Најпре је већина посланика Скупштине општине Вуковар изгласала нови Статут којим се и фактички озваничило претходно лупање двојезичних табли, а затим, неколико дана касније, на више локала у тржном центру у самом центру града осванули су увредљиви, проусташки графити.

Од средине прошлог месеца Вуковар је једно од ретких места на планети у којима је Србима и званично и незванично поручено да нису добродошли!

Репортери „Вести“ посетили су овај град тражећи одговор на питање колико се та усијана атмосфера „охладила“ или се „летња врућина“ тек спрема за предстојеће републичке изборе и 18. новембар када ће Хрватска 24. пут обележити национални празник Дан сећања на жртве Вуковара. У згради општине се налази Срђан Милаковић, заменик градоначелника и један је од ретких Срба који ту ради.

„Први комшија“ на спрату му је Маријан Павличек, заменик градоначелника, који је и даље хит на Јутјубу због своје интерпретације усташке песме „Ево зоре, ево дана“.

- Безбедносна ситуација је сада стабилна, ако се под тим подразумева угрожавање живота људи. Нико Србе данас физички не угрожава, али у Србе се последњих година уселио страх. Људи се плаше за свој посао, шта ће рећи или како ће то изречено бити протумачено. Некоме са стране ће тај страх можда изгледати ирационалан, али уверен сам да би променио мишљење да је присуствовао протестима ветеранских удружења или да се задеси у граду 18. новембра. Нажалост, датум када би сви у Вуковару требало да се с пијететом сећају својих жртава и овог пута ће бити искоришћен у предизборне сврхе – каже Милаковић.

Тешко до посла

– Проблем младих у Вуковару није политика, већ то што не можемо нигде да се запослимо. Због тога већина на сваки начин јури посао у иностранству. Јасно, на црно. Откада сам, пре годину дана отишао у Енглеску, за мном је дошло још најмање тридесетак Вуковарчана које знам. Слично је и са Норвешком где такође доста њих одлази – прича један од „бауштелаца“.

В. Секулић
Маријана Бобинац

Неколико стотина метара од општине је тржни центар на коме су крајем августа осванули увредљиви графити од којих је „најдуховитији“ онај „Веселе усташе“. Највише их се нашло на кафићу Маријане Бобинац, једном од најпопуларнијих кафића у центру у који долазе углавном млади, без обзира да ли је реч о Србима или Хрватима.

- Првих година је било затегнуто и заиста се знало да Срби одлазе у једне, а Хрвати у друге кафиће. Али, ствари су почеле да се мењају набоље. Нове генерације су то увелико промениле и ретки су локали у које долазе искључиво Срби или само Хрвати – објашњава власница.

Она, ипак, додаје да је јако уплашила оног јутра кад је на свом кафићу угледала увредљиве графите и истакла да до тог инцидента није никад имала проблема.

- Генерално, проблеме су досад увек правили људи који нису из Вуковара. Испоставило се да је од тројице младића који су писали графите само један био из Загреба, а један од преостале двојице је син школског друга мог супруга – казала је Маријана.

Гости овог кафића, махом млади између 20 и 30 година, о међунационалним тензијама у Вуковару не желе да причају под именом и презименом. На наше изненађење разлог нису могући етнички проблеми, већ чињеница да или већ увелико раде или тек планирају да иду у иностранство где раде без потребних папира.

- Млађе генерације нису толико оптерећене прошлошћу, али све потиче од куће. Како другачији објаснити да и тридесет километара лево и тридесет километара десно нема никаквих проблема. Вуковар је постао епицентар нечега што ни сам не знам да објасним шта је тачно – објашњава један од младића који ће ускоро бољу будућност пронаћи на западу Европе.

vesti-online.com/Vesti/Srbija/520874/Vesti-u-Vukovaru-gradu-etnickih-tenzija-1-Srbi-se-plase-cak-i-da-govore

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ