Пише: Професор др Србољуб Живановићпредседник Међународне комисије за истину о Јасеновцу Лондон, Велика Британија

Понашање римског папе Фрање који је избегао да посети Доњу Градину поново показује да и он не жели да укаже да је римокатоличкацрква“ у Хрватској била главни организатор покоља Срба, Јевреја и Рома.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је на захтев својих чланова римокатолика који су сматрали да је папа Фрања другачији од својих претходника и да неће манифестно изражавати мржњу према православним Србима, упутила писмени позив папи Фрањи да приликом боравка у Босни и Херцеговини посети јасеновачко стратиште у Доњој Градини и да очита бар једну молитву за покој душаневиних жртава хрватског римокатоличког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.

Нажалост, Међународна комисија за истину о Јасеновцу никада није добила одговор на овај позив. Папа Фрања је боравио у Босни и Херцеговини, а није обишао Доњу Градину. Било му је познато да је у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљене Срба, Јевреја и Рома убијено преко 700 000 Срба 23 000 (од укупно 33 000,колико их је било у Хрватској) Јевреја и 80 000 Рома (практично сви). Међу овим невиним жртвама било је 110.000 деце испод 14 година старости. Такође му је било познато да је преко 1400 римокатоличких свештеника, поред бројних часних сестара и католичких активиста, лично клало, убијало, насилно покрштавало итд.невине жртве. Сви бискупи римокатоличкецркве“ у Хрватској су као чланови хрватског сабора или парламента гласали за доношење најгрознијих расистичких закона по којима су сви Срби јевреји и Роми стављени ван закона, па је свако могао да их убије, мучи, опљачка или протера, а да за то злодело да никоме не одговара.
Понашање римског папе Фрање који је избегао да посети Доњу Градину поново показује да и он не жели да укаже да је римокатоличкацрква“ у Хрватској била главни организатор покоља Срба, Јевреја и Рома. Тиме није изразио жељу да се огради од починилаца злочина и да изрази покајање због патњи невиних жртава. Папи Фрањи је познато да његова „цркважели да прогласи за свог светитеља злочинца Алојзија Степинца кога је Италијански историчар Марко Аурелије Ривели назваонадбискупом геноцида, и кога је папа Јован Павле II прогласио заблаженог“ на путу да постане римокатолички светац.  Бројни јасеновачки логораши који сууспели да преживе клање и мучење сведоче да је надбискуп и кардинал Степинац лично клао српску децу и да је насилно покрштавао православне Сребе и Јевреје, међу којима су били и они. Познато је да је злочинац и надбискуп Степинац лично водио кољаче из Јасеновца на поклоњење папи у Рим. Он је био и врховни војни духовни вођа свих хрватских кољача Срба, Јевреја и Рома.
Настојање Ватикана и римокатоличкецркве“ да добије сагласност Српске православне цркве за проглашење Степинца за светитеља нажалост наилази на подршку неких архијереја СПЦ, који сматрају да ће се евентуалном сарадњом са римокатолицима отупити њихова оштрица против Срба.
Недавни поступак папе Фрање јасно показује колико је такво мишљење погрешно. Изјава да треба да дође до помирења „две хришћански цркве“ је потпуно погрешна.  Римокатоличкацрква“ није хришћанска црква (према учењу Св.владике Николаја и Св. аве Јустина) јер се на челу те „цркве“ не налази Господ, већ једансамопроглашени човек и владар који себе назива папом и тврди да је наследник Светог Петра. У Светом Писму се јасно наводи да Господ Исус Христос никада није поставио Светог Петра за свог наследника већ је сву власт препустио светим апостолима. Ни сам Символ вере који имају римокатолици је другачији од символа вере у Православној Цркви. Православни хришћани и римокатолици немају исту веру. Догматске разлике су веома велике и зато је по речима Св.аве Јустина римокатоличкацрквасвејерес.
Архијереји СПЦ не смеју да забораве да им српски народ неће опростити залагање појединих епископа, тз.екумениста који се залажу за некакво помирење са римокатолицима који се никада нису покајали за сва своја злодела. Велики је грех што је успостављена некаква комисија за дијалог са хрватском римокатоличкомцрквом“ ради превазилажења јаза који постоји између хрватских кољача и српских жртава.Та комисија, којој је на челу садашњи митрополит Загребачко-Љубљански нема право да пређе преко 187 грозно мучених и убијених православних свештеника у Хрватској, или преко 300 протераних православних свештеника, преко мучења и уморстваСветих владика Петра Зимоњића, Платона Бањалучког, Саве Трљајића, митрополита Загребачког Доситеја, Светог Вукашина из Клепаца и других. Не сме се заборавити ни рушење и пљачкање православних храмова ни стратишта у Пребиловцима, Глини, Бихаћу, Санском мосту и бројним другим местима, као ни грозне јаме у које су бацаниСрби и Јевреји на Велебиту и другим местима, или пак сратишта на Пагу, Јадовном и низу других места.
Један православни епископ је недавно изјавио да не смеју да се поремете добри односи СПЦ и римокатоличкецркве“ ради“ једног надбискупа из II светског рата. Тога епископа треба подсетити да је сасвим другачије говорио пре него што је постао епископ у Републици Хрватској. Нажалост, овај епископ, у свом покушају да седодвори властима у Хрватској, сада покушава да умањи број жртава страдалих у стему хрватских логора за истребљење Србам, Јевреја и Рома, иако му је познато да је Међнародна комисија (без присуства Срба или Хрвата) тачно утврдила број жртава.
Међународна комисија за истину о Јасеновцу са жаљењем закључује да се римокатоличкацрква“ и њен поглавар папа Фрања, као ни држава Ватикан ни једном речју не ограђују од злочина које су починили римокатолички свештеници и активисти и Хрвати римокатолици против Срба, Јевреја и Рома.. Ниједним својим поступком нисуизразили покајање ни молбу за опроштај својих грехова.
Прочитај без интернета:
1 глас