• Већина другара из одјељења аплаудирала Р. Р. након што је, одговарајући из историје, рекао да је Црна Гора прва српска држава, али му је наставник због тога дао јединицу. Међутим, родитељи су му за награду купили – нове патике
  • Дечаков отац Вељко РАЧИЋ: У уџ­бе­ни­ци­ма су ла­жна исто­риј­ска ту­ма­че­њиа да су, на при­мјер, „Не­ма­њи­ћи по­па­ли­ли и оку­пи­ра­ли та­да­шњу др­жа­ву Зе­ту” и дру­ге бу­да­ла­шти­не. Сва је сре­ћа у овој не­сре­ћи, ко­ју ди­ри­гу­ју ства­ра­о­ци, но­си­о­ци и про­та­го­ни­сти и кре­а­то­ри но­вог цр­но­гор­ског евро­пе­и­зи­ра­ног и ис­пра­ног чо­вје­ка, што дје­ца у сво­јим по­ро­ди­ца­ма има­ју при­ли­ку да чу­ју пра­ву исти­ну. Но­ва Цр­на Го­ра, ка­ко је за­ми­шље­на у ку­хи­ња­ма за­пад­них и про­за­пад­них цен­та­ра, мо­же оп­ста­ја­ти је­дан пе­ри­од, са­мо на ан­ти­срп­ству
  • Још је додао: „Твр­дим да је Цр­на Го­ра у свим до­са­да­шњим др­жав­ним аран­жма­ни­ма у ко­ји­ма је би­ла, би­ла мно­го сло­бод­ни­ја и сво­ја, не­го што је то да­нас

ДВАНАЕСТОГОДИШЊИ ученик Р. Р. из Под­го­ри­це про­те­кле не­дје­ље до­био је не­га­тив­ну оцје­ну из исто­ри­је јер је ре­као да је Цр­на Го­ра пр­ва срп­ска др­жа­ва.

Он је при­ча­ју­ћи о на­стан­ку Цр­не Го­ре, ка­зао да је „Цр­на Го­ра пр­ва срп­ска др­жа­ва ко­ја се при­је зва­ла…”

На­кон та­квог по­чет­ка ре­че­ни­це на­став­ник га је пре­ки­нуо и пи­тао гдје то пи­ше у књи­зи, а на­кон об­ја­шње­ња да не пи­ше ни­гдје у уџ­бе­ни­ку, из ко­јег да­нас мо­ра­ју да уче дје­ца, али да је то та­ко у мно­гим дру­гим књигама и да је то у ку­ћи на­у­чио, на­ре­ђе­но му је да сјед­не и са­оп­ште­но да је до­био је­ди­ни­цу.

Ве­ћи­на дру­га­ра Р. Р. из одје­ље­ња апла­у­ди­ра­ла је због таквог одговора, а то је још ви­ше на­љу­ти­ло на­став­ни­ка.

Уче­ни­ков отац и је­дан од осни­ва­ча НВО Клуб Ср­би­је и Цр­не Го­ре -Вељ­ко Ра­чић – ка­же да ће то би­ти пр­ви пут у исто­ри­ји ов­да­шњег обра­зов­ног си­сте­ма да уче­ник до­би­је не­га­тив­ну оцје­ну, а да за­пра­во на­став­ник ни­је знао.

Ра­чић ис­ти­че да он и ње­го­ва су­пру­га ни­је­су кри­ти­ко­ва­ли си­на због не­га­тив­не оцје­не, већ на­про­тив. На­гра­ди­ли су га но­вим па­ти­ка­ма. Он са­вје­ту­је ро­ди­те­ље да чу­ва­ју дје­цу и да их вас­пи­та­ва­ју не­по­ко­ле­бљи­во у ду­ху тра­ди­ци­о­нал­них ври­јед­но­сти и те­мељ­них опре­дје­ље­ња.

– Ка­да је син до­нио је­ди­ни­цу, као при­пад­ни­ци нај­у­гро­же­ни­је ет­нич­ке гру­пе у Евро­пи, што срп­ска за­јед­ни­ца у Цр­ној Го­ри и је­сте, осје­ћа­ли смо се ту­жно, али без ика­квог осје­ћа­ја мр­жње или осве­то­љу­би­во­сти. Цр­на Го­ра пре­жи­вља­ва по­след­њих го­ди­на сво­је нај­там­ни­је ча­со­ве, и то се сва­ко­днев­но и у број­ним дру­гим при­мје­ри­ма по­твр­ђу­је – об­ја­шња­ва за „Дан” Ра­чић.

Ра­чић за „Дан” ка­же да на овај гест на­став­ни­ка гле­да са ту­гом, при­је све­га као чо­вјек и ро­ди­тељ, а он­да и као при­пад­ник нај­у­гро­же­ни­је ет­нич­ке гру­пе у Евро­пи, што срп­ска за­јед­ни­ца у Цр­ној Го­ри за­и­ста је­сте.

– Хи­по­те­тич­ки го­во­ре­ћи, и да ђак ни­је по­ка­зао ни­ка­кво зна­ње, што ни­је тач­но, фа­сци­нант­но је и упе­ча­тљи­во то што је баш при из­го­во­ру ри­је­чи ,,да је Цр­на Го­ра срп­ска др­жа­ва” био пре­ки­нут од про­свјет­ног рад­ни­ка и мал­те­не ка­жњен на ли­цу мје­ста, без при­ли­ке да по­ја­сни то што је прет­ход­но са­оп­штио. Но, ка­ко год, дис­кри­ми­на­ци­ја го­то­во јед­не тре­ћи­не гра­ђа­на ове зе­мље ни­је ви­ше ни­ка­ква но­вост, то се по­твр­ђу­је у сва­ко­днев­ном жи­во­ту и по­ста­ло је дио сва­ко­дне­ви­це – ис­ти­че Ра­чић.

До ко­јих гра­ни­ца иде по­ку­шај уса­ђи­ва­ња или бо­ље ре­ћи утје­ри­ва­ња не­ка­квог но­во­цр­но­гор­ског ро­до­љу­бља, на­во­ди да­ље Ра­чић, нај­бо­ље свје­до­чи при­мјер од при­је два да­на ка­да је За­вод за школ­ство ор­га­ни­зо­вао из­лет ко­ји је имао за циљ упо­зна­ва­ње кул­ту­ре пре­сто­ни­це Це­ти­ња и ши­рег је­згра Ива­но­вих ко­ри­та и Лов­ће­на, гдје су цр­ве­не ма­ји­це са цр­но­гор­ским оби­љеж­ји­ма би­ле дио оба­ве­зног „де­ко­ра” при­ли­ком шет­ње гра­дом и по­сје­та број­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма.

– Да не го­во­ри­мо о не­ка­квим ла­жним исто­риј­ским ту­ма­че­њи­ма ко­ја се мо­гу на­ћи у уџ­бе­ни­ци­ма, по ко­ји­ма су на при­мјер „Не­ма­њи­ћи по­па­ли­ли и оку­пи­ра­ли та­да­шњу др­жа­ву Зе­ту” и дру­ге бу­да­ла­шти­не. Сва је сре­ћа у овој не­сре­ћи, ко­ју ди­ри­гу­ју ства­ра­о­ци, но­си­о­ци и про­та­го­ни­сти и кре­а­то­ри тог но­вог цр­но­гор­ског евро­пе­и­зи­ра­ног и ис­пра­ног чо­вје­ка па дје­ца у сво­јим по­ро­ди­ца­ма има­ју при­ли­ку да чу­ју пра­ву исти­ну. Но­ва Цр­на Го­ра, ка­ко је за­ми­шље­на у ку­хи­ња­ма за­пад­них и про­за­пад­них цен­та­ра, мо­же оп­ста­ја­ти је­дан пе­ри­од, са­мо на ан­ти­срп­ству. Јер, чим би је вра­ти­ли свом из­во­ри­шту и ис­хо­ди­шту, а оно је без ика­кве сум­ње срп­ско, вра­ти­мо ли се у ври­је­ме Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, пре­ко свих ди­на­сти­ја, за­кључ­но са Пе­тро­ви­ћи­ма, од­го­вор би био ви­ше не­го ја­сан – ис­ти­че Ра­чић.

Он на­во­ди да је по­треб­но под пла­штом мул­ти­кул­ту­ра­ли­зма и мул­ти­кон­фе­си­о­на­ли­зма но­вим ге­не­ра­ци­ја­ма пла­си­ра­ти не­ка­кав по­глед са­мо­свој­но­сти и цр­но­гор­ске по­себ­но­сти ко­ја не­ма ни­ка­кве ве­зе за срп­ством.

– Твр­дим да је Цр­на Го­ра у свим до­са­да­шњим др­жав­ним аран­жма­ни­ма у ко­ји­ма је би­ла, би­ла мно­го сло­бод­ни­ја и сво­ја, не­го што је то да­нас – оци­је­нио је Ра­чић.

Он ка­же да не­ће ни­ког ту­жи­ти ни­ти се жа­ли­ти би­ло ко­јој ин­сти­ту­ци­ји због по­те­за на­став­ни­ка, јер би на тај на­чин обе­сми­сли­ли чи­та­ву ову при­чу.

– Ин­сти­ту­ци­је ко­је се за­ду­же­не за обра­зо­ва­ње су пу­ки из­вр­ши­о­ци већ ра­ни­је „упа­ко­ва­ног” зна­ња ко­је се да­је дје­ци. Хтје­ли смо са­мо да скре­не­мо па­жњу да се ов­дје ипак ра­ди о јед­ном си­сте­му ко­ји ма­ни­пу­ли­ше дје­цом. Иста је ствар са је­зи­ком, сви смо би­ли свје­до­ци по­ја­ве но­вог бу­ква­ра, у јав­но­сти про­зван „бу­квар за пла­ка­ње”, до­кле иде та иде­о­ло­шко-ква­зи­а­ка­дем­ска ма­ни­пу­ла­ци­ја. На­жа­лост, дје­ца уви­јек ис­па­шта­ју – за­кљу­чу­је Ра­чић.

         Ка­ква је то Цр­на Го­ра ко­јој је

         по­треб­на ла­жна исто­ри­ја?

Вељ­ко Ра­чић сма­тра да је обра­зов­ни си­стем у Цр­ној Го­ри устро­јен да опо­вр­га­ва пра­ву исти­ну, или бо­ље ре­ћи – он се кре­ће у оп­се­гу око по­лу­и­сти­не.

– Онај ко­ји је при­је два­де­сет и ку­сур го­ди­на не­ле­гал­но до­шао до пе­ча­та ове др­жа­ве и ко­ји се у ме­ђу­вре­ме­ну од­ре­као се­бе и из­дао сва­ку че­сти­ту ври­јед­ност и ко­ји оп­ста­је на ова­квим „кре­а­ци­ја­ма” и ма­ни­пу­ла­тив­ном ин­же­ње­рин­гу је од­го­во­ран за све по­ме­ну­то. Уби­је­ђен сам да Цр­на Го­ра, ко­ја уз пут пле­ди­ра и на не­ке ши­ре ин­те­гра­ци­је, не­што мо­ра да ми­је­ња, јер ова­ква је нео­др­жи­ва на ду­жи рок. Ка­ква је то Цр­на Го­ра ко­јој је по­треб­на ла­жна исто­ри­ја? Ни­је ли она и су­ви­ше ви­те­шка да се ди­чи сво­јом про­шло­шћу, а не да је из­вр­ће и де­ман­ту­је – за­кљу­чу­је Ра­чић.

fakti.org/serbian-point/njegosevi-srbi/u-crnoj-gori-po-skolama-dele-keceve-onima-koji-kazu-da-je-crna-gora-srpska-drzava

4 гласa