Очигледно је да су најодговорнији у држави јако добро схватили да протест има много више димензија и да није пожељно да они који у просеку имају нешто боље пензије од већине пензионера то и искажу, јер, знају и виде много више од просечно информисаних, а и да је главна поента нешто друго.

Због чега се величанствено организованом протесту 1.723 војних пензионера 29.9. 2015.г. поклања тако мало пажње у српским медијима? Да ли је у питању само покшај прикривања покушаја неких незадовољника којих има у свакој, па и у најуређенијој средини, да скрену пажњу јавности на себе, или је нешто друго у питању?

Да ли је то био протест само против неправде и дискриминације због незаконитог неусклађивања војних пензија од 2008.г. за 11,06%, па још и додатног рекетирања за 10-15% у пакету мера српске Владе да „штеди“ преко леђа свих пензионера, најбеспомоћнијих у нашем друштву, осим оних који још ни право гласа немају?

Неко би рекао да је протест био непотребан, да има и других категорија ојађених који чак и више година не примају плате, не уплаћују им се доприноси, или су им пензије толико мале да и не подлежу „штедњи“, посебно у условима да су страначки марионетизована руководства Удружења војних пензионера Србије и руководства Клуба генерала и адмирала Србије протестантима и онима које су водили или треба да брину о њиховим интересима, окренула леђа, још и у условима изјаве актуелног Министра одбране, у предвечерје протеста, да „је све већ решено и да је излишно протествовати“.

Да ли се неко плашио и због чега оправданог незадовољства и протеста па је покушао да га на све могуће начине минимизира, као и његове укупне ефекте, а онда и сакрије његове размере и број присутних на истом?

Очигледно је да су најодговорнији у држави јако добро схватили да протест има много више димензија и да није пожељно да они који у просеку имају нешто боље пензије од већине других пензионера то и искажу, јер, знају и виде много више од просечно информисаних, а и да је главна поента нешто друго.

Јавност која још увек верује у бајке може да прогута, „па шта они хоће, имали су читав живот привилегије, добијали станове и имали веће плате“, али, они реални и објективни, сви којима је родољубље у крви, могу јако брзо да схвате шта је позадина свега.

У Србији људи умиру и од глади и смрзавања, али, мало њих зна да и официри у немоћи и небриге државе да обезбеде минималне егзенстицијалне услове за живот својих породица скачу и са високих спратова зграда у којима живе и где их истерују из станова које не могу да плаћају, а да на хиљаде њих станује у касарнама и ту рађају и подижу своју децу. Мало њих зна да је у последњих 8 година док чекају на правду умрло 10.000 ојађених војних пензионера, а још мање се зна да је на хиљаде породица погинулих у ратовима од 1991.г. па до краја прошлог миленијума још увек обесправљено и незбринуто, са маћехинским односом државе до њих, и да још увек 2.500 њих чека на станове иако их је већина по наређењу предала у сецесионистичким срединама.

Шта показује упућенима протест оних који никада у историји Војске Србије нису на овакав начин и због наведених разлога испољавали своје незадовољство, а Војска је један од стубова сваког друштва, уз економију, судску и црквену власт, и колико још до јуче, до бесомучног, дивљачког и геноцидног бомбардовања, рушења и засипања Србије ОУ и плутонијумом, била најјачи стуб, „темељац“, државе?

Да је и тај последњи стуб одбране Србије и народа снажно уздрман, поткопан и оптерећен много чиме непотребним, те да је уз евидентно урушене и остале стубове Србија истерана на брисани простор и ветрометину светских геополитичких и свеколиких препуцавања и надмудривањима, што даје јако негативну слику пред дискретно најављене изборе, па и директни миг свима који не мисле добро Србији да могу да играју шах са њом са нескривеним амбицијама да буде матирана.

Да ли има државе на свету која рачуна на очување своје независности, територијалног интегритета и политичког суверенитета у којој је војска маргинализована и социјални проблем, у којој је економија претворена у задуживања, распродаје и трговину, у којој је црв свађа и неповерења унешен и у Цркву, и у којој су највећа „културна достигнућа и вредности“ преточена у ријалитије примитивизма, пензионери рекетирају, пардон, приморавају на „штедњу“ државе преко њихових плитких џепова, док се на другој страни несме ни да загребе у 10 милијарди евра годишње бачених на пореске утаје, неуплаћивање доприноса за раднике од стране послодаваца, у сивој економији, запошљавању на црно и најмање 250.000 прекобројних у администрацији, која се може прекомандовати у производњу и инфраструктуру, а не отпуштати са „отпремнинама“ из наслова кредита и задуживања, уз бесомучне крађе на јавним набавкама и черупању ЈП од стране странака као „најпрофитабилнијих“ предузећа?

О свему томе се јако добро чуло на овом протесту, изузетно добро организованом и посећеном, са кога су упућене и петиције српском парламенту и влади и са кога је дата јасна порука да су они који су увек бранили државу и гинули за њу и даље спремни да следе своје родољубље и људске принципе, а да су били намерно одсутни само они који то никада нису били ни имали, који су преко ТВ-а гледали рат и убијање сопствене државе, и који су се највише окористили од ње. Упућено је снажно и јасно упозорење да се са одбраном државе нико несме ни у сну да игра.

Александар Михаиловић

www.vaseljenska.com/misljenja/utisci-sa-protesta-vojnih-penzionera/

Прочитај без интернета:
2 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ