Чувени србски филозоф Божа Кнежевић истакао је принцип, да у појавном постоји ред који иде од Природе ка човеку. Природа света је саздана од мере (аршин), односа мере (закони) и календара (понашање)/1/, па су сва дешавања на свету однос мере и понашања по божијим или природним законима.

Васпостављање (организовање) света саздано је на поштовању договора: Човек се држи за реч а во за рогове, што подразумева исти аршин за себе и друге. Али, касвети/2/ се не придржавају божијих закона, већ оних које су сами прописали, а то је основа хуманизма као учења које човека ставља у средиште света. Касвети су препознатљиви, по непоштовању богом датих мера и односа а нарочито по свом понашању којем смета природни след, јер не осећају Бога као своју суштину и исконско порекло.

Нарушавањем природног поретка, касвети угрожавају природу претварајући нашег по благослову савезника у непријатеља, доприносећи тиме да утројени Божији поредак пређе у растројеност. Отуда, људи који припадају касветима своде сами себе, на ниво нижи од стоке или звери незајажљиве створове који представљају опасност по богом одређене равнотежне омере.

Да би човек имао људско обличје, мора припадати божанској креацији јер у супротном је креатура или онај ко има само телесни изглед човека. На земаљском шару има пуно облика живота, а сва жива бића (живуљке) имају од Бога дати облик, значај и функцију живота на Земљи. Сви од Бога дати облици живота су благословени и са разлогом постоје, што се не може рећи за оне које човек импровизује и противприродно ствара. Сваки човек је дужан да уважава божанску креацију по законима природе, јер само је он тај који је просвећен и има божански лик! Отуда, неопходна је непрестана синхронизација сваке активности утројавањем у јединствени систем!

Непоштовање божанске креације је суштина сукоба посвећених и касвета, а своди се на цивилизацијски сукоб око “природе ствари” коју хуманизам сасвим погрешно тумачи као “ствар природе”/3/. Та супротстављеност, појачана је чињеницом, да је знање о природи ствари које је у прошлости било опште склоњено од очију јавности. Касвети су знање које је било опште склонили само за себе, иако га нису разумели јер да јесу не би га сакрили. Тако је из неразумевања “природе ствари”, настао политички спор око иконе или “божијег лика”.

Да би уопште говорили о икони, морамо је прво дефинисати. Семантика речи “икона” изведена је од архаично србског трикона, троугаон, што се изворно односи на троугласти урочник а касније на било који предмет или слику. Сада, већ можемо да одговоримо на питање: Зашто је икона “божји лик” и “прозор у свет”? Зато, што су три тачке услов равнотеже у природи. Оне у материјалном смислу дају равнотежну тачку, па је троугао мајка свих геометријских облика. У духовном смислу, равнотежа се односи на Тројство: Од један настаје два, од два три а од три цео свет, па би у случају иконоборачке суштине сукоба на планети, требало очекивати “чистилачки” резултат који ће омогућити даљи напредак цивилизације

Иконоборачки ратови су најзначајнији догађај за човечанство, јер се тада стара цивилизација и људи који су поштовали своју божанску суштину, као и богом дане мере, односе и понашање, одупрели богомрзним насртајима касвета да успоставе хуманистичко учење. Отуда, иконоборачки ратови су основа каснијег полуверства, католичанства, протестантизма и дарвинизма, чији је темељ био окултизам, сатанизам и спиритуализам, данас препознатљив у деловању тајних друштава и секти. Тако су они, који нису могли да препознају своју исконску божанску суштину постали следбеници култа материјалног.

За разлику од симетрије, хармонија је равнотежа појавног оличена у икони, која је “слика Божија” и печат “златног пресека” божанске креације, у улози чувара света и људског обличја. Нико не може прекорачити своју судбину, али је још Антистен из Кирене поручио: Пустите човека да живи по законима Природе, јер то је права и једина срећа!

Владица Марковић и Слободан Филиповић

/1/ Календар је природни ток: рађање, врхунац и нестанак, иконографски дат као “божанска планина”.

/2/ Касвет има супротно значење од свет, посвећен.

/3/ То чине усавршеном применом нихилизма, поузданог филозофског правца који је манипулативан до те мере, да највеће вредности човека претвара у властите недостатке који се користе против њега самог.

www.vaseljenska.com/misljenja/utopija-humanizma/

2 гласa