Београд – Бард југословенске кинематографије Павле Вуисић преминуо је 1. октобра 1988. године у Београду, а у књизи Александра Ђуричића „После фајронта“ објављен је његов тестамент који показује зашто је био јединствен.

Овако гласи тестамент:

„Тестамент Павла Вуисића, рођеног од мајке Радмиле и оца Миша, који дана првог новембра 1982. године, при чистој свести и здравога ума саставља ову поруку. Мирјани, жени ми, све што имам за случај да одапнем, остављам, с тим да разумно распрода или отуђи имовину моју, односно своју, а ако не буде у стању да имовином располаже, да то само суд може урадити. Мирјана, ако после мене остане, има да ме сахрани са свим адетима и честима цркве православне, са шест попова да се пред мојим телом виде и чују.

Сахранити ме има у гробницу нашу, говор посмртни или слично да се чуо није. Ових шест попова, које за инат хоћу, да се оно што се око гроба ради, раде и ћуте.

Нека у себи певају. Пошто мислим мрети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим да ми нико никакав говора, нити једне речи не проговори, јер ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свету, је*ем матер.
Павле Вуисић, 1. новембра 1982. године“

На Новом гробљу, у “Алеји великана” налази се велики споменик од белог мермера. На том месту је породична гробница Вуисића у којој почива чувени Паја.

Цео свој глумачки век провео је пред камерама, одигравши преко сто педесет улога на филму и телевизији.

24sata.rs

Прочитај без интернета:
3 гласa