Они много пију, разбијају чаше шампањца и ломе намештај – пре него што дођу на водеће позиције. Елита Булингдон клуба је ексклузивно уточиште за британске богаташе и моћнике. Али чланови не воле да причају о томе.

Да бисмо разумели енглеску елиту, помоћи ће нам да се вратимо уназад, у лето 1987. године. Група младих мушкараца обучених у тамноплаве фракове са месинганим дугмадима и свиленим беж реверима, тумарају кроз улице Оксфорда, након једне од њихових вечера, припити од шампањца и у жестоком расположењу. Ниједан од њих није старији од 24 године. Један од њих је дошао на идеју да посете колегу студента – и након кратког времена, саксија лети кроз прозор ресторана и стиже полицијски ауто. То је ноћ о којој ће цела земља причати деценијама након тога. Четири члана групе одлазе у оближњу Ботаничку башту и сакривају се иза ограде. Леже на земљи неколико минута, каже један од људи који је био тамо. Одлучни у томе да не буду ухваћени, четири млада мушкарца, обучена у фракове, леже на стомацима у трави. Још једном су успели да се извуку. Ова епизода много говори о танком слоју неколико изабраних који ће једног дана водити земљу. Они су чланови Булингдон клуба у Оксфорду, места окупљања за државну младу елиту, људе који знају да су предодређени да стигну до врха. Један од четири момка у трави је Борис Џонсон, који ће касније постати градоначелник Лондона. Други је Дејвид Камерон, који тренутно борави у улици Даунинг број 10. Друга двојица су синови истакнутих чланова финансијског света и сада су део лондонске имућне аристократије.

..

Камерон је касније порицао да је био умешан у лудорију која се догодила те летње ноћи 1987. године, иако су његова два пријатеља инсистирала на томе да је био присутан. Џонсон се, са друге стране, хвалио да је те ноћи провео у затвору неколико сати. Истина о Булингдон клубу је вероватно негде на средини, између претеривања и порицања. Ретки клубови имају толико бивших чланова који држе кључне позиције у британском друшву као што то данас имају они. Клуб је постао место окупљања мушког естаблишмента и његови чланови данас настањују горње спратове банака, министарстава, адвокатских фирми и новинских издавачких кућа. Канцелар ризнице (службени назив за министра финансија и привреде у Уједињеном Краљевству) Џорџ Озборн је такође био члан клуба.

Непромењени деценијама

Булингдон и други клубови су семе моћи у Уједињеном Краљевству не само због тога што чланство обезбеђује утицај. Чланови такође добијају приступ групи истомишљеника који ће касније присвојити водеће улоге – савезници до краја живота, баш као што је то увек било. Ако постоји стабилно језгро британског друштва које је остало непромењено деценијама, то је виша класа. За разлику од елита на европском континенту, водећа клика у Британији је углавном била поштеђена револуција и устанака. Генерацијама су деца водећих породица похађала интернате као што су Итон, Винчестер и Хероу праћени универзитетима Оксфорд и Кембриџ. То је форма покровитељства коју Британци једноставно сматрају као традицију. Немају сви драга сећања на те живописне студентске дане. Дејвид Камерон није био само члан Булингдон клуба, већ и Друштва Пиерс Гавестон, клуба за младе студенте познате по својим испадима. Ако се може веровати новој биографији о премијеру, Камерон је, за време журке, своје приватне делове тела стављао у уста мртве свиње као део ритуала иницијације. Афера је у штампи била исмевана као ‚‚свињска врата‚‚ и цела земља се смејала премијеру. У вези са инцидентом Камерон је испрва ћутао, пре него што је почео експлицитно да га пориче, док његова гласноговорница одбија да званичном изјавом потврди или негира наводе у премијеровој биографији.

Најзанимљивији део приче није прича сама по себи, већ чињеница да већина у Британији мисли да би могла да буде истинита. Ретки су Британци изненађени ексцесима и аферама моћника у Вестминистеру, у месту које се већ дуго посматра као љигаво и покварено. Да наведемо само један скорашњи пример: током лета, Сан је објавио фотографије барона Севела, члана  Дома Лордова, који је био фотографисан како полу-го шмрче кокаин са проституткама. Постоји директна веза између ексцеса ових људи и њихових живота као студената. Једна од традиција Булингдон клуба је била да позивају проститутке на групни доручак. Ексцеси су део каријере ових људи, а не изузетак; они чине део ДНК-а британске елите.

..

Татицин замак

Булингдон представља новац и мит, декаденцију и лудило –  он је уточиште више класе. Ниједан Лабуриста неће пропустити прилику да оговара мрежу Старих момака и да покаже ко су заиста Торијевци. Ове приче су такође храна за таблоидску штампу. Клуб је основан 1780. године а у писаном документу се први пут спомиње 1795. године као крикет клуб. Чланство је само по позиву. Не постоје устаљена правила пријема, али помаже ако татица има замак, малу новинску империју или рудник дијаманата. Број чланова се креће од 10 до два или три туцета. Чланови су често синови барона, лордова и гувернера, са страним члановима укључујући краља Фредерика ИX од Данске, оца Винстона Черчила, престолонаследника Џодпура. Ивлин Во је писао о клубу 1928. године у својој књизи ‚‚Опадање и пропаст‚‚ а прошлогодишњи филм ‚‚The Riot Club‚‚ који приказује Булингдон као клуб арогантних, богатих и насилних, дебитовао је у британским биоскопима. Не постоје просторије клуба и чланови углавном не одговарају на поруке. Једини начин да се приђе легенди Булингдон клуба је да се разговара са бившим члановима. Након неколико мејлова и телефонских позива, сусрео сам се са седокосим господином у једном лондонском кафеу. Назваћемо га Џулијан. Бивши студент Итона и дипломац Оксфорда, он је глатко избријани, одевен у савршено скројено одело и ужасно добро повезан са градским политичким круговима. Чак је и са премијером на ти.

Џулијан се појављује на фотографији са Камероном и Борисом Џонсоном, која приказује Булингдон клуб у 1987. години. Фотографија показује 10 младића обучених у фракове, светле прслуке и кравате, на каменом степеништу у унутрашњем дворишту  Христове цркве, једног од најпрестижнијих од 38 колеџа који су део Универзитета Оксфорд. Ниједан од момака на црно белој фотографији се не смеје, што на њиховим лицима само побољшава изглед апсолутне супериорности. Камерон изгледа као да је изливен у бронзи. Ови константни подсетници његових богатих пријатеља нису од помоћи премијеру који покушава да смањи социјална давања. Али британска штампа се опија таквим разликама. Шта неко ко је био бесмртан на овој фотографији,мисли о томе данас, скоро 30 година касније?

..

Награђени за опијање

‚‚За име бога, склоните то“, каже Џулијан, изгледајући као да је управо откривени руски шпијун. Фотографија је требала да буде иронична, и арогантна поза је била само то: поза. Пре него што је фотограф направио фотографију, председник клуба, Џонатан Форд, је рекао: ‚‚У реду, пријатељи, немојте да се смејете. Ово је Булингдон!“, Џулијан инсистира да фотографија мора да буде виђена у нео-романтичарској традицији касних 1980-тих. Дејвид Камерон као и многи други чланови, могу провести пола нечијег живота бежећи од питања о клубу. Други бивши члан Булингдона од 1986. године, данас каже да би волео да никада није ни био члан клуба. Каже да је у то време био први члан у 20 година који није похађао приватну школу. ‚‚Сви ми чинимо глупе ствари у младости због којих се касније кајемо“, каже човек. ‚‚Али Булингдон је био другачији. Били смо стално и отворено охрабривани, чак и награђивани за опијање и изазивање штете што је више било могуће“.

Било је много извештаја о ноћима које су гадно завршиле. Чланови клуба су демолирали пабове, били суумешани у туче и опијали се до бесвести. Штета је углавном била исплаћивана у кешу. Током 1977. године четири особе су погинуле када је члан клуба Бартоломео С., наводно жестоко пијан, забио свој Масерати у други ауто. Извукао се са новчаном казном и одузимањем возачке дозволе. Од тада су чланови постали обазривији. Данас су чланови Булингдона забринути за своје каријере и састају се под велом тајности у близини Оксфорда. Овог пролећа су се састали на вечери у ‚‚Менору‚“ луксузном хотелу у Оксфодрширу. Одвезени су тамо у минибусу, 15 младића формално обучених, укључујући Вере Хармсворта сина власникаДејли мејла и Џорџа Фармера чији је отац члан Дома Лордова и ризничар Конзервативне партије. Друга два члана групе су били Том Гибс, унук барона Врексала трећег и Али Дагаш који каже да му је ујак најбогатији човек у Африци.

..

50 флаша

Менор је сеоски хотел у шеснаестовековном стилу, са базеном и тениским теренима. Булингдон клуб је за вечеру резервисао собу Тјудора, са храстовим подом и столом од махагонија у средини. Конобари су послужили око 50 флаша вина и шампањца. Није прошло много времена када су прве чаше биле биле разбијене, један гост је крварио из ране на образу, док се други онесветио на поду. Стољњак је био прекривен мрљама, вероватно од црвеног вина, а на крају вечери особље је помело крхотине и бацило их у канту за отпатке. ‚‚Појавили су се овде скроз дотерани, понашајући се као да су краљевска фамилија“, каже Џон, један од конобара. ‚‚И онда, после вечере, пола од њих је онесвестило, а друга половина је разбијала флаше“. Он их је описао као ништа друго до попишане кицоше. Али је такође истакао да дроге није било, само алкохола.

Ексцеси у Булингдон клубу су резултат досаде. У прошлости када су Борис и Давид били чланови церемонија иницијације се састојала од демолирања кандидатове спаваонице. Момци би се сјурили у собу, прљали зидове, чупали слике и кидали мадраце. Радослав Сикорски, студент на Оксфорду са Борисом Џонсоном осамдесетих година, који је касније био пољски министар одбране и спољних послова, такође је био подвргнут оваквом ритуалу. Када је био готов, Џонсон се руковао са њим и рекао му:‚‚Честитам човече. Изабран си“. За новајлију, демолирање његове собе је био добар знак да је био сматран довољно занимљивим да напредује ка унутрашњим круговима. Члан клуба је био и Марк Беринг, изданак банкарске породице и друго дете барона Ашбуртона, који је био председник нафтног гиганта BP. Берингова сеоска кућа је у Хемпширу, на два сата југозападно од Лондона, и када господар имања отвори врата, он носи удобне сомотске панталоне, у којима је енглеска аристократија практично рођена. Након што је провео неколико година у банкарству, сада руководи породичном имовином у Хемпширу, која укључује велико имање, виноград и кућу опере.

‚‚Понекада смо ангажовали стриптизете‚‚

..

Беринг је један од ретких бивших чланова који отворено говоре о клубу. Он је историчару у Британској библиотеци рекао да су се чланови понекада понашали као вандали. ‚‚Претпостављам да бисте могли рећи да је то веома неатрактивно, посебно од стране људи који су имали сваку предност у својим животима. По мом искуству ствари нам нису стравично измицале из руку. Јесте, понекада бисмо поломили тањир или део намештаја, али смо се увек трудили, највише што смо могли, да будемо пристојни према људима у чијим просторијама смо се налазили“. Вечере су биле бунтовне, каже Беринг у својој кухињи. Појављује се на групној фотографији из 1980. године са Филипом Даном и Џонатаном Кевендишом, продуцентом комедија ‚‚Бриџит Џоунс“. Провести једно вече на овај начин није било необично на Оксфорду. ,,Понекад смо ангажовали стриптизете. ”Он не види ништа лоше у оваквим активностима клуба и истиче како сигурно постоје слични клубови ,,са друге стране социјалне маргине“. Током друге године Беринговог боравка у клубу, његов колега и члан Булингдон клуба, Џонатан Кевендиш је купио петособну двојну кућу јужно од универзитета. Беринг и Дан су се уселили заједно са неколико студенткиња и камелеоном који се хранио скакавцима. Пријатељства која су настала тада и данас су нетакнута. Берингова покојна супруга Миранда је некада била Данова девојка. Беринг се себе у том времену сећа као безбрижног.

Његов син се догегао до кухиње. ‚‚Да ли хоћеш да идеш у лов овог викенда?“, питао га је Беринг. Мало тога се променило од његових оксфордских дана: пријатељи, вечере, уживање у својој сопственој важности и месту у историји. Живот је постао нејасан обрис бескрајних вечера са бившим члановима клуба. Касније, Беринг је рекао да не може да разуме шта је то тако значајно око Булингдон клуба. Можда је клуб само необичан онима који стоје са друге стране маргине. Напушта кухињу и враћа се са урамљеним портретом свог разреда у Булингдону, прекривајући имена на дну са комадом картона. Неколико недеља касније студенти у Христовој цркви прослављају скори завршетак њиховог времена у Оксфорду. Нико од чланова Булонгдон клуба није присутан, али многи од њихових пријатеља и колега студената јесу. Многи изгледају као и њихови родитељи – тамо је банкар, новинар и историчар. На Оксфорду они испробавају своје улоге као одела скројена по мери. Изгледа да зидови извлаче њихове амбиције и опсесије. Уместо да студирају они праве несташлуке, уместо да се смеју, они вичу, и уместо да славе, они уништавају.

Степениште ка рају

Између неколико димова цигарете, једна студенткиња је рекла како ће она радити за Голдман Сакс.‚‚То је рационална одлука, зар не?‚‚ На Оксфорду студенти раније науче да своје чаше са шампањцем држе за дршку а не за горњи део чаше. За оне који своје карте бацају правилно, Оксфорд може бити степениште ка рају, ка Ситију, Вестминистеру или нешто даље, ка Сингапуру или Вол Стриту. Студентски клубови и друштва нису никаква гаранција за будуће запослење, али су неизоставне пречка на лествама ка врху. Мреже помажу дипломцима да се домогну праксе и својих првих послова. Нечији отац увек има посао у банци за свежег дипломца.

Понекада има људи који их изневере и пропадну. На пример, Даријус Гупи, који је био у истом разреду као и Борис Џонсон, завршио је у затвору због преваре. Амбиција и илузија величине блиски су рођаци, посебно у Булингдон клубу. Али фејсбук профили последњег дипломског разреда, фотографије са забава и одмора, осликавају веселу, бестежинску вишу класу и на њиховим лицима нема ни трага страха и бриге за будућност. Само одлучности и моћи. Повремено се окупе у Мосту, у једном клубу у Оксфорду. Улаз је уз степениште и само онима са златним манжетнама је дозвољен улаз у клуб. Лављи престо обмотан врпцом се налази позади. ‚‚Зашто је наш сто заузет?‚‚ пита Али, студент са богатим ујаком. Тече напет разговор, и онда неко каже: ‚‚Човече, ми смо Булингдон!“ Сто се празни у року од неколико минута.

..

CHRISTOPH SCHEUERMANN, SPIEGEL ONLINE

Превод: Нови Полис         Извор: Spiegel Online

www.vaseljenska.com/vesti/unutar-britanskog-tajanstvenog-bulingdon-kluba/

6 гласовa