Вучићев режим преко министарства привреде и ресорног министра Жељка Сертића, плански је уништио домаћу производњу пољопривредних машина. Разлог је више него јасан: трактори и комбајни у Србији стари су у просеку и до тридесет година и дошло им је време за замену. Широм су отворена врата за увоз машина које су до сада производили ИМР, Змај и ИМТ у Београду. Њих више нема. А, нема ни пољопривреде, судећи према криминалној политици коју спроводи Министарство пољопривреде за рачун домаћих тајкуна, увозног лобија и страних компанија, а на штету државе

Вучићев тим за уништење српске индустрије и пољопривреде увео је мере које ће странцима омогућити да на нашем тржишту убрзано приходују више од двадесет милијарди евра!

Почетком фебруара месеца 2016., министарка пољопривреде, Снежана Богосављевић Бошковић, у име Владе Србије, обавестила је јавност да ће новцем пореских обвезника, пољопривредницима који код тајкуна купе увозне пољопривредне машине, држава вратити 50 одсто уложеног новца. Наравно, одмах треба посумњати у ово, јер у напредњачком режиму ниједна велика пљачка не иде без пратеће преваре!

Да је то тачно, потврђује и чињеница да је Жељко Сертић, Вучићев министар привреде, пре ове министаркине изјаве, ликвидирао све домаће произвођаче пољопривредних машина! Сад странци могу да раде шта год хоће! Сертић је, подсећамо, затворио комплетну домаћу Индустрију мотора и трактора (ИМР).Тачније речено, прво је угасио ИМР, не обраћајући пажњу на то да радници штрајкују и да је један од радника извршио самоубиство, због начина на који се он односио према том предузећу. Потом је затворио и ИМТ у Новом Београду. Фабрика комбајна ЗМАЈ је уништена раније.

Захваљујући оваквим мерама Вучићевих „стручњака“, хрватска индустрија комбајна (која није ни постојала у време СФРЈ), а која сада годишње извози 500 комбајна, укључила се у трку за део српског колача вредан пет стотина милиона евра. Наводне српско-хрватске свађе у последње време, представљају само димну завесу која криминалној дружини окупљеној око Вучићеве владе, пружа могућност да непримећено узима дебеле провизије од хрватских привредника. А, као добар Хрват, Жељко Сертић је и добар лобиста хрватских компанија у Србији, па ће све учинити да сваки овакав посао буде „коректно подмазан“, јер и Вођа има повелики апетит за новцем.

С обзиром на размере профита који ће и друге компаније из западних земаља остварити на нашем тржишту од продаје пољопривредних машина, може се претпоставити да ће они који су им такву позицију омогућили за то добити и дебеле провизије…

Покушавајући да сазнамо више детаља о корупцијским размерама Влади Србије смо упутили и следећа питања:

– Да ли је тачно да су министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић, председник Владе Србије Александар Вучић и министар привреде Жељко Сертић примили мито од 150 милиона евра како би прво затворили домаћу индустрију мотора, трактора и остале пољопривредне механизације, а потом увели мере подстицаја за куповину истих таквих увозних пољопривредних машина?;Уколико није тачно да су примили мито од 150 милиона евра, молимо Вас да нас обавестите колико им је тачно новца уплаћено и на који начин? ОДа а ли је тачно да су министри и председник Владе део новца примили на рачуне у иностранству, док су остатак добили у кешу?

До закључења овог броја Магазина Таблоид, нисмо добили одговоре на упућена питања. Претпостављамо да ћутање у овом случају значи да је провизија била толико добра да не заслужује да је коментаришу.

Ко ће зарадити на замени 400 хиљада трактора?

Размере штете која је нанета нашој економији, у овој афери мере се милијардама евра, а детаљи рачунице су запањујући…Наиме, у Србији је данас регистровано 30.000 комбајна, који због старости у наредних десет година треба да буду замењени. Домаћинства у Србији у просеку могу да издвоје за куповину комбајна 10.000 евра. Што значи да је у питању тржиште вредно 300 милиона евра, односно 500 милиона евра ако се рачунају и куповине резервних делова и поправке старих машина. Они који ове услуге пруже нашим сељацима зарадиће пола милијарде евра!

Да није уништен, наш чувени произвођач пољопривредних машина, „Змај“, могао би да добије део тог колача, или можда цео тај посао, а са приходованим новцем могли би да реинвестирају у унапређење производње.

Српски трактори су такође стари у просеку тридесет година, па ће и ове машине наредних десет година бити мењане. У Србији је регистровано 400.000 трактора, просечна цена новог трактора у иностранству је 30.000 долара. То значи да ће ово тржиште у Србији у наредних десет година некоме донети 12 милијарди долара. Другим речима економски је било неоправдано уништити ИМТ и ИМР. У прилог томе иде и чињеница да је у Србији регистровано више од два милиона прикључних и других пољопривредних машина, од приколица, вршилица, мотокултиватора, дрљача…

Када се детаљно сабере вредност свих трактора, прикључних машина мотокултиватора и друге механизације која ће бити мењана у наредних десет година добија се невероватна цифра која износи више од двадесет милијарди долара! Јасно је да је било основа да држава помогне домаћим произвођачима пољопривредне механизације да стану на ноге, а да је то и учињено службеници Влада не би морали да јуре и моле инвеститоре да уложе новац у Железару у Смедереву.

Чак и када би Железара пословала са губитком, а под условом да поменуте фабрике остварују позитивну нулу, исплатило би се да из буџета надокнадимо губитак Железаре. Број радних места која би смо имали у сва четири система, пунио би кроз доприносе пензиони здравствени и друге фондове. Не би било потребе да се смањују пензије!

Председник Владе и министри могли су овај проблем лако да реше. Решење им је било предложено још прошле године на страницама овог магазина, у тексту „Вучићев доглавник Сертић, копа јаму српској индустрији.“ У том тексту између осталог пише: „…Ипак, најбољи посао за ИМР и ИМТ је на домаћем тржишту где је регистровано 400.000 трактора у просеку старих двадесет година. За све те углавном домаће тракторе овим фабрикама је обезбеђен сигуран посао сервисирања тих машина, и продаје резервних делова, а касније када дође време за замену и нових трактора. Такву замену би нормална држава субвенционисала, или подстакла јефтиним кредитима…Са друге стране, уколико фабрике ИМТ и ИМР буду затворене, то значи да ће увозни лоби овде продати што половне што нове иностране тракторе у вредности од 12 милијарди евра. Просечна цена трактора 30.000 евра, пута 400.000 трактора колико их треба заменити у случају затварања домаћих фабрика, једнако 12 милијарди евра! “

Сасвим је сигурно, да би свакој нормалној влади овакво решење било прихватљиво, и да субвенционише куповину пољопривредне механизације, али не и овој Вучићевој, која свесно ради на уништавању српске индустрије. Али, Вучић је чекао да његов министар затвори домаће фабрике, па се онда, заједно са министарком пољопривреде, Снежаном Богосављавић Бошковић, одлучио за субвенционисање куповине пољопривредних машина. И то коме! Страним фирмама и домаћим, привилегованим увозницима, који од профита дају провизију Вучићу и његовој странци!

Распитујући се код пољопривредника који су контактирали Министарство пољопривреде за овакву субвенцију сазнали смо да то дефинитивно нису чиста посла!

– На телевизији је министарка рекла да ће нам дати половину од онога колико трактор кошта. Када смо службенике министарства питали како и где да поднесемо захтев, сазнали смо да држава заправо субвенционише само педесет одсто од продајне цене без ПДВ-а – тврди Таблоидов извор, и објашњава да то заправо значи да је субвенција само 30 одсто.

Он наводи и да је ИМР-ов трактор могао са све ПДВ-ом да купи за 12.000 евра, док сада са све субвенцијом нови трактори могу да се добију за најмање 20.000 евра.

Како нас обавештавају добро упућени у ову проблематику, субвенције ће званично бити доступне свима, али док траје изборна кампања моћи ће да их добију само они који се на списку СНС-а или СПС-а налазе као такозвани сигуран глас.

Пољопривредници закинути за 15,5 милијарди динара

Ма колико реторика министарке пољопривреде вежбала своју реторику, пољопривредници јој не верују, јер знају да ће им ове године ситуација бити барем три пута гора него досада! Субвенције за подстицаје по хектару су у Србији смањене са 12.000 динара на тек 4.000 динара.

Према важећим законима пет одсто буџета треба да буде намењено пољопривреди, овакав закон донесен је још 2009. године и није стављен ван снаге.

За 2016. годину Влада је одредила буџет од 1.120 милијарди динара, што значи да за пољопривреду треба да се издвоји 56 милијарди динара. Ипак за пољопривреду је испланирано тек 40,5 милијарди односно сељаци су у старту закинути за 15,5 милијарди!

Ову одлуку Вучићеве Владе прати и чињеница да 2015. године нису исплаћене премије у вредности од чак 700 милиона! Кашњење у плаћањима премија пољопривредницима није ништа ново и Влада га је до сада углавном правдала малим бројем службеника у служби за аграрна плаћања Министарства пољопривреде! На жалост за кашњење у исплатама премија сељаци немају право на камату нити казне, док пореска управа редовно кажњава пољопривредна газдинства са најстрожијим казна и законским затезним каматама сваки пут када закасне са плаћањем пореза! Оваква „политика“ се дешава јер Вучићев режим никада није имао стратегију за спас домаћег аграра. Напротив, ова држава је од пољопривреде само умела да отима и да је упропаштава, тако да, са те стране, пољопривредници ни данас ни у будућностиу немају чему да се надају. Пљачком пољопривредних комбината дошло је до масовног отпуштања радника а они који су остали, суочени су са потпуним одсуством радних права, социјалном катастрофом, уништавањем свега вредног…

Као врх дивљаштва које овај режим врши над пољопривредом, град Београд, који је већински власник ПКБ-а, намерава да прода ову корпорацију и да се већ у јавности појављују спекулације око почетне цене. Али, зашто најпре није утврђена тржишна (берзанска) вредност, па тек онда на бази те информације евентуално размотрити даље потезе? Даље, ако је утврђена вредност, ко је утврдио вредност, која метода је примењена, зашто јавност није о томе информисана, да ли ће јавност можда бити информисана, или јавност можда нема право да зна какве се одлуке доносе у име свих грађана?

Најважније питање је: откуд граду Београду и градским властодршцима или било коме у овој земљи право и слобода да продају “ПКБ“, када га нису они стварали деценијама, нити им је неко дао на поклон?

У међувремену, док Вучићеви „планери“ разбијају српски аграр, односно, оно што је остало од њега, смењени су сви службеници из Министарства пољопривреде о чијим злоделима је Магазин Таблоид писао протеклих месеци. Али, нису смењени због пљачки о којима смо ми писали, већ зато што су нови ВД директор Миодраг Петровић и министарска пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић, донели одлуку да се спроведе систематизација радних места. Наиме, ова систематизација предвиђа, да све функције начелника одељења одмах престану да постоје, а да Петровић потом именује нове функције и нове људе који би те функције обављали. Ипак, како сазнајемо, систематизација никако да заживи, јер службеници користе боловања и празнике како би избегли уручења о разрешењу!

Инспекција Европске уније, по други пут на клању

Стручна јавност од Петровића и Богосављевићеве свакако очекује да после систематизације на месту начелника више не буду Зоран Маринковић начелник граничне ветеринарске инспекције, начелница за ветеринарско јавно здравство Тамара Бошковић и начелник одељења за здравствену заштиту, добробит и следљивост животиња Будимир Плавшић. О лошим резултатима ове Управе много тога је овде већ речено, али најновији скандал у области добробити животиња показује да начелници управе не умеју да уче чак ни на сопственим грешкама!

Треба овде подсетити да у српским кланицама не поштују правилан однос према животињама, а пре свега да се оне противно закону не омамљују прописно пре клања. Све је ово констатовала и комисија службеника које је послала Европска комисија. Надајући се да је инцидент који се десио у новосадској Кланици приликом контроле коју је спроводила ЕУ усамљен случај, инспектори ЕУ су поново дошли у контролу у Србију. У периоду од 11 до 16 јануара ове године контролисали су више предузећа, међу њима и Топико из Бачке Паланке.

У контроли су поново били исти инспектори из Данске, Литваније и Холандије. У Топику су требали да контролишу цео процес производње, али фабрика је пала на тесту клања. Литванска инспекторка, Инге и овај пут била је згрожена немаром који радници испољавају приликом убијања животиња. У њеном извештају вероватно пише да је цела производна трака погрешно монтирана и да у области доборобити животиња у српском министарству раде највеће незналице. Призор у Топику је изгледао овако: омамљивање пилића није урађено како треба, али их је производна трка уредно превозила до места где су требала да буду машински заклана. Машина им је засецала вратове, али пилићи су тако приклани настављали да се возе уз стравичне звуке које су испуштали. Литванска инспекторка је била шокирана оним што је видел, питала како решавају овај проблем. „Стручњаци“ из Топика су лаконски одговорили да „машина не може лепо да их закоље и ми то ручно довршавамо…“. После објашњења пилићима је пришао радник са ножем. Требало је само да засече вратове пилића са друге стране и смрт би брзо наступила. Ипак, из ко зна којих разлога, он је пилиће ножем засецао са исте стране где их је већ приклала машина, па је клање пилића поново било споро и траљаво.

Литванска инспекторка је поново замолила да престану да муче животиње, саставила негативан извештај, после кога нас у Комисији ЕУ дефинитивно сматрају најгорим кољачима у Европи.

Данас инспектори не контролишу месо него папире!

Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић у изјави за Таблоид коментарисао је стање у нашој месној индустрији. Према његовим речима страшно је што су снимке из производње меса Матијевић сви коментарисали из угла радника који се извињавао, жмурећи на чињеницу да су снимци били аутентични.

– Хвала богу да је напокон донета уредба којом је забрањен увоз машински сепарисаног меса, нажалост субјекти су знали да ће таква уредба бити донета, па су ово зло увозили у великим количинама све до ступања уредбе на снагу – коментарише Шеварлић истичући да машински сепарисано месо које не заодовољава здравствене критеријуме ЕУ, домаћа месна индустрија и даље ставља у виршле и кобасице. Стручњаци из ветерине оправдано сматрају да ће у домаћој месној индустрији проблем постојати све док контрола не буде враћена на ниво на којем је била у време СФРЈ.

У то време су на линији клања константно стајали инспектори, данас се инспектори у фабрикама баве папирологијом, па нико и не контролише шта заиста једемо када је месо у питању. Дакле, неопходна је измена правилника о сточној храни, а све у циљу смањења присуства хормона и антибиотика у месу.

Субвенције за подстицаје по хектару су у Србији смањене са 12.000 динара на тек 4.000 динара…

Вредност свих трактора, прикључних машина мотокултиватора и друге механизације која ће бити мењана у наредних десет година у Србији, износи више од двадесет милијарди долара!

Вук Станић / Таблоид

www.vaseljenska.com/misljenja/unistena-je-i-proizvodnja-poljoprivrednih-masina-uvozicemo-kombajne-iz-hrvatske/

2 гласa