Данас је скоро заборављена чињеница да је у Великој Британији првих дана Другог светског рата масовно убијено преко 750.000 кућних љубимаца.

„Останите мирни и сабрани“, гласила је позната парола Британаца који су се тако носили с разарајућим бомбардовањима током Другог светског рата. Но, да ипак није све било толико мирно и сабрано сведочи заборављена чињеница да су у хистерији, насталој почетком ратних збивања, Британци масакрирали 750.000 кућних љубимаца за само недељу дана.

Када су се 1939. године огласиле прве сирене за узбун, Британци су истерали из својих домова хиљаде мачака и паса, или би их везивали у вреће и бацали у канале. Службена пропаганда уверавала их је како је усмрћивање кућних љубимаца патриотски и хумани чин.

Агенти тајне службе МИ5 били су задужени за праћење активиста за права животиња, а чак се разматрала и масовна еутаназија свих животиња које нису биле „нужне“ за живот.

На дан Хитлеровог напада на Пољску БиБиСи је објавио да кућним љубимцима неће бити допуштен приступ у јавна склоништа, а британска влада в објавила упутства како да грађани сами усмрте своје животиње. Објављен је и оглас за пиштољ који иначе служи за убијање стоке.

http://ichef.bbci.co.uk/news/624/media/images/70435000/jpg/_70435314_dscf5425.jpg

Паника је захватила многе породице и већ првог дана улице врвиле псима и мачкама које су биле истеране из домова. Започело је пет дана масовног убијања љубимаца, а клање није заобишло чак ни лондонски зоолошки врт. ‘Због ратних услова’ тамо су побијене отровне змије и црне удовице, морске краве, индијски шишмиши, седам нилских крокодила, два америчка алигатора и два лавића.

У јесен 1940., када су нацисти започели јака бомбардовања Велике Британије, грађани су поновно избацивали љубимце из својих домова и улице су биле крцате мачкама и псима луталицама. Због великог броја напуштених животиња локалне заједнице су организовале масовна усмрћивања, комбинацијом електричних шокова, цијанида и хлороформа.

Тада је уведена и законска забрана прехрањивања животиња намирницама које су могле служити за људску прехрану, а кршење те одредбе кажњавало се с две године затвора.

Власти су у тајности чак донеле закључак, који ипак никада није спроведен, како је потребно ограничити број паса на по једног на сваку породицу. Пропаганда је указивала слабо ухрањеним грађанима да пси поједу 280 хиљада тона меса годишње, док мачке попију 180 милиона литара млека. Млеко је било забрањено давати мачкама, осим делимично поквареног млека у праху којим се могло хранити мачке које „раде посао од националне важности“, односно оне мачке које су ловиле мишеве у фабрикама.

http://www.jutarnji.hr/multimedia/archive/00606/skloniste_606828S0.jpg
Склоништа забрањена за кућне љубимце.

Како напомињу Клер и Кристи Кембел у својој књизи ‘Животиње под ватром’, од 1942. године породице су имале прилику да своје псе у дају војсци гдје им је била осигурана храна. Ипак, ретки су се на то одлучивали иако су једва успевали да их прехране.

(Јутарњи)


Припремиле: КМ Новине
Прочитај без интернета:
0 гласовa