Покушај отмице двогодишње Маше Пренковић из руку мајке у београдском насељу Браће Јерковић шокирало је јавност, док родитељи у Србији живе у страху да отмичари шпартају улицама градова и траже жртве. Митар Ђурашковић из МУП-а Србије и национални координатор за борбу против трговине људима каже за „Вести“ да је ово изоловани инцидент, а не општа појава у Србији.

- Отмица мале Маше је нешто ново за Србију, раније нисмо имали такав случај. Имали смо случајеве да у Молдавији, Украјини или Румунији отму неког и доведу у Србију да га експлоатишу, али да неког у Србији отму, нисмо – објашњава Ђурашковић, који се више од 10 година бори против трговаца људима.

Трачеви у шопингу

Једна од најчешћих прича о отмицама и трговини људима у Србији везана је за Кинезе који наводно отимају српске девојке по тржним центрима.

– Све је кренуло када се изградио Нови Меркатор у Београду, па је конкуренција са мејлова слала писма како је тамо отета девојка, ошишана, промењена јој је боја косе, да би је продали трговци људима. Када смо чули за то одмах смо звали колеге са Новог Београда и питали да ли је пријављена нека отмица или нестанак. Они нису имали појма да је ико отет. После смо то истражили и сазнали позадину приче, која се потом прелила на Кинезе и измишљотине како отимају девојке по продавницама – препричава Ђурашковић.

Он објашњава да се у Србији годишње пријави од 150 до 200 нестанака деце, односно млађих од 18 година, али да је обично у питању тинејџерско бежање од куће.

- Трговина људима и нестанци деце су проблем целог света. Професор Кевин Бејлс, који се бави овом темом, проценио је пре неколико година да у свету и даље постоји 27 милиона робова. Разне организације за људска права процењују да их има и 32 милиона, али могуће да су те бројке премале. Најчешћи разлог за толики број жртава су сиромаштво и ниско образовање – објашњава Ђурашковић.

Колико су деца угрожена, наш саговорник могао је да се увери током посете Интерполу у Лиону пре десетак година, када је на железничкој станици видео полицијску станицу облепљену сликама нестале деце и људи.

- Сличан случај отмице Маше имали смо пре неколико година када је на Хоргошу ухапшена жена која је помоћу пољских докумената покушала из Србије да прокријумчари двоје деце из Авганистана. Не знамо шта је хтела са њима. Та деца, дечак и девојчица, остали су у Србији и уз помоћ Немачке успели смо да их спојимо са породицама, са којима су се негде успут раздвојили и пали у руке ове жене – каже Ђурашковић.

Како би се изборили са модерним ропством у Србији је организовано 17 тимова за борбу против трговине људима. У Србији су најчешће жртве радне експлоатације, док је у Европи више заступљена сексуална експлоатација, која је много очигледнија. Током 2013. године у Европи је забележено око 20.000 жртава трговине људима.

- У Србији превасходно имамо случајеве радне експлоатације. Последњих година је актуелна Русија, где одводе раднике и експлоатишу их. Раније су најчешће одвођени у Уједињене Арапске Емирате, Белорусију и Азербејџан. Проблем су посредници који за паре обећавају визе, посао, а од тога обично нема ништа – објашњава Ђурашковић.

Сличан случај имали су и са радницима из Србије који су упорно желели да се докопају Италије, где су нашли посао преко огласа на интернету, иако је било очигледно да је у питању превара.

- Та особа се представила као представник фирме из Милана, која преко огласа на интернету тражи раднике, тесаре, молере. Видели смо да нешто није у реду, јер су за рад у Италији потребне радне дозволе. Сачекали смо аутобус са радницима на Хоргошу и када смо их питали где ће, рекли су да иду да раде у Италији. Питали смо где су им радне визе, а они су били збуњени, нису ни знали да им то треба. Ми их на основу уредбе Владе којом се штити безвизни режим са ЕУ вратимо са границе. Међутим, недељу дана касније опет њих десетак у комбију долази на границу у Батровцима. И ми их опет вратимо у Србију – препричава Ђурашковић.

Ови српски радници се, међутим, нису лако предавали у намери да се докопају Милана, где нису знали шта их чека.

- Трећи пут се појаве у комбијима, кажу иду да купе аутомобиле, имају ваучере, резервације у хотелу и нисмо имали шта друго него их пустимо. Прошли су и не прође два дана зову нас из конзулата у Милану, кажу да је код њих десетак наших радника којима су узете све паре, документа, пасоши. А тај што им је нудио посао је побегао, па морају некако да их врате. Срећом да имамо добру сарадњу са официром за везу италијанске полиције у Србији, који нам је пуно помогао – описује Ђурашковић невероватну упорност српских радника да нађу какав било посао у иностранству.

Са друге стране, опасност по девојке из Србије су разни огласи којима се траже раднице за помоћ у кући или чување деце, најчешће у Аустрији, Немачкој или Швајцарској. Често се иза тих огласа крију трговци људима, који их по доласку приморавају на проституцију. Таквих примера има и данас, од једног до два годишње.

Робље у Европи 2013. године

* сексуално искоришћавање 65%
* радна експлоатација 25%
* просјачење 10 %

- Дешава се да појединци из Швајцарске или Немачке дођу у Србију да купе дете. Допутују на пример са сином и уговоре куповину жене за њега. Понесу пасош ћерке или неке рођаке, те покушавају на тај пасош да девојчицу пребаце преко границе. То је био велики проблем кад је још била потребна виза за ЕУ. За 200 немачких марака и ђинђуве куповали би дете – описује Ђурашковић начине које су смишљали модерни трговци људима.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/482810/Trgovina-ljudima-najbolji-biznis-4-Srpski-robovi-rada

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ