„Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце“, саветовао нам је Доситеј Обрадовић, али поруке великог српског просветитеља као да ни двеста и кусур година касније нису допрле до његових сународника.

Србија се није латила учења и стваралаштва, већ је изистински, не као метафора, постала земља хлеба и игара. Или модерним речником речено – земља ријалитија.

Неки мудри људи мисле да идентитет једног народа чини његова културна баштина. Не државне границе, не славне битке, војска и оружје, не путеви и болнице, не чак ни научна достигнућа, све је то са ограниченим роком употребе, већ духовно наслеђе изникло из стваралаштва људи од талента и креације.

Драматург Борка Павићевић каже да је култура чак и битан погон за економију.

– Не можемо се жалити на одлазак младих људи, на апатију, на недостатак иницијативе, а да не видимо да је то културно питање. Френклин Рузвелт је у време велике депресије 1929, у доба највеће кризе, рекао: „Дајте све паре у културу“. Култура је то што мобилише, то што даје снагу креативности. Људи данас више не седе у културним већ у трговинским центрима. Ми смо усред једног огромног, готово цивилизацијског преврата – упозорава Павићевић.

Али, џаба вапаји културних посленика, они ионако нису велико бирачко тело, а и непоуздани су. Њима не можете сервирати сланину и тврдити да су почашћени најфинијом златиборским пршутом. Уз то су склони да филозофирају и да стално нешто закерају.

С оваквим приступом политичара, мешавином страха и неразумевања према стваралаштву, не чуди што људи од власти када креирају буџет најмање издвајају за културу. Већ годинама мање од једног процента буџетских пара.

Конкретно, за 2017. предвиђено је „нешто више од 0,7 одсто“. Истина, то је више у односу на претходну, али је и даље испод оног магичног једног процента. Новца нема, али морално дезоријентисано и естетски разобличено српско друштво све више показује да није у стању ни да сачува оно што су јој претходне генерације оставиле у наслеђе.

Народни музеј, централна културна установа у држави, ушла је у 14. годину реконструкције. Као да је у питању зидање Скадра на Бојани, само што се у овој савременој верзији не зна шта су то виле тражиле од градитеља да се обнова толико одужи, нити на шта су се паре до сада потрошиле.

Колико то траје, често се сликовито наводи пример да је дете, које се родило када су скеле постављене, сада стасало за малу матуру и није имало прилику да бар на екскурзији посети 172 године најстарију музејску установу у држави. Тај исти школарац није могао да завири ни у Музеј савремене уметности.

Зграда на Ушћу затворена је још у јулу 2007. због „реконструкције, адаптације и доградње“. Радови трају и сада, иако је првобитно предвиђен рок био годину дана и мада је претходни министар културе Иван Тасовац самоуверено на зграду окачио сат који је одбројавао завршетак радова. На згради више нема сата, ни у Влади министра Тасовца, ни у Музеју посетилаца – није још спреман за отварање.

Зато једној другој установи културе, чувеној Задужбини Илије М. Коларца, прети затварање. Тек толико да се савремени тајкуни не занесу, да случајно део иметка не оставе народу на ползу. За образовање и културно уздизање. Уосталом, култура се не сипа у трактор, да парафразирамо једног нашег политичара.

Крађе на лепе очи

Колико се држи до музејских поставки говори и недавни пример крађе у Музеју историје Југославије. Чувар који је ангажован преко приватне агенције у више наврата крао је из сталне поставке поклоне и личне предмете Јосипа Броза. Нестали су брошеви, игле за кравате од племенитих метала украшене драгим камењем, ковани новац из римског периода, те поклони страних државника. Један дан – један предмет у џеп, други дан – други, и потом препродаја у златари. Где су били кустоси, како нису приметили већ након прве крађе? То је већ друга страна медаље стања у установама културе – када запослени имају лежеран однос према свом послу.

Наставиће се…

аутор: Ј. Арсеновић

facebookreporter.org/2017/01/30/%D1%83%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B5-1-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%BE/

1 глас