Милан Бабовић

НЕЛЕ Карајлић још није почео да снима онај филм у ком возач 1989. гомилу путника одведе на Газиместан, потом заспи пред почетак Слобиног говора, па се пробуди и види себе и свој аутобус усред демонстрација 5. октобра.

Ако чувеног Доктора мучи мањак инспирације, могао је јуче тај свој бус да „паркира“ испред зграде Вишег суда у Тимочкој улици у Београду и добије сочан материјал. Макар за десетак епизода своје надреалне телевизије.

То уистину и јесте била зона сумрака. Бурлеска о нашим идеолошким коскама које никако да оглођемо. С једне стране накострешени заветници од тридесетак лета, са црним заставама и обучени у црно. До њих – Жене у црном. Нашао се ту и некакав самозвани владика Акакије.

Све их крвничким погледима ждеру разгоропађени субноровци, као да јуре Швабе по гудурама на Сутјесци. Вечно хучи српско лудило.

Једни дошли да подрже „српску мајку“ Милана Недића, а други да му мртвом наглас „помињу“ мајку – фашистичку. И, онда, крешендо. Два сучељена табора почињу да урлају једни на друге:

– Усташе, усташе…?!

Дакле, у данима када се у Хрватској повампирује усташтво и буја ендехазија, а неонацисти разбијају главе и дивљају улицама по Немачкој, Холандији, Данској, Француској, Ирској… весела трупа Србаља у костимима из 1945, хрли у кадар Др Нелета.

Иста дружина је прву клапу за тај будући филм ударила још када је у судницама прштало и због рехабилитације Драже Михаиловића. И сви се постављају као непогрешиви монтажери историје. Али, траку увек „секу“ тамо где њима одговара.

Људи, оставите науци да хируршки сецира догађаје и актере. А, Срби никада нису били усташе. То зна и онај Нелетов шофер, чији је аутобус уредно прошао технички 27. јуна 1989. године.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0.393.html:590123-%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%80-%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B5

3 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ