Марионетски режими инсталирани од нато држава нас приморавају да се са сетом сећамо времена ратова, санкција и бомбардовања – или турске окупације.

Национални приоритет државе у нестајању је изградња шиптарског аутопута Ниш-Приштина-Тирана и заокруживање пројекта „велике Албаније“ пругом Београд-Скадар. Чињеница која не би требала да представља изненађење ако се зна (т)ко нам води државу.

Драчка пруга „Тиране на води“ је ескалација маније Београдског „водењака“, са зејдничким финансијерима – грађанима Србије. Климакс нато агенде уништења државе коришћењем корисних идиота на власти, у Србији се зове политика без образа и одговорности.

Надлежна министарка владе Србије је из Тузле (БиХ), а завршени економски факултет је повезан са грађевином и саобраћајем као Мујо са ковањем коња на Месецу. Колико год претходна „жута“ коалиција изазивала антипатије јавности, ова црвено-црна ће стварно завити Србију у црно.

Србија је за 15 година окупације државни дуг увећала са 5,3 на рекордних 28,2 милијарде долара. Нетрагом су нестале паре од приватизација и продаје националних и стратешких ресурса, процењене на преко 100 милијарди долара.

Не само државне институције, војска, полиција и судство, већ и морал саме нације постао је колатерална штета процеса „евро-капитулације“. Обећани напредак и просперитет донео је отказе за 440,000 људи и скоро комплетно гашење индустријске производње.

Вековима последња одбрана народа, оличена у СПЦ врши психичку припрему нације за прелазак на католицизам. Нови Свети Сава ће бити Алојзије Степинац, са улогом Адама и Стеве у рају нове Библије.
Одокативне процене промотера да ће изградња аутопута „жуте куће“, Тирана-Приштина-Ниш коштати само милијарду евра немају реалне основу. Ако деоница пута од Будве до границе кошта 809 милиона, три пута дужа деоница ће коштати три пута више.

Најављена пруга братства-јединства од Београда до Скадра је пројекат веће вредности него све српске пруге заједно. Издрадња инфраструктуре за нато пакт је приоритет премијера државе чији сваки четврти становник живи на граници сиромаштва.

У априлском обраћању скупштини Зорана Михајловић је најавила да ће:

„из буџета Србије бити инвестирано по милијарду евра годишње у грађевинске пројекте“

Преведено на језик грађана који то финасирају, подобне клановске фирме грађевинске мафије испумпаваће из буџета 100,000.000 долара сваког месеца. Тромесечно буџетско финансирање Зораниних грађевинара веће је укупних годишњих субвенција пољопривреди целе Србије.

Потпис трилатералног „Цунамија“ само за Београд на води задужио је Србију додатне 3,87 милијарде долара. Одштета због неиспуњења уговорних обавеза за соларни парк, такође у режији изблајхане Тузланке нас кошта скромних 160 милиона. Госпођа Михајловић је била саветница Лабусу приликом потписивања непостојећих обавеза ММФ-у, чиме је државни дуг порастао за 8,3 милијарде долара.

Принудни управници државе са реално више од милион незапослених се не задужују за изградњу фабрика и покретање производње. Држава са 600,000 необрађених хектара ораница не планира помоћ пољопривредницима, већ олакшава увоз страним произвођачима хране – ослобађањем од царина.

Тихи геноцид српског села није последица лоше политике, већ резултат дизајнираног колапса од стране окупатора. Циљано се спроводи разарање српског аграра, који ће бити за багателу купован од фаворизованих колега из „трилатерале“ за 500 евра по хектару, ради продаје странцима по цени од 25,000 евра од 2017-е.
Најављеним отцепљењем Војводине, становници централне Србије постаће таоци Београдског пашалука, са правима „раје“ под турском окупацијом.

Драстичним повећањем пореза и најављеном легализацијом објеката, не само кућа, већ и штала, амбара и колиба, Шумадинци ће скупо платити прављење аутопута и брзе пруге Шиптарима.

Становници централне Србије можда неће имати хлеба, али ће зато уживати у – Београду и Скадру на води. Анестезија ће народу стићи у виду неког новог Reality Show на шареним тв канали(зација)ма, у власништву другог трилатералног колеге.

Планско претварање Србије у „Melting Pot“ бивше СФРЈ има за циљ изазивање истог резултата. Окупација под принудном управом кланова из Босне, Хрватске и Црне Горе примораће Србе или да се коначно пробуде, или да као нација – нестану заувек.

Највећи проблем Србије није окупација по себи, већ чињеница да о томе нико не сме да каже ни реч. Што се наших окупатора тиче, за све њих постоји само једна порука:

„go home – го хоум, БРЕ“

Периша Рељић / Инфо.анонимни
———————————————————————-
Референце:
wp.me/p1Fuk8-HUh
www.novinar.de/2011/05/19/srbija-bez-treceg-stuba-privrede.html
www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=11&dd=13&nav_id=776896
www.vaseljenska.com/ekonomija/mihajlovic-za-beograd-na-vodi-5-do-6-milijardi-evra
www.nspm.rs/hronika/brisel-zavrsen-mini-samit-o-zapadnobalkanske-sestorke-aleksandar-vucic-%E2%80%93-kreiranje-boljih-veza-od-krucijalnog-znacaja-za-region.html
www.vaseljenska.com/politika/zorana-cunami-verujte-nam-na-rec-pitajte-mog-brata-lazova/
www.pecat.co.rs/2011/05/boris-malagurski-nepodnosljiva-lakoca-istine/
www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=05&dd=30&nav_id=998290

www.vaseljenska.com/misljenja/cunami-rusi-sumadiju/

4 гласa