Нема још ни два месеца како је отворен стриптиз клуб у Скадарлији, некада уметничкој четврти и духовној оази Београда, а власници се хвале како им не мањка ни гостију, ни зараде.

Стриптиз у метрополи, зашто да не! Али да ли баш у Скадарлији, у старој амбијенталној целини под заштитом државе и надомак куће Ђуре Јакшића?

Каква намена, такав и изглед. Ноћни клуб Романса у потпуности одудара од непосредног комшилука, кафана са отвореним баштама и распеваним староградским музикантима.

Затворен и затамњен простор у делу старе пиваре на дну Скадарске улице има пригушено црвено светло на улазу, а добронамерном пролазнику остаје да се нада да „црвени фењери“ неће осванути и на скадарлијској калдрми са ноћним „продавачицама љубави“.

Од Циганмале до српског Монмарта

Хроничари су забележили да је до 1825. кварт који се данас назива Скадарлијом била пољана са рупчагама кроз коју је текао Бибијин поток. После Хатишерифа из 1830. насељавали су га Цигани, јер другог простора за њих није било. Отуд насеље са много страћара добија назив Циганмала или Циганско сокаче. Тек када је извршено именовање улица 1872, главна уличица кроз сокак постаје Скадарска, па по њој оживљава назив Скадарлија.

Младић из клуба нам прилази и љубазно одговара да не види ништа чудно што су се го-го играчице угнездиле баш овде.

- Треба ићи у корак с временом – лаконски констатује.

Тај транзициони дух донео је шароликост Скадарлији у коју и даље хрле странци, уверени да ће их на овом невеликом простору што се протеже између Француске и Душанове улице, запљуснути мириси ћевапа из старих српских кафана, разгалити староградски оркестри и оплеменити изложене слике и надахнути рецитатори. Питање је времена колико ће их то самозаваравање држати, с обзиром да је славна Скадарлија сада четврт шароликости, без реда и са све мање аутентичности.

Кад су писци „поткрадали“ обичан свет

За столовима скадарлијских кафана умели су да освану Змај, Глишић, Матавуљ, Домановић, Војислав Илић, Винавер… али и велики хрватски писци и песници Матош и Тин Ујевић. Верује се да је у Скадарлији настала драма Ђуре Јакшића „Станоје Главаш“ и његова песма „Падајте браћо!“ Испијајући ракију, Стеван Сремац је бележио фразе, изразе и читаве дијалоге обичног света, користећи их касније у својим делима, док је Нушић добру идеју плаћао храном и пићем, све док се не падне под сто.
Данас је четврт скупа за одумирући средњи сталеж, па тек у летњим вечерима Београђани се усуде да прошетају Скадарском. Само онако, без свраћања у скупе скадарлијске кафане.

Преко пута Два бела голуба налази се модерни кафић Фамилија, а после њега и Казабланка којег су власници потписали као „београдски паб“. Следи ресторан италијанске кухиње Цампа де фиори, уз обавезну назнаку да у њему служе – тестенину!

Место у Скадарлији нашло се и за хостел, а чувена Два јелена из 1832. исписана су на латиници, као и Шешир мој који је, за сваки случај, странце обавестио о свом имену и на енглеском – Мy хат.

Скадарлија, тај српски Монмарт у којем су умели да освану писци, глумци, музиканти, интелектуалци али и пробисвети, изашла је из Другог светског рата неоштећена, али се њени поштоваоци питају да ли ће преживети сурово тржишно време 21. века.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/512849/Urusavanje-duha-starog-Beograda-2-A-u-Skadarliji-striptiz

Прочитај без интернета:
1 глас