Према последњем попису, у Вуковару је 34,5 одсто грађана српске националности. Тај податак, тврди заменик градоначелника Срђан Милаковића, највише је изненадио већински народ – Хрвате.

– Од тада и почињу све наше невоље са двојезичним таблама. Међутим, сви заборављају да овде није проблем у таблама и њиховој симболици, већ о службеној употреби језика и писма која је Србима загарантована Уставним законом, а не спроводи се чак ни тамо где су Срби 99 одсто већински народ – истиче Милаковић.

Он ову тврдњу аргументује податком да се „случај двојезичних табли“ поново налази пред Уставним судом, мада је пресудио да табле морају бити враћене.

Народни трибун

Срђан Милаковић каже да су Срби у Хрватској, а посебно у Вуковару, у позицији да се стално боре за права која су им загарантована законима и Уставом.
– Некоме ће звучати апсурдно, али и смисао моје функције, претворио се у лобисту за ствари које су системски већ решене. Отуда себи пре личим на неког народног трибуна или заштитника грађана, него на заменика градоначелника – каже Милаковић.

– После одлуке Уставног суда, градско Веће је поново променило Статут и ми смо о томе обавестили Министарство управе које би, по логици ствари, требало да поништи ту одлуку града. Али, уместо да то учине, они су се обратили Уставном суду тражећи мишљење да ли би таква одлука била „присилна мера“ што је у супротности са Уставом. Свима је јасно да је то куповина времена и сви се праве блесави – каже Милаковић.

Он и на свом примеру може да покаже колико се у Хрватској поштују права Срба. За заменика градоначелника је изабран управо на основу Уставног закона, али последњих месеци и физички изопштен из свих одлука врха градске власти.

– Долазим на посао, а верујем да би им највише одговарало да се и не појављујем. Више ме не позивају на колегијуме, а комуникација са градоначелником и осталим заменицима се свела искључиво на хитне активности – прича Милаковић.

За Драгољуба Стојића из Заједнице српских општина, најболније је што се и Срби из Србије изненаде да је у Вуковару сваки трећи становник Србин.

– Хрвати су успели да Вуковар представе као „град жртву“. Доста људи у Србији се изненади када им изнесем податак да су Срби убијани у овом граду много пре почетка рата – наглашава Стојић
Милорад Личина (62) ће 18. новембра, на Дан сећања на хрватске жртве, учинити оно што и већина других Срба у Вуковару – трудиће се да не постоји!

– Дан раније ћу највероватније отићи из града. Ако ипак останем, затворићу се у четири зида. То је уиграна варијанта за нас Србе – прича он.

Личина објашњава да српску заједницу у Вуковару не плаше такви, најављени догађаји, већ тренутка када помисле да се нешто мења набоље.

– Чим чујем да је негде склопљен мешовит брак или да су неки Срби и Хрвати отишли заједно у кафану, знам да ће се веома брзо огласити „професионалци“. Под тим појмом подразумевам све оне Хрвате који својим националистичким ставовима и отвореном мржњом морају да оправдају велике пензије – истиче Личина.

www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/521092/Vesti-u-Vukovaru-gradu-etnickih-tenzija-2-Sukobi-u-reziji-profesionalaca

1 глас