„Вести“ на суђењу Монсанту (1): Убијају сељаке и купују државе
Прошле недеље, током два дана, пред препуном салом хашког Института за социолошке студије, пред петорицом судија Међународног суда за Монсанто, сведочили су сељаци из Шри Ланке, Латинске Америке, Африке, али и САД, Канаде, Аустралије.

Слушали смо потресне исповести 30 сведока из целог света о томе како фирма Монсанто с предумишљајем убија људе и природу и купује државе инфилтрирајући се у институције и универзитете.
Међународни суд, који за сада има консултативну моћ, треба да одговори на три питања: да ли је Монсанто починио злочин против човечности, против човекове околине и ратни злочин с обзиром на то да је ова фирма произвођач наранџастог гаса употребљаваног у Вијетнамском рату.

Пестицид однео 30.000 живота

„Пре три деценије почели смо да употребљавамо Роундап, пестицид фирме Монсанто. Данас је река из које пијемо воду отрована, 30.000 сељака је умрло, а наша земља постала је мека као путер и потпуно стерилна“, рекао је Чана Џајашумана, вођа удружења сељака из Шри Ланке, на почетку свог сведочења у Хагу.

„Ми смо гајили пиринач. Нико нас није упозорио да би пестицид Роундап фирме Монсанто могао да угрози наше здравље и уништи наше животе“, рекао је Џајашумана.

Он је додао да у Шри Ланки најчешће масовно оболевају млађи сељаци.

„Њихове удовице морају да продају куће, а деца не могу да се школују. Следи селидба у сиромашна градска предграђа и проблеми – криминал, дрога. Овде сам дошао да бих говорио у име жртава пестицид Роундап којима Монсанто мора да плати одштету“, рекао је Џајашумана.
Његов преводилац и пратилац др Колон Саман трн је у оку Монсанта јер је захваљујући његовим истраживањима и заузимању пестицид Роундап у Шри Ланки привремено забрањен. Саман је пред судом испричао како су се први случајеви бубрежних обољења појавили 1984. године, да би се убрзо претворили у епидемију, а затим је утврђено да је вода у подручјима епидемије затрована глифосатима – канцерогеном материјом из Монсантових производа.

Шри Ланка одолева притиску

„На Роундап је у то време у САД већ морала да се стави обавезна етикета с упозорењем да је реч о отрову, док у Шри Ланки таквог упозорења није било“, нагласио је Саман обраћајући се суду.

Шри Ланка је прва земља на свету која је забранила и продају и употребу Роундапа 2014. године.
„Монсанто је због тога вршио велики притисак, покренуо је праву клеветничку кампању против владе и против мене лично, али ми одолевамо, иако смо мала земља и ја сам на то поносан“, рекао је Саман судијама.

Монсанто је недавно ипак успео да прогура директора агрохемијске индустрије на место члана Савета Универзитета.

„То значи крај објективних медицинских истраживања јер када предложим неко истраживање, Савет Универзитета је тај који га одобрава“, рекао је др Саман.

Отрови донели богатство

САД производи скоро половину свих приноса ГМО хране на свету. Унутар САД половина пољопривреде употребљава стерилно, генетски модификовано семе, што значи и хербицид који уз њега обавезно иде. Најпознатији произвођач ГМО хране је Монсанто, фирма која се обогатила производећи бојне отрове и напалм. Колики је њен утицај говори и закон који је штити од било каквог евентуалног утврђивања здравствене штетности њених производа. Монсанто је недавно купио и највећу светску приватну војску Блеквотерс, која има све војне родове и своју обавештајну службу.

Изузетно поштујем Србију

У паузи суђења питам др Колона Самана зашто не поднесе тужбу против Монсанта.
– Не можемо да их тужимо зато што су странци и зато јер ће нас притиснути с друге стране будући да су западне државе економски јаке, држе кредите и остало – тако да могу да врше притисак на мале државе, што је срамно – каже др Саман.

На крају разговора др Саман ме изненађује:

– Желим да знате да изузетно поштујем Србију. Ви схватате зашто.

Др Саман зна да је Србија једна од само три земље на свету које су забраниле и узгајање и промет ГМО хране. Да би ушле у СТО (Светску трговинску организацију) и да би Србија ушла у ЕУ – мораће да дозволе бар промет ГМО хране.

***

Протест против затрованих вода земљишта

„Вести“ на суђењу Монсанту (2): Загађена кишница и болесна деца

Болесни и упропашћени пољопривредници, деформисано потомство, стерилизовано земљиште, отроване воде, гангстерске претње, убацивање у владе и државну администрацију људи које контролише мултинационална компанија Монсанто.

Овако би укратко могло да се сажме сведочење 30 сељака и стручњака са свих континената пред Међународним судом за Монсанто који је прошле недеље током два дана заседао у Хагу.

Тео 50 пута оперисан

Око 300 грађана у публици утонуло је у тешку тишину, када је почело сведочење Францускиње Сабине Граталу, која је у првим недељама трудноће 2008. године употребљавала Монсантов хербицид Роундап да би уништила коров. Њен син Тео рођен је са тешким деформацијама пробавног тракта и грла – до сада је оперисан више од 50 пута. Сабина показује слике јер „патња свих нас има лице“.

Готово идентична је исповест Марије Лиз Робледо из Аргентине, земље која се још деведесетих година прошлог века определила за генетски модификовану (ГМО) пољопривреду, позивајући се на пројекције Светске банке и ММФ-а, док су у државним комисијама заседали „стручњаци“ блиски Монсанту.

Дамијен Верцењаши, лекар из Аргентине, изнео је затим застрашујуће закључке свог опсежног епидемиолошког истраживања. Између 2010. и 2014. године удвостручен је број деце рођене са деформитетима у односу на претходну деценију. Глифосати из Монсантовог Роундапа, загадили су 4.000 километара реке Рио, а нађени су чак и у кишници.

Робовски однос

Ратар Дијего Фернандез из Аргентине, који је прешао на органску пољопривреду, каже да више готово и не постоје традиционалне врсте кукуруза у Латинској Америци. Излазак из робовског односа са Монсантом од кога се купује све: и пестицид Роундап и семе програмирано да опстане само ако је њиме запрашивано, готово је немогућ.

– Никог нема да нас посаветује – каже Фернандез.

Није прошао боље ни Бразил који је као и Аргентина на хиљаде хектара претворио у океане ГМО соје, запрашиване Роундапом. „Више од 60.000 људи отровано је глифосатима између 1999. и 2009. године“, изјавио је пред судијама Марсело Фирпо, лекар-истраживач, члан Бразилског удружења за јавно здравље (Abrasco).

Не чуди што је у Бразилу министарство за пољопривреду преименовано у министарство за агроиндустрију.

Мигуел Ловера из Парагваја, који је дао дозволу за узгајање ГМО памука 2012. године, само недељу дана после државног удара, изнео је слично сведочење.

– Прво су нам лагали да су њихови производи нешкодљиви, а затим су генетски изманипулисали традиционалне врсте прехрамбених биљака и сада полажу на њих ауторско право и продају их за сваку сетву јер је семе стерилно – рекао је Мигуел Ловера, медицински стручњак из Парагваја, узвикујући на крају:

– Не може неко да буде власник живота“

Аплауз у сали.

Отров и у меду

Фелисијано Укан Пот, мексички пчелар, каже да је влада његове земље склопила уговор са Монсантом иза леђа народа.
„Од када су дошли, пронађени су отрови у води коју пијемо, пронађен је глифосат у нашем меду који зато више не можемо да извозимо у ЕУ“, рекао је Фелисијано.
Испричао је да је у његовом селу на десетине људи оболело само за годину дана.
„Жалићемо се комисији УН за биодиверзитет“, рекао је он.

Важно је пружити отпор

Пред судијама се ређају економски уништени и оболели пољопривредници. Међу њима – Кристин Шепард из САД, тешко оболела од Хочкинове болести јер је употребљавала Роундап да би уништила коров.

– На етикети у то време још није било упозорења. Чак су нам говорили да је то толико безбедан хербицид да можемо и да га пијемо – рекла је Шепардова пред судијама.

Продала је имање, потрошила пензијско осигурање како би платила скупо лечење.

Њен адвокат Тимоти Лиценбург каже да Монсанто одбија да призна кривицу и да је једина реч коју разуме „одштета и профит“. „Зато треба да говоримо њиховим језиком и јавно понављамо ко су они и шта раде како би им се уништио углед на тржишту“, рекао је Лиценбург када смо га питали какве су му шансе против Монсанта.

Биолог Дона Хјубер, такође из САД, даје му за право.

– Од 1992. године до 1998. тврдили су да Роундап може да се употребљава неограничено, а од 2012. године Монсанто је почео да говори да ипак треба ограничити количине. Важно је, дакле, да људи пруже отпор и јавно говоре шта се дешава – рекла је она.

***

Монсанто купује утицај у државним институцијама: Саслушавањима у Хагу је присуствовало и око три стотине грађана у публици

„Вести“ на суђењу Монсанту (3): Шпијуни на њивама
После саслушања 30 пољопривредника и научника из целог света пред Међународним судом за Монсанто у Хагу – ни судије, ни око 300 грађана у публици нису више имали илузије: Мултинационална компанија Монсанто на исти начин разара западне „старе“ демократије и купује утицај у државним институцијама, као што то са лакоћом чини у трећем свету.

– Монсанто је код нас створио своју сопствену полицију – рекао је Перси Шмајсер, Канађанин и пољопривредник у пензији.

У публици чујем коментаре: „Није ни чудо, имају своју војску – купили су пре неколико година део злогласне приватне армије Блеквотерс која има све војне родове.“

Шмајсер описује како Монсанто у поштанску сандучад доставља летке, позивајући пољопривреднике да им дојаве ако знају да њихов сусед на ораници има генетски модификовано (ГМО) семе, а да није платио лиценцу. Ако се испостави да је дојава тачна, Монсанто подноси тужбу против сељака.

– Један мој комшија платио је 57.000 долара јер је код њега на ораници нађено семе Монсанта – додаје он.

Концерн понудио нагодбу

Шмајсера је Монсанто тужио још 1976. године јер су шпијуни пронашли ГМО зрна уљане репице на његовој њиви.

– Моја жена и ја тада нисмо ни знали шта је то ГМО. Тражили су од нас 100.000 долара. Врховни суд је одлучио да нисмо криви, али смо ипак морали да платимо трошкове процеса – рекао је он.

Шмајсерови су одустали од уљане репице и гајили другу културу, а онда су једног дана на својој њиви нашли ГМО уљану репицу коју нису посејали. Монсанто им је писмено понудио нагодбу: платиће им одштету без суда, али уз услов да се Шмајсерови обавежу да о томе никада неће јавно проговорити.

– Замислите то! Једно приватно предузеће хоће да ми одузме право на слободну реч – узвикнуо је Шмајсер, сведочећи пред судом у Хагу, док је публика громко аплаудирала.

Епилог: Шмајсер и његова жена тужили су Монсанто и суд је досудио да им агроиндустријски гигант плати одштету од 650 долара.

– Није много, али је ствар принципа – закључио је овај часни човек.

Крива је држава

„Није Монсанто крив, крива је држава јер у канадском закону јасно пише да је забрањена продаја или бесплатно давање производа који штете здрављу“, рекао је Чопра пред судијама.

Отказ због хормона

Сведочио је затим Шив Чопра, експерт канадске државне агенције, чији је посао био да даје препоруке за издавање дозвола за биохемијске производе.

После више од три деценије у државној служби Чопра је отпуштен јер се супротставио одлуци владе да изда дозволу за Монсантове хормоне за говеда. Његова агенција му је забранила да јавно иступа пред Сенатом у одбору за пољопривреду који га је позвао да објасни свој став. Поднео је тужбу и суд му је дао за право, али је затим отпуштен „јер одбија да извршава радне задатке“.
Опет је поднео тужбу – процес још траје.

Монсанто ми уништио летину

Слично је сведочење ратара из западне Аустралије Стива Марша, који је живео од органске пољопривреде – без хемије и пестицида. Ветар је у његову њиву донео зрна ГМО препуна пестицида Роундап, којим су засипани. Марш је изгубио целу летину и економски је упропаштен. Жалио се суду – али није добио одштету.

Док разговарамо у паузи суђења, Марш ми показује преписку између министарства и Монсанта поводом његовог случаја. „Министарство и Монсанто се држе под руку“, каже овај човек, додајући да је уморан, а онда подиже зачуђен поглед и додаје:
„По ономе што сам чуо изгледа да је тако свуда.“

Марш је одлучио да престане да обрађује земљу, иако је шеста генерација у породици која се бави пољопривредом.

Питам га зашто уз помоћ неког новинара не напише књигу о свему кроз шта је прошао – то би било корисно за младе пољопривреднике.

„Да, то су ми још неки рекли. Можда ћу написати књигу да бих помогао младим људима, тим пре што моја жена и ја немамо децу“, каже Марш.

… НАСТАВИЋЕ СЕ…

Аутор: Н.ЈОКИЋ
Извор: ВЕСТИ

facebookreporter.org/2016/10/29/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%83%D1%92%D0%B5%D1%9A%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83-1-3-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%98%D1%83-%D1%81%D0%B5/

Прочитај без интернета:
4 гласa