се припрема храна.

У води олово може да потиче од оловних цеви које се користе или због високог загађења животне средине због близине саобраћајница или неке индустријске зоне као што је близина топионица олова.

Већи дио олова у мајчином млеку не долази од олова унесеног у организам због излагања мајки за вријеме дојења. Уместо тога, долази од олова складиштеног у костима мајке. Јер олово опонаша корисни минерал калцијум, и чува се годинама, заједно с калцијумом у костима. За време трудноће и дојења, тело жене извлачи калцијум из костију како би га допремила млеком детету јер је битан за развој костију детета.

Екстракција калцијума из костију је највећа током лактације, а као резултат тога, олово похрањено у костима мајке се мобилише за једно са калцијумом и улази у крвоток мајке и у мајчино млеко, тако да за време трудноће и дојења, постоји ризик од изложеност фетуса деловању олова.

Студије су потврдиле да је осигурање адекватног уноса калцијума или узимање калцијума пре трудноће, за вријеме трудноће и за вријеме читаве лактације корисно јер смањује ниво олова у крви, а самим тим и у мајчином млеку жена које доје.

Присуство живе у храни

Жива (Хг) у храну долази најчешће употребом пестицида. У храни се најчешће налази у води и рибама. Жива је токсична и као елементарна и у свим својим спојевима. Симптоми тровања јављају се у органима за варење, а затим у нервном систему.

Ако жива доспе у водену средину, микроорганизми је прерађују тако да настаје метало-органско једињење које се раствара у мастима.

Многе трагичне догађаје су изазвала баш органска једињења живе на пример у Јапану, Гватемали, Ираку, Пакистану. Сви ти случајеви су били изазвани коришћењем намирница које су биле затроване живом.

У Ираку је 1971-1972 умрло преко 3000 људи због кориштења пшенице која је у себи садржала фенил живе. Уношење алкалних једињења живе у људски организам помоћу крвотока долази до можданих ћелија и онемогућава мозгу долив крви, при том изазивајући поремећаје у нервном систему.

Веће концентрације живе у крви снажно утичу и мењају хормонску продукцију односно функцију постељице, а тешки метали пролазе и плацентну баријеру, тако да без потешкоћа могу доспети у крвоток фетуса.

Штетно деловање живе се огледа пре свега у штетном утицају на нервни састав фетуса у развоју, а веће концентрације могу довести до спонтаних побачаја и малформација нерођеног детета.

Жива је веома отрован метал било у облику паре или ситних капљица. Жива за људски организам нема никакво корисно деловање, те може бити штетна чак и у малим количинама. Тровање живом зовемо меркуријализам.

Вук Станић / Магазин Таблоид

извор – www.vaseljenska.com/ekonomija/teski-metali-i-otrovi-u-tanjiru-srbije-zakonom-i-zloupotrebama-dozvoljen-uvoz-otrovnog-mesa/

6 гласовa