ПС и ДФ су и даље водећи политички субјекти, који по мишљењу грађана Црне Горе доминантно утичу на политички живот у Црној Гори, показало је истраживање јавног мњења Црне Горе, рађено током августа од стране групе независних експерата из региона, а које је на данашњој конференцији за медије представила Драгана Кадовић, шеф истраживачке групе и дугогодишњи директор „Хајнекена“ за Црну Гору.

Резултати истраживања говоре да 62 одсто грађана Црне Горе подржава приступање Европској унији, док је за НАТО интеграције тек 32 одсто. Велики проценат испитаника препознаје Србију и Русију као најблискије земље, сматрајући да би регионална, односно међународна сарадња морала бити најприснија са ове двије државе.

У периоду од 15.-29. августа, реализовано је истраживање јавног мњења у Црној Гори на репрезентативном узорку од 1009 пунолетних испитаника. Истраживање је реализовано методом теренске, телефонске (фиксни и мобилни бројеви телефона) и онлине анкете. Главни циљ истраживања био је усмерен на сагледавање ставова и вредносних судова јавног мњења у Црној гори о: Актуелним збивањима на друштвено-политичкој сцени, Друштвено економском положају и Изборима и политичким ставовима, казала је Кадовић.

Конфликтни капацитет

„Изненађује диспропорција у процентима оних који подржавају Европску унију и са друге стране ниска подршка подршке НАТО, али сличан случај је и у Србији, где је подршка НАТО негде око 10%, док ЕУ до недавно је подржавало преко 50%. У Црној Гори је разлика између подршке ЕУ и НАТО мања, али и даље нелогична, с обзиром да се ради о фактички истим земљама, само што ЕУ има бољи регионални маркетинг“ саопштио је политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић одговарајући на новинарско питање.

У Црној Гори постоји озбиљан конфликтни капацитет и то би требало да забрине власт и све политичке актере, на то указују резултати истраживања, рекао је Ђорђе Вукадиновић, одговарајући на питање новинара како види резултате истраживања  у свијетлу најављених протеста за крај септембра.

„У зависности шта се дефинише као циљ протеста зависиће и процена успешности резултата истих. А тај циљ би могао бити 1. рушење актуелне власти 2. формирање прелазне владе 3. обезбеђивање равноправних изборних услова или 4. јачање Демократског фронта као кључне опозиционе снаге. Али усваком случају, ствари ће се покренути и померити у неком правцу,“ закључио је Вукадиновић.

Економски положај и проблеми у друштву

Готово сваки други (48%) грађанин Црне Горе оцењује свој лични стандард као лош, сваки трећи (33%) као „осредњи“ а тек сваки пети (19%) као добар. Бележимо значајне разлике код оних који свој стандард оцењују као лош према радном/социјалном статусу: домаћице (77%), пензионери (62%), незапослени (48%), запослени у приватном сектору (48%), ситни предузетници (43%), ученици/студенти (35%), запослени у државним институцијама (12%) и бизнисмени/адвокати/нотари/лекари/стоматолози (7%).

На питање да ли је реално, односно да ли очекују да ће се њихов животни стандард у току ове и следеће године повећати, само 12% грађана даје позитиван одговор. Више од половине (52%) даје негативан одговор док 36% нема одговор или нема став.

На питање да ли су у црногорском друштву присутни одређени друштвени поремећаји, доминирају потврдни одговори и то према следећем редоследу: трговина наркотицима (72%), криминал (71%), корупција (68%), шверц/нелегална трговина (67%), пословање у „сивој“ зони / неплаћање пореза (60%), запошљавање „преко везе“ (59%), незапосленост (56%), социјалне разлике (50%), сиромаштво (49%), рад на „црно“ (49%), трговина људима и проституција (43%).

Актуелна збивања и политичка сцена

На питање „Да ли су по вашем мишљењу хапшења у Будви покушај да се заштити правна држава или унутарпартијска борба за утицај и доминацију“, више од половине (51%) грађана каже –унутарпартијска борба за утицај и доминацију док сваки четврти грађаних верује у правну државу (25%). Нема став или нема одговор 24% грађана.

На блок питања „Да ли подржавате неке од наведених одлука Владе Црне Горе“ доминирају негативни одговори и то према следећем редоследу:

Да (%) Не (%) Нема став (%)
Увођење санкција Руској федерацији 9 69 22
Ограничавање боравка странцима 90 дана 15 64 21
Увођење радних дозвола за сезонске раднике 18 59 23
Повећање пореза на имовину страним држављанима 24 54 22
Међународна и регионална сарадња

Што се међународне сарадње и наднационалних интеграција тиче,приметна је већинска подршка грађана за процес придруживања ЕУ (62%) као и тачно дупло мања подршка (32%) приступању НАТО.

На блок питања „По ком редоследу би Црна Гора требала да развија међународну сарадњу?“ добијамо следећи редослед рангова:

Економска Политичка Културна Безбедносна
ЕУ 1 1 3 2
САД 5 5 5 3
Русија 2 2 1 1
Турска 4 4 4 4

ЕУ је на првом месту кад је у питању економска и политичка сарадња док је Русија на првом месту кад је у питању културна и безбедносна сарадња.

Када је у питању регионална сарадња, добијамо наведени редослед рангова:

Економска Политичка Културна Безбедносна
Србија 1 1 1 1
БиХ 4 3 5 2
Р.Српска 2 2 2 3
Хрватска 3 6 4 4
Албанија 6 4 6 5
Македонија 7 7 7 6
Грчка 5 5 3 7

Од земаља у региону, Србија се и даље третира као најближа Црној Гори и то на свим пољима сарадње. Република Српска је друга по реду код економске, политичке и културне сарадње, док је БиХ друга по реду за безбедносну а трећа по реду за политичку сарадњу.

Да имају потребу они или неко од чланова породице, одабрали би градове у региону одабрали по следећем редоследу:

Подгорица Београд Сарајево Загреб Приштина Тирана
Лечење 22% 62% 8% 6% - 2%
Студирање 36% 42% 13% 6% 2% 1%
Запослење 53% 33% 10% 1% 1% 1%
Прослава празника 10% 73% 7% 6% 1% 3%

Поверење у медије

У медијској сфери, највећи проценат поверења имају информативне редакције Дана и Вијести, међу штампаним, те ТВ Вијести и РТЦГ од електронских медија.

ДПС и ДФ водеће снаге

На питање да ли по њиховом мишљењу људи у Црној Гори смеју отворено да изразе своје политичке ставове без бојазни да се то може негативно одразити на њих и породицу, више од трећине (36%) каже: НЕ, 30% каже: ДА док 34% нема став или нема одговор.

Нешто мање од трећине (32%) сматра да људи у Црној Гори могу на изборима да слободно изражавају своју политичку вољу док 38% сматра да се гласа под под извесним притиском; 30% нема став или нема одговор.

Да су избори у Црној Гори слободни и демократски сматра 36%грађана док знатно већи број (43%) изражава сумњу да постоје злоупотребе изборне процедуре (43%); 21% нема став или нема одговор.

Неповерење према изборима као суштинском демократском инструменту доводи до повећања броја апстинената, тако да је тренутно само 44% оних који би сугурно изашли и још 11% оних који би „вероватно“ изашли на изборе.

Што се тиче рејтинга политичких странака, од оних који би се у овом тренутку определили за излазак на изборе, и даље су двије водеће групације ДПС и ДФ.

Економска Политичка Културна Безбедносна
ЕУ 1 1 3 2
САД 5 5 5 3
Русија 2 2 1 1
Турска 4 4 4 4

 

Да (%) Не (%) Нема став (%)
Увођење санкција Руској федерацији 9 69 22
Ограничавање боравка странцима 90 дана 15 64 21
Увођење радних дозвола за сезонске раднике 18 59 23
Повећање пореза на имовину страним држављанима 24 54 22

 

www.in4s.net/index.php/anketa/

Прочитај без интернета:
0 гласовa