Сиротињо и Богу си тешка. Ово сада прети да од хумане кризе буде хуманитарна катастрофа планетарних размера. Стотине хиљада избеглица и даље беже главом без обзира и не питају за цену; да би им пред вратима Европске уније било саопштено да нису добродошли.

Америка и њена конкубина – ЕУ – сносе пуну одговорност за ову срамоту нашег времена – сеју ветар, али други треба да жању насталу олују. Милиони напуштају Авганистан, Ирак, Сирију, Либију, Јемен, Донбас…

Преко 160.000 их се већ искрцало на грчко копно – 50.000 само прошлог месеца. Последњи извештај Агенције за избеглице ОУН говори о 60 милиона људи који су, после западних војних интервенција, напустили домове, само у току прошле године. Глобално, један у сваких 122 су азиланти, избеглице или интерно расељене особе; половина светских избеглица су деца. Око 130.000 ових очајника стигло је ове године само на мађарску границу.

Србија и Македонија су ту постали транзитна Голгота бежаније коју нико у ЕУ „новог хуманизма“ неће да прими. Богати и богатији затворили се у њихове замкове и подигли висеће мостове. На Ламаншу несретнике дочекује бодљикава жица висока до неба. Ко се пробије кроз жицу стрпан је у „сабирни центар“ ограђен још вишом бодљикавом жицом. У тој жици су очајници – као криминалци -заточени на недефинисани рок, без права на апел и без превелике бриге за услове у којима су се нашли.

„Подвргнути су малтретирању и разним врстама злостављања“ („Глобал Рисерч“). Сиротињо и Богу си тешка!

У горкој иронији, ови несретници траже управо спас у земљама које су узрочници њихове људске невоље. Неки би побегли у Америку – главног кривца – али Америка је недостижно далеко и ограђена највећим зидом на Планети. И нема тог брода којим би хуманизам препловио преко Атлантика до америчке обале.

Беже, затим, из Авганистана где је амеро-ЕУ-атлантска „ослободилачка“ експедиција, од 2003. до данас, уништила сваку наду у живот достојан човека; беже из Либије у којој су амеро-ЕУ авиони учинили све да се до темеља растури некада просперитетна земља, један од пет највећих светских произвођача нафте; беже из Ирака у коме су директном војном окупацијом Американци срушили режим у Багдаду и од Ирака начинили земљу крви, секташких обрачуна и два милиона избеглица; беже из Сирије у којој – и овог тренутка – Американци из ваздуха довршавају деструкцију и помажу џихадистима на земљи да оборе „проруски“ режим у Дамаску…

И није без разлога и данас на самом Западу и даље свеприсутна она прича о несретнику који је био некако прикупио хиљаду евра, хтео да их положи у америчку банку у Бриселу (ЕУ), па питао: како може да буде сигуран за полог? Гарантује вам америчка банка – рећи ће службеник иза шалтера. Лепо, али шта ако пропадне америчка банка, ко ће мени да гарантује мојих хиљаду евра? Гарантоваће вам, човече, Европска унија, добацује му већ помало изнервиран бриселски службеник иза шалтера.

У реду, али Европска унија је удружење држава, које може да се распадне сваког тренутка – видите шта се са Грчком догађа – и ништа од мојих пара? У том случају гарантује вам НАТО, већ на рубу живаца добацује глава иза шалтера. Ох, ох, НАТО! Па, то је мултилатерална организација, сутра може да се растури и оде мојих хиљаду евра!

Једва се савладавајући човек иза шалтера испаљује последњи аргумент: све је то што кажете, пријатељу, практично немогуће, али ако би се ипак десило, ту је америчка држава да вам гарантује ваш новац.

„А шта ако пропадне Америка“? „Па, идиоте, то вреди немерљиво више од твојих пишљивих хиљаду евра!“

www.vesti-online.com/Vesti/Komentar/514242/Vatra-i-oluja

1 глас