ФБИ је објавио бројна документа о научнику Николи Тесли и његовим нацртима који су након његове смрти заплењени.

Након што су агенти ФБИ прикупили све Теслине папире, однели су их у складиште на Менхетну и о томе написали извештај. Након тог догађаја, документи су још само једном дошли у нечије руке и то 26. и 27. јануара 1943. Тада је приступ њима затражила када је приступ њима тражила Канцеларија кустоса за имовину странаца, која је током Првог и Другог светског рата процењивала имовину која је припадала непријатељима САД.

Према објављеном допису који је ФБИ упутио Теслином рођаку Сави Косановићу 17. априла 1950. папири су складиштени у собама 5Ј и 5Л складишта у Менхетну на углу 52. улице и 7. авеније у Њујорку.

Између осталог, на 52. страни трећег документа који је објавио ФБИ, наводи се садржај неких Теслиних бележака, преписки и идеја, у виду „доказног материјала“.

ФБи је за потребе анализе Теслиних докумената ангажовао техничког сарадника Џона О. Трампа, електроинжењера, физичара и проналазача, иначе рођеног стрица актуелног кандидата за председника САД Доналда Трампа.

Прилажемо вам утиске агената који су испитивали Теслине папире:

Доказ А: Могућност електростатичких генератора

Текст који није датиран и написан вероватно око 1934. говори о могућностима Ван де Графових електростатичких генератора као извора једносмерне струје високог напона. Текст тачно наводи електростатичке принципе на основу којих овај уређај функционише и истиче да такви генератори нису погодни за комерцијалну примену, иако без сумње имају научну вредност. Теслин бежични торањ, подигнут 1902. на Лонг Ајленду достизао је, како стоји у овом тексту, до 30 милиона волти.

Доказ Б: Реактивне силе глицерина и динамита

Недатирани меморандум укључује неке прорачуне о експлозивној моћи појединих једињења, а онда се окреће дискусији о могућности преношења струје механичким вибрацијама кроз Земљину кору.

Доказ Ц: Процес дегасификације и прочишћавања метала

Меморандум на 41 страни, вероватно написан око 1930. говори о овој теми излаже и нове теорије капиларности и површинског напона. Ова преписка сугерише да су до ових материјала дошле индустријске компаније.

Доказ Д: Одговор компанији Амторг“ о „генерисању високог напона и убрзавању наелектрисаних честица“

Овај документ написан 8. новембра 1935. одговара на питања совјетских инжењера и научника о теорији коју је Тесла изложио 16. маја 1935. Из овог одговора може се закључити да се теорија односила на стварање високих напона на основу електростатичких генератора. Идеје које садржи овај меморандум су врло сличне методама електростатичког генератора који је осмислио Ван де Граф и не делује да нуди неке необичне додатке.

Доказ Е: Вештина телегеодинамике или вештина производње земаљских покрета на даљину

У овом документу у виду писма датираног на 12. јун 1940. упућеног Wестингхоусе Елецтриц анд Мануфацтуринг Цомпанy, предлаже метод за пренос великих количина енергије на велике удаљености у виду механичких вибрација кроз Земљину кору. Извор струје је механички или електромеханички уређај причвршћен за неко стеновито узвишење који преноси струју на резонантној фреквенцији Земљине коре.

Приложена шема је потпуно визионарска и неизводљива. Одговор Wестингхоусе компаније указује да су пристојно одбили ову идеју.

Доказ Ф: Нова вештина пројектовања концентрисане недисперзивне енергије кроз природне посреднике

У овом документу који није датиран Тесла описује електростатички метод за производњу високих напона велике моћи. Овај генератор користи се за убрзавање наелектрисаних честица, вероватно електрона. Такав сноп високоенергетских електрона пролази кроз ваздух је „концентрован и недисперзиван“ што значи да се енергија преноси кроз природне посреднике.

Као део овог апарата описује се вакуумска цев са једним отвореним крајем у којој се електрони најпре убрзавају.

Доказ Ф (објашњење)

Приложена шема је на неки начин повезана са постојећим средствима за производњу високонапонских катодних зрака за заједничку употребу електростатичког генератора и вакуумске цеви. Добро је познато, међутим, да такви уређаји, иако од научног и медицинског значаја, нису способни да преносе велику количину енергије у недисперзивним сноповима на велике раздаљине. Теслина открића у овом меморандуму не би могла да послуже за изградњу функционалне комбинације генератора и цеви, чак ни ограничене моћи, иако су општи елементи такве комбинације успешно описани.

Доказ Г

Писмо Карола Фида датирано на 10. септембар 1938. насловљен: „Ускоро ће бити ослобођена изузетна нова моћ“. Текст описује у популарном стилу неке биографске информације о Николи Тесли и неке идеје за пренос струје за које је он тврдио да раде. Делује да је реч о методу преношења механичком резонанцом искључен у горе изложеном Доказу Ф.

Доказ Х

Овај доказ састоји се из низа писама представницима британске владе датираних на 28. август 1936, 26. октобар 1937, 15. децембар 1937, 5. април 1933. Укључује и одговор датиран 7. јануара 1938. од Британске владе. У писмима нуди Британској влади, уз надокнаду, откривање технике за убрзавање сићушних честица. Такви снопови би чинили зрак смрти способан за заштиту Велике Британије од ваздушног напада.

Предложени метод је у суштини оно што је описано у Доказу Ф.Након првог писма датираног 29. августа 1936. каснија писма покушавају да разјасне „неспоразум“ са представницима Британије и убрзају њихово прихватање Теслиног предлога. Британски одговор 7. јануара је пристојан израз незаинтересованости за предлог.

Доказ И

Недатирани текст написан након 79. Теслиног рођендана описује неколико открића до којих сматра да је дошао. Први се односи на динамичку теорију гравитације, која је описана као „још недовршена“. Други је назван физичком истином да „не постоји енергија у материји изузев оне коју прима из окружења“. О другом исказу опширно пише. У тим и другим Теслиним папирима види се да он не верује у постојање атомске или нуклеарне енергије.

Доказ Ј: Метод производње моћне радијације

Недатирани документ написан Теслиним рукописом описује „Нови процес стварања моћних знакова радијације“. Документ анализира радове Ленарда и Крукса, описује Теслин рад на производњи високог напона и на послетку даје једини опис изума који стоји у наслову. Овај опис гласи овако: „Укратко, мој нови поједностављени процес стварања моћних зрака састоји се у стварању празног простора око терминала електричног кола посредством млаза погодног флуида и снабдевању истог струјом адекватног напона и густине“.

Доказ К: Писмо потенцијалним даваоцима лиценци о телегеодинамици датирано 27. децембра 1941.

Ово је писмо на једној куцаној страни у којој се Тесла представља потенцијалним даваоцима лиценце и каже да је више од пола милиона долара потрошено на развој тог метода које су приложили Морганс, Цраwфорд, Ј. Ј. Астор и Фисх, као и комерцијалне организације и каже да ће ово бити нова вештина с којом се могу „постићи невероватна чуда“.

Доказ Л: Теслин Нови систем флуидног погона

Овај недатирани документ од око 20 куцаних страна описује систем флуидног погона у ком се конверзија од хидрауличне у ротациону механичку енергију постиже проласком флуида између равних кружних дискова, монтираних на осовине и затворених у кућиште.

Доказ М: „Енергија будућности“

Документ који је по свему судећи написао Тесла и то вероватно као одговор на захтев неке групе заљубљеника у популарну науку да изрази своје мишљење о будућим изворима енергије. Овај документ анализира постепену еволуцију извора енергије. Дискутује до детаља могућност постојања атомске енергије и каже да је његово мишљење да атомска енергија није достижна. Делује да донекле меша атомску и планетарну енергију. У тексту даље говори о ветру, плими, муњама и води као могућем извору комерцијалне енергије. У последњој реченици каже: „Са мојим бежичним системом, практично је преносити електричну енергију на удаљеност од 12 хиљада миља без губитка већег од пет процената. Не могу да замислим другачији изум који би био пожељнији у овом тренутку и кориснији на дуже стазе напретку човечанства“. Овај документ садржи занимљиву општу дискусију о различитим изворима струје. Квалитативно је углавном тачно, изузев дела који се односи на атомску енергију.

Доказ Н: Преношење електричне енергије без жица

Текст који је написао Никола Тесла за „Елецтриц Wорлд“ 5. марта 1904. од 429 – 432. стране. Уопште, реч је о биографском чланку о Теслиним раним радовима са неким спекулацијама о могућности бежичног преноса струје на велике удаљености.

Доказ О: „Светски систем бежичног преноса енергије“

Чланак Николе Тесле у „Телеграпх анд Телепхоне Аге“, 16. октобра 1927. од 457. до 460. стране. Чланак прати рани рад на производњи и преношењу електромагнетног зрачења, описује Теслин труд да повећа количину енергије која се може бежично пренети и закључује „Светским системом“ бежичног преноса и енергије и комуникација. Овде није разјашњено како то може да се постигне и такав општи приступ који је Тесла имао у виду делује неизводљиво.

Доказ П: Интервју са др Николом Теслом

Интервју је написао Алден П. Армањак за „ПОпулар Сциенце Монтхлy“ 24. маја 1928. На 11 страна текста је интервју са др Теслом и опис његовог рада у популарном стилу. Овај извештај укључује изјаве о новом авиону, ракетним бродовима, бежичном преносу струје, светском систему преношења говора и телевизије и непрактичности овладавања атомском енергијом, о радиоактивности и убрзањунаелектрисаних честица, као што су катодни зраци високог напона.

Доказ Q

Договор датиран 20. априла 1935. између Николе Телсе и Амторг Траидинг Цорпоратион, у ком се Тесла слаже да доставља планове, спецификације и комплетне информације о методи и апаратури за производњу високог напона од педесет милиона волти, врло ситних четица у отвореној цеви, за повећање напона честица до пуног капацитета терминала и слање честица дуж удаљености већих од стотину миља. Максимална брзина честица не треба да буде мања од 350 миља по секунди. У уговору је и признаница за 825.000 које ће му бити исплаћене на основу овог уговора који потписују Никола Тесла и А. Бартанијан из Амторг Традинг Цорпоратион. Метод о ком се говори у овом уговору је по свему судећи онај који је описан у Доказу Ф. Могуће је и да је Доказ Д Теслин покушај да разјасни питања која су поставили совјетски инжењери. Нема доказа да су изуми и информације о којима се говори у овом уговору било шта друго од оног што је написано у многим Теслиним радовима и чланцима. Зато би требало очекивати, како стоји у Доказу Д, да се ово откриће показало неупотребљивим.

Испитивање неких предмета и научних апаратура међу Теслиним стварима у складишту на Мехетну и сефу у Говернор Цлинтон Хотелу показало је да је реч о стандардним инструментима за мерење који су били уобичајени пре више деценија.

Џон О. Трамп

Технички саветник, 14 Одељење Националног безбедносног истраживачког комитета

Технолошки институт у Масачусетсу, Кембриџ (Масачусетс) 30. јануар 1943.

www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2016&mm=09&dd=29&nav_id=1182220

Прочитај без интернета:
2 гласa