Изгледа да је премијер Вучић буквално, само онако како он уме, схватио стару индијанску изреку да би некога разумео мораш да ходаш у његовим мокасинама. И тако се Вучић упиње да обује своје евро ципелице, али не иде па не иде.

Кренуо је да показује разумевање за све и сваког, својски се труди да испуни сваки налог својих западних газда, али овога пута замало да сам није платио цех својих амбиција. Шта је заиста у Вучићу и шта га гони да се мазохистички односи према својим западним менторима и пристаје на оваква понижења вероватно не би ни читав тим стручњака из области психопатологије могао да објасни.

Једно је сигурно. Последњих месец дана јесу били тешки и напети, и то пре свега захваљујући САД-у и њиховим евро вазалима, али на крају српски непријатељи нису постигли свој циљ. И не само то, већ је сребренички мит почео да доживљава почетак свог урушавања и у западним медијима, а после фијаска у Поточарима и СБ УН-а многе ствари више неће бити исте.

Мора се признати да су се Вучић и његова влада својски трудили да испровоцирају Русију како не би ставила вето на срамну и антисрпску лажљиву резолуцију о Сребреници коју је Савету безбедности УН-а поднела Велика Британија. Неколико месеци пре подношења ове британске резолуције знало се шта нам се спрема. Циљ је био да се српски народ трајно жигоше као геноцидан и злочиначки и тиме се целом свету пошаље порука да за нас нема закона и да је према нама све дозвољено. Комадање Србије, Приштина у ОУН-у, укидање Републике Српске, конфронтација са Русијом, улазак у НАТО и клицање евроатлантској окупацији, само би биле неке од последица.

Да не говорим о унутрашњој диктатури Кандићке, Лихт, Бисерко, Павићевић, Одаловић и зомбија Латинке Перовић која би уследила у оквиру операције ”промене свести” којом би се деца у школама индоктринирала хашким, англоамеричким и муслиманским фалсификатима као непорецивом ”истином”, док би свако преиспитивање и довођење у питање сребреничког мита значило кривичну одговорност за онога који то чини због негирања ”геноцида”. Међутим, Горди Албион је у УН-у са све Ујка Семом и њиховим дежурним чланколисцима добио посред носа од стране Русије. И заиста, ми Срби имамо разлога да будемо поносни, јер смо поново на страни бољег, часнијег, правичнијег и храбријег дела света који се бори против глобалног атлантистичког тоталитарног зла.

Видели смо да Србија није усамљена, напротив, има верне, добре и достојанствене пријатеље широм света и на свим континентима и у свим културама, расама и цивилизацијама. За разлику од Вучића и његове евроунијатске клике која никад није била усамљенија и очајнија, Србија и српски народ имају верне и одане пријатеље. Онај ко је са Богом и Божијом Правдом никада није усамљен. За разлику од свог народа, наша, а туђа евро-елита сада је имала прилику да осети сву усамљеност, чемер и очај који осећају безличне, лоповске и издајничке ништарије које требају својим западним менторима само као средство за остваривање њихових интереса.

Зато су онако јадно, погубљено и бедно деловали. Вучић држи конференције за новинаре на којима се поново издире на сопствене грађане. Паћеник све нешто хоће велико, крупно, државнички да каже, али мало, мало, па мора да се уједе за језик сваки пут када ствари треба да назове правим именом. Да му његови западни ”пријатељи” не замере. И стварно, где су му ти његови ”пријатељи” сада? Где су немачки министри којима би Вучић да подиже споменике захвалности по Београду? Где су му Штрос-Кан, Гузенбауер, где му је она џукела од Блера? Вучићу није помогло ни што је примао Курца и са њим се саветовао. А тек његова пријатељица Ангела Меркел? Где су сада били ти његови ”пријатељи” из Јевропе?

Петнаест година после Милошевића они настављају и даље да нас сатиру и воде рат против нас, само овога пута другим средствима и уз подршку њихових слугерања на власти у Београду. Шта год да су мислили о Милошевићу Запад се ни близу није понашао онда као сада. Чак и када су нас бомбардовали и спроводили агресију, веће су имали поштовање и према Милошевићу, иако су га мрзели, него према данашњим евроунијатима на власти.

Издајнике нико не воли. Сада, после свега Вучић каже да његова рука помирења остаје пружена ”бошњацима”. Да, само што је твоја рука остала не само да виси у ваздуху Вучићу, него су представници тих босанских муслимана пљунули на твоју и руку и лице, а у главу те гађали камењем. Тако су ти се захвалили на томе што си њихове жртве сматрао вреднијим и важнијим од српских. Руку на срце, њихове жртве се иначе воде као пали шехиди за веру и цивила ту готово да и нема, за разлику од српских, где је Насер Орић са својим зверима убијао све од колевке па до гроба.

О каквом помирењу може бити речи када је само постојање вештачких нација попут хрватске, бошњачке, косоварске, монтенегринске резултат геноцида, злочина и асимилације српског народа? Како да имате макар и подношљиве добросуседске односе са онима који су продали веру за вечеру и чије је једино идентитетско упориште и утемељење мржња према православним Србима и служење сваком завојевачу и окупатору који би им омогућио да слободно и некажњено убијају, кољу и истребљују Србе? Сада се и новокомпоновани ”бошњаци” после овог фијаска за јубилеј и све већег и присутнијег деконструисања сребреничког мита заснованог на лажима и фалсификатима западне пропаганде налазе пред избором који им се све више приближава.

Или ће бити оно што је Емир Кустурица и што су били Меша Селимовић, Скендер Куленовић и многи други и вратити се себи и свом имену, или ће и даље плаћати високи цех своје глупости која се на крају завршава тако што оборе носеве када им лажи буду разобличене, оду на кахву и понављају јетко и мучно ”ја”, док у себи и својим потомцима настављају да ђубре мржњу према Србима и чекају неке нове окупаторе који ће им дозволити да некажњено убијају Србе и чијим интересима попут последње шуцкорске фукаре служе. Дотле ће и даље да певају ”Пусто турско”.

Пошто Вучићев кабинет није успео да око британске резолуције уради оно што је урадио поводом ”Јужног тока”, да подржава Русију и наводно национално наступа, а испод жита ровари и шири дефетизам како од нас ништа не зависи и биће како велики одлуче, јавили су се угрожени бајонети ”европске Србије” од професора Глигурова па до Кокана Младеновића. Тако нам евроунијатски схоластичар Глигуров, или како год, поручује да без обзира шта се деси са ЕУ ми са тог пута не смемо да скренемо. Ово је стварно већ постало неподношљиво.

Глигуров је младост провео певајући тај рефрен покојном маршалу, љубичици плавој, а сада исти хитић урађен у ремикс верзији наставља да понавља кличући бриселској плутократији. Да мало погледамо шта су све дежурни ЕУ-схоластичари Глигуров, Маџар, Прокопијевић, Лабус, Ђелић, Динкић, Удовички и сл. приповедали последњих 15 година. Да ли су у ичему били у праву? Не, нису, већ су масно лагали и свесно обмањивали и манипулисали народ како би испунили налоге својих западних господара који су их за то плаћали.

Ђелић је на теткином каучу зарадио десетине милиона евра, љуби га тетка тако паметног, а Глигуров се као ”аналитичар” морао задовољити поприлично скромнијим прилозима, панелима, пројектима и сл. Али, и он је био задовољан. Мало ли је то када ти светски господари баце коју мрвицу са стола. За такво указивање ”части” наши европејци су спремни да шене и лижу ципеле својим газдама из Вашингтона, Лондона, Брисела, Берлина или Париза. Има, додуше, и оних ”борбенијих”, ”полетнијих”, који су спремни да на сваком кораку искажу лично жаљење што се после 5. октобра 2000. године нису ”задимиле ломаче свете Инквизиције” по Београду и Србији.

Тако се и ”јуначни” драматург Кокан Младеновић нашао толико киван због руског вета на британску резолуцију да је изјавио да је то последица што после 5. октобра није била проливена крв која би, по њему, означила крај такве политике, па би нам Кокан, Србљановићка, Кандићка, Лихт, Сташа Одаловић, Борка, Бисерко и зомби-Латинка до сада већ спровели ”денацификацију”, па би данас остаци Србије и то без Срба били примљени у ЕУ.

Нисам приметио да је јавни тужилац реаговао на ову Коканову опаску, нарочито не онако ревносно као када прогони Весну Веизовић, Младена Обрадовића, родољубиве организације и навијачке групе због вербалног деликта, или Војислава Шешеља због паљења хрватске неоусташке наци заставе. А онда смо имали прилику да чујемо и ниткова Бориса Тадића и ону ништарију од Владимира Вукчевића, који уз Чанка и Драшковића подржавају британску резолуцију.

Сада видите ко је прогонио, хапсио и испоручивао Хагу српске часне официре, војнике и државнике који су бранили своју земљу и у чијем су интересу то радили и колико су уопште веродостојне пресуде Специјалног суда за ратне злочине у Београду и поступака које је водило тужилаштво на челу са Вукчевићем и Векарићем и зашто ниједна власт те штеточине не сме да смени и позове их на одговорност. Али, једнога дана и они ће одговарати за велеиздају, рушење Устава и правног поретка Републике Србије. Тај дан је много ближи него што се они надају.

Интересантно како Вучић никада није грчког премијера Ципраса назвао пријатељем, а нешто не воли ни да се сретне са њим. Можда због тога што је Ципрас урадио оно што Вучић нема ни храбрости ни људскости да уради. Да се западним усрећитељима захвали на сарадњи и да сазове референдум где ће народ одлучити да ли прихвата или не овакве понижавајуће услове из Брисела. Време је да се после руског њет и грчког охи чује и српско не, поготово што смо се ми први нашли на удару атлантистичке хидре и први јој се супротставили.

Ко је видео славље народа на улицама грчких градова могао је одмах да схвати зашто ЕУ мора да пропадне. Једноставно, Фукојама је био будала, народи су и даље спремни да се боре и бране своје светиње, своју земљу, свој народ и ближње и да стану под своју заставу као симбол слободе наспрам англоамеричке и евроунијатске окупације. Испод заставе ЕУ нико неће стати, за те вредности нико није спреман да жртвује свој живот, а за човека је вредно живота једино оно за шта је спреман да да свој живот. Ко је спреман да се жртвује за плутократску банкстерску олигархију педераста из Брисела? Нико, зато ће и да изгубе без обзира на америчку силу која их гура. Верујем у Бога, Српство и Русију!

Жарко Јанковић / Српски културни клуб

 

www.vaseljenska.com/misljenja/tura-gura-al-nece-da-udje-acina-noga-u-cipele-tudje/

Прочитај без интернета:
12 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ