Сергеју Јурјевичу, колико је за Вас била неочекивана победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД?

Она је била сасвим предвидљива, и ја у њу нисам сумњао од оног тренутка када се Трамп винуо међу лидере Републиканске партије на примарним изборима. Ствар је у томе, што свака нова политичка снага распростире своју утицај слично епидемији, и те процесе добро описују стандардни математички модели имајући форму S кривуље. Након што нова идеја освоји умове довољног удела следбеника у саставу становништва, она почиње убрзано да се шири, док не досегне своју горњу границу. Главно питање састоји се у прогностичкој оцени те горње границе – покрива ли она половину бирача.

За разлику од Хилари Клинтон, Трамп је био нов политичар, чија је горња граница подршке била непозната, што је и била главна сплетка кампање. Плафон саме Хилари је био јасан, пошто је она познат политички лидер, добро познате политичке снаге. Од тренутка почетка кампање, она се већ налазила на том нивоу, и њен задатак је био у томе да привуче гласове, не „за Клинтонку“ већ „против Трампа“, и да пробуди масу „спавајућих“ бирача претњом рушења темеља у случаја избора републиканског кандидата. Управо су на то били усмерени последњи демарши из њеног штаба – изјаве познатих економиста, политичара, звезда шоу-бизниса и спорта са циљем демонизације Трампа. Али, то није функционисало, пошто је то клеветање циљаном електорату прошло мимо ушију. Након што је Трамп досегнуо експоненцијални пораст броја присталица, питање се састојало у томе да ли ће он успети да активира цео свој потенцијални електорат. Као што видимо, успео је – можда не у потпуности, али довољно да победи.

Зашто о својим прогнозама нисте говорили јавно?

Сложили би сте се, да би такве прогнозе ишле на руку Хилари Клинтон, за коју би оне биле потврда мита о томе да Путин подржава Трампа, и њујоршки милијардер само што не би постао његова марионета.

Шта мислите, колико је озбиљно стремљење Трампа да нормализује односе са Русијом и њеним предеседником?

Врло озбиљно. Мада су нам непознате и његове истинске намере, и његове обавезе пред америчким естаблишментом.

Али, Трамп је ,,као“ против естаблишмента?

Ствар је управо у томе – „као“. Америчка агресија, њихов хибридни рат против целог света, укључујући и нашу земљу, нипошто није изазвана само паранојом неоконзервативаца, који су давали тон администрацији Обаме. Владајућа елита САД спремна је сачува своју глобалну доминацију по сваку цену. Укључујући и светски рат…

Чак и то…

У сваком случају, до сада, промена светских економских система, увек је била опосредована ратовима великих размера које су водеће земље покретале зарад одржавања својих ранијих доминантних позиција. Оне су их увек губиле, а на добитку су биле земље које су се подизале са економске периферије, које су смогле да створе нове, ефикасније институције развоја. Али, политичкој елити САД то је непознато, или тачније, познато јој је, али је она убеђена да представља изузетак од правила. Зато је примењивала силу за уништавање држава које није контролисала не једанпут – Американци су показали како знају да то раде – у Либији, Ираку, Југославији, Украјини…

Ви мислите да је Трамп умешан од другачијег теста…

Постоји хтење да се у то верује, мада је у послератном периоду, и посебно након уништења СССР-а, убеђеност у своју изузетност постала карактерна црта америчке елите. Она се не боји рата – чак ни нуклеарног – засад убеђена у своју нерањивост. Хилари Клинтон је била оличење те убеђености. Њена победа на изборима означавала би ескалацију глобалног хибридног рата, који је већ довео до хуманитарне катастрофе Југославију, Блиски исток и Украјину. Нема сумње, да би се у том случају, ескалација америчке агресије против Русије продужила и у форми санкција, и у форми обојених револуција, и у форми глобалних трговачких и монетарних ратова.

По Вама, Трамп представља некакве друге снаге и погледе унутар вашингтонског „обласног комитета“?

Надам се, да је тако. У сваком случају, његова победа на изборима сведочи о томе да такве снаге и погледи у Америци постоје, и схватају да би продужење ранијег „неоконзервативног“ правца Беле куће за још четири године значило катастрофу и за цео свет, и за САД. Трамп нема лак избор, пошто САД губе окршај за глобалну доминацију. Кина их је већ претекла, и по производњи, и по извозу високотехнолошких роба, и наставља да их вишеструко претиче по темпу економског раста. То исто се тиче Индије, која с разлогом страхује од глобалне власти англосаксонаца. Против политике „вашингтонског консензуса“ данас иступају све успешне земље у развоју, које не желе да се без поговора потчињавају интересима крупног транснационалног капитала.

Све, осим Русије…

Зато што ми и не припадамо земљама које се успешно развијају. Банка Русије наставља да следи траг ,,вашингтонског консензуса“, убијајући домаћу привреду претераним каматним стопама и рекордним колебањима курса рубље…

Вратимо се Трампу. Хоће ли он укинути антируске санкције?

Видећемо. Ако их укине, то ће бити важан прелиминаран сигнал спремности за нормализацију односа између САД и Русије…

Ви кажете – прелиминаран. Али, за Вас лично, таква одлука би означавала укидање статуса persona non-grata, на територији САД и других земаља Запада.

За мене, такве санкције немају никакав значај. Власти САД су добрано прешле границе међународног права, организујући лов на непожељне грађане Русије по целом свету. Они су мене два пута убацивали у спискове за санкције, и непознато је колико имају таквих спискова. Они су већ давно преузели улогу светског жандарма, и сматрају да имају право да хапсе њима неугодне грађане других држава по целом свету. Трамп, по његовим речима, сматра ту улогу веома тегобном за америчке пореске обвезнике, и сматра да је потребна концентрација на унутрашње проблеме САД. Али, невоља је у томе, што америчка влада не може да реши унутрашње проблеме без спољашње подршке. Њој су потребне на дневном нивоу милијарде долара спољног финансирања како би очувала платни биланс. Хилари Клинтон је оличавала једноставан, циничан и проверен приступ за решење тог проблема – на рачун осталог света путем брисања дугова и актива разорених држава, уништавања носилаца америчких обвезница, а такође и свргавања националних влада које теже да их се отарасе. Избор Доналда Трампа јесте шанса да се избегне светски рат, чије је оличење била Хилари Клинтон. Али, то је само шанса, ништа више.

Колико је она остварива?

Не знам. Желео бих да он трезвено процени чињеницу, да су САД изгубиле глобално лидерство. Тако се деси, пре или касније, са сваком суперсилом. Данас је мало коме на памети шпанска империја која је управљала практично целим Новим Светом, током XVI и XVII века, Холандија, која је контролисала светску трговину током XVII и XVIII века, чак и велика британска империја, која је сишла са сцене пре једва пола века. Замена глобалног лидерства до сада се одвијала посредством светских ратова. Шпанско-енглеског, услед којег се окористила Холандија. Наполеонових, услед којих се окористила Енглеска. Последњи пример је агонија британске империје, која је праћена отпочињањем мноштва ратова, укључујући Први и Други светски, а такође и организовањем револуција, укључујући и у нашој земљи. Али, на крају крајева, све то није помогло британској империји. Мада нас је та геополитика магловитог Албиона стајала, како је упозоравао Достојевски, 100 милиона људи. А цео свет – далеко више. Трамп има шансу да уђе у историју као први човек суперсиле који реализује мирну замену глобалног лидерства.

У чију корист?

У корист оптималне замене глобалних економских поредака. Прелазимо на нов светски поредак са поливалутним економским системом, са полицентричним политичким системом, са суверним државама и њиховим удруживањима, које се руководе националним интересима, а не догмама ,,вашингтонског консензуса“. Америчка владајућа елита мораће да одустане од својих претензија да глобално влада, зато што је нови светски економски систем, који се формира у Кини, Индији, и другим земљама југоисточне Азије, ефикаснији у поређењу са америкоцентричном либералном глобализацијом. Спајајући стратешко планирање и тржишну самоорганизацију, регулишући приватно предузетништво у интересу повећања друштвеног благостања, држава обезбеђује далеко веће стопе економског раста, него модел ,,глобалног тржишта“ који је оријентисан на максимизацију дохотка финансијске олигархије. Он одлази у прошлост, ма како  било болно то сазнање за његове апологете у Русији.

На кога мислите?

Пре свега на руководиоце руских монетарних власти, који су претворили домаћу привреду у краву музару глобалне ,,империје долара“. Годишње ми губимо не мање од 100 милијарди долара извезеног капитала и прихода услед нееквивалентне спољне размене. Банка Русије са својом политиком повећања каматних стопа и ,,слободног курса“ рубље, а такође и политиком повезивања емисије новца са намицањем долара и евра у девизне резреве, потчинила је руску привреду интересима САД и ЕУ. Већ четврт века, ми услед вештачки створеног одсуства унутрашњег кредита, служимо страним економским интересима, извозећи нафту и гас, метале и капитале, културне вредности и умове, у замену за робу широке потрошње и прекограничне активе олигарха, који сваког тренутка могу да буду конфисковани. Независна спољна политика коју спроводи председник Руске Федерације, принципијелно је неспојива са макроекономским правцем потчињавања руске привреде америчким интересима. Да би победа Трампа заиста спречила нови светски рат, нама је потребно да изменимо властиту економску политику. Одричући се коришћења долара за девизне резерве, и за међународно плаћање, а такође и слушања препорука ММФ-а око дерегулације монетарно-финансијског система, ми би помогли Трампу да спаси САД од катастрофе услед неизбежног пораза у глобалном хибридном рату, који је америчка олигархија отпочела и засад наставља да води против целог света. Ако би се сложила са неизбежношћу прелаза на нов светски економски поредак, и одустала од својих претензија на индивидуално лидерство, америчка владајућа елита би сачувала своје богатство и утицај у свету. Продужавајући садашњи, агресивни поредак, она ризикује да задобије неприхватљив губитак, као резултат формирања исте такве антиамеричке коалиције са одрицањем од коришћења долара као средства за међународно плаћање. Ако такву одлуку донесу чак само земље Евроазијског економског савеза и ШОС-а, последице и по амерички народ, и по америчке елите биће катастрофалне. Трамп изражава интересе тих снага на свим нивоима друштва, које желе да избегну те последице. Треба му помоћи да донесе јаке, енергичне одлуке, које ће, несумњиво, бити болне за владајућу елиту, али ће бити спасоносне за САД и свет у целини.

Нешто попут новог курса Френклина Рузвелта, на чије се искуство, као и на искуство Абрахама Линколна стално позива изабрани 45-ти председник САД?

Да, и овде америчком естаблишменту треба показати да његове претензије ка светској доминацији не само да противрече току историје, већ су и бремените катастрофалним последицама по САД. Тада ће Доналду Трампу бити лакше да се избави од параноика типа Мекејна, који настављају да ратују са СССР-ом, распирујући пожар светског рата. За то је неопходно да се створи коалиција земаља ШОС-а и БРИКС-а за нов светски економски поредак, који полази од принципа узајамно корисне добровољне сарадње, уважавања националног суверенитета, апсолутног поштовања међународног права, признања разноликости привредних култура, а такође искључујући принудно наметање либералне глобализације, примену силе у међународној политици и мешање у унутрашње послове.

Разговарао – Александар Нагорни
Превео са руског: Небојша Вуковић

www.nspm.rs/savremeni-svet/trampu-treba-pomoci.html

Прочитај без интернета:
1 глас