Пише: Александар ШПУНТ

        ПРОШЛЕ недеље је Доналд Трамп-предузимач отворио свој нови бизнис-центар у Вашингтону – четири блока зграда у низу од Беле куће ка Авенији Пенсилванија.

        Догађаји у кампањи Доналда Трампа-кандидата нарочито сада када му је компанија на максимуму активности – одрађују се рутински.

        Посебно је занимљиво растумачити стил и технике, којима Трампов тим и он сам управљају медијским простором око фигуре кандидата.

        Овде је „управљање“ – најпрецизнији термин.

        Трамп, као предатор, из даљине управља новинаром, не остављајући му ни најмање шансе да остане на маршути која му одговара. Да, наравно, шта ће написати о догађају – право је новинара. Али, задата стаза Трампових људи и њега самог помаже савезничким новинарима, увлачи неутралне у удобну зону за Трампа и отежава посао представницима супротстављених медија.

        Како се то одрађује, најбоље се може показати на примеру једне његове рутинске прес-конференције. Призор је више него фасцинантан и поучан.

        Дакле, ево седам лекција рада са медијима Доналда Трампа.

        Прва лекција. Најважније је да оно што ће бити речено на конференцији за новинаре, буду познато у детаље, али не ауторизовано. То јест, главна ствар „на догађају“ неће бити информације – новинарима дају прилику да се за њих припреме унапред – већ чињеница да ће нека информација бити објављена, призната.

        На конференцији којом се бавимо, таква „шаргарепа“ је било Трампово признање да је председник Барак Обама ипак рођен на територији Сједињених Америчких Држава.

        Овде је важно напоменути да је саму интригу креирао такође Трамп, када је још на републиканским предизборима изрекао овај на изглед бесмислен аргумент. Бесмислен? Како је касније говорио новинарима Гарет Џексон, лични асистент Мита Ромнија на тим изборима, Трамп је републиканцима отворено објаснио своју логику: „праве будале ће поверовати“.

        То јест, модел је веома једноставан – погледате на противника и изразите љубазну, не категоричну сумњу да је, на пример, он мушкарац. Или Рус. Или да је плав.

        „Не, ја не тврдим, али чињеница захтева озбиљну проверу. То је важно у контексту кампање, и не може се оставити просто тако, без провере“. И тако четири године, без претераног фанатизма и педалирања – али константно, у ситуацијама када му то одговара.

        У интервјуу за Washington Post два дана пре те прес-конференције, Трамп је и даље одбијао да призна чињеницу да је Обама рођен на територији САД јер се „свашта може рећи на ту тему“.

        Али, већ сутра ујутру, дан пре конференције за штампу, Трамп је рекао Марији Бартиромо у националном програму Fox Business Network, да ће она морати да сачека конференцију за новинаре, како би чула његово званично саопштење о том питању. „Ми ћемо за сада то задржати у неизвесности“ – са грациозношћу слона наговештавао је Трамп да ће званично објавити сопствено признање да је Барак Обама рођени Американац управо на прес-конференцији Трампа-предузимача.

        Вест, која је постала за Фокс ексклузива обележила информациони дан водећег ТВ канала Америке – није вест о промени Трамповог мишљења, већ је вест да ће он ту промену објавити. Објавити тада, тамо и на такав начин где њему буде највише одговарало.

        Није изненађујуће што су се на прес-конференцији у новом бизнис-центру окупиле све камере Вашингтона, осим можда канала за временску прогнозу. Око половине свечане сале (више о томе у наставку) заузеле су екипе и камере. Толико је било много камера.

        Примитивна смицалица? Можда, али даје резултате.

        Друга. Трамп и његови људи нас уче да се прес-конференција не мора одржати у просторији за прес-конференцију. Она је погодна за новинаре, али зар су новинари битни? Она мора да одговори Трамповим и само његовим захтевима.

        Зато је вашингтонски догађај Трамп-предузимач организовао за Трампа-политичара у плесној сали новог бизнис-центра, где је одвојио прес-зону од трибине са десетак редова седишта за различите лобисте, активисте, симпатизере, и што је најважније, ветеране.

        Један од инструмената рада Доналда Трампа – направити неоспорно позитивну људску тампон зону (ветерани, ратни хероји, мајке са децом – сваки пут друга групација) коју може да контролише и која служи да би се спречили евентуални агресивни напади новинара током уводног говора.

        Грубо? Можда, али даје резултате.

        Трећа. Трамп у потпуности разбија традицију америчке прес-конференције, познате нашем читаоцу из многобројних екранизација у играним филмовима: када прес-конференцију започиње водитељ, који велича главног хероја и тек онда му даје реч.

        Трамп је од првог минута на подијуму и сам износи уводне коментаре – само да би се обезбедила максимална искоришћеност времена пред камерама. Ако би водитељ дуго и замршено говорио од самог почетка, без давања речи Трампу, неке кабловске мреже, које раде без монтаже, уживо, можда би покривање догађаја одрадиле у наредним вестима (на различитим каналима, оне иду у циклусима од петнаест минута, да се не би преклапале) пре него што Трамп узме микрофон – после би у вестима спикер прочитао новости са конференције.

        Зато на самом почетку прес-конференције Трамп лично пола сата говори о отварању бизнис-центра, који нема никакве везе са политичком игром – па тек онда предаје микрофон својим запосленима, који су формално требали то да кажу новинарима, остављајући им буквално неколико минута – јер је све он сам рекао.

        Зато управо сви ТВ канали, без обзира колико секунди или минута програма су доделили догађају, приказују Трампа и само њега – чак и ако преносе програм директно.

        Није поштено? Можда, али даје резултате.

        Четврта. Наредних пола сата прес-конференције по Трамповој логици није дато новинарима, већ позитивним обичним људима – у нашем примеру (на вашингтонском овонедељном догађају) – ветеранима.

        Логика је јасна: канали који журе већ су снимили Трампа и сада ће радити са текстом без слике, а они, који су стрпљивији и имају могућност да чекају кулминацију – сачекаће још пола сата.

        Наравно, никога не занима агитација вукова политичке штампе који су дошли на конференцију.

        Уосталом, ту је још једна категорија кабловских канала – који су догађај испратили не прилогом у вестима већ директним преносом од почетка до краја. За њихов аудиторијом он је одрадио бесплатан получасовни рекламни блок.

        Господари националних ТВ канала су увређени? Вероватно, али и то даје резултате.

        Пета. Овде, по логици диригената за медије у Трамповом тиму почиње важан део сценарија: У једном тренутку, „крупни“ национални канали схватају да су само марионете, и почиње да се пакују. Овде је важно не предухитрити тај моменат – дати сигнал агитаторима да наставе – али и не закаснити.

        И опет, разбијају се сви стереотипи традиционалне америчке прес-конференције, Трамп излеће на подијум и једноставно прекидајући другог агитатора у сред реченице, изговара ону фразу о признавању да је Барак Обама рођен на територији САД, коју сви мас-медији у Америци чекају од њега скоро цео дан.

        Ако је неко отишао – горе за њега. У вечерњем издању америчког СиЕнЕн-а водитељ се са очигледном резигнираношћу правдао да је Трампова изјава уследила тек када су њихове камере отишле са догађаја.

        Шеста. Трампов закон – он „не чује“ питања оних новинара које не жели да чује.

        Десет редова његових присталица између њега и новинара корисни су у том избегавању.

        Кадрови са догађаји у Вашингтону и показују како је Кети Тур, не тек нека непозната новинарка, већ звезда националног канала MSNBC, стојала на столици у првом реду и узалуд довикивала своја питања.

        Није политички коректно? Сигурно, али даје резултате.

        Седма. Још једна лекција од Трампа и његовог тима – нема никаквих „пролаза кроз штампу“ и нарочито излаза пред новинаре после редовног дела манифестације.

        Приликом вашингтонског догађаја, репортере су чувари физички држали неколико минута у дворани, без могућности да се пробију и прискоче Трампу са неочекиваним питањем.

        У међувремену, телохранитељи су извели Трампа у широком кругу око кордона пословног центра. Наравно, како и на који начин је он изашао – такође никоме нису показали. Ово није Хилари, која скоро пада без свести на путу до свог комбија на нишану камера – за Трампа раде професионалци.

        Није баш транспарентно? Наравно, али даје резултате.

* * *

        Зар се не питате зашто новинари без изузетака мрзе Трампа?

        Не, није он грубијан. Он је једноставно добар у процени.

        Зашто медијска кампања против Трампа не делује?

        Галупова анкета је показала да је само за годину дана поверење републиканских бирача према новинама и телевизијама пало више него дупло – са 32% на 14%.

        То је најнижи ниво за последњих двадесет година.

        Зато је логика комуникације Трамп са медијима: грубо их искористити само за то да би се изнад њихових глава пробио до свог гласача.

        Он то може и то ради. А они не могу да га одбију. Јер, он одређује правила.

        Превео: Срђан Ђорђевић

Прочитај без интернета:
1 глас