ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 6.ДЕО: ТАДИЋ САБОТИРА Р. СРПСКУ- РАДИ НА ПРИЗНАВАЊУ КОСОВА…

  1. септембар 2012.

РЕЖИМСКИ ТАЈНИ ПРЕГОВОРИ О “САБОТИРАЊУ” РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ПРИХВАТАЊУ “КОСОВСКЕ ДРЖАВЕ” И УЛАСКУ У НАТО…

ДЕПЕША: 10BELGRADE25, 2010-02-05 14:20:00, SECRET

  1. децембар 2010 (оригинално објављено)

Пише: Миодраг Новаковић

Шта нам открива најновији Викиликс документ кодиран као „VZCZCXRO7590“, чије је полазна „пошта“  била Америчка амбасада у Београду, датиран 5-ог Фебруара, 2010, означен као строга тајна и прослеђен: Хилари Клинтон, америчком Националном савету за безбедност у Вашингтону, Америчкој војној команди за Европу у Ваихингену у Немачкој,  америчком државном Секретару одбране и америчком представнику при британском ратном ваздухопловству, као и 18 америчких амбасада и конзулата у ширем региону!? На први поглед не тако много, али на „други поглед“ и читањем између редова и више него доста…

US embassy cable – 10BELGRADE25 (original version)

SERBIA: AMBASSADOR’S FIRST MEETING WITH PRESIDENTIAL FOREIGN POLICY ADVISOR RATKOVIC (original version)

Identifier: 10BELGRADE25
Wikileaks: View 10BELGRADE25 at Wikileaks.org
Origin: Embassy Belgrade
Created: 2010-02-05 14:20:00
Classification: SECRET
Tags: PREL PGOV MARR SR KV
Redacted: This cable was redacted by Wikileaks. [Show redacted version] [Compare redacted and unredacted version]
VZCZCXRO7590
RR RUEHAG RUEHDBU RUEHFL RUEHKW RUEHLA RUEHNP RUEHROV RUEHSL
DE RUEHBW #0025/01 0361420
ZNY SSSSS ZZH
R 051420Z FEB 10
FM AMEMBASSY BELGRADE
TO RUEHC/SECSTATE WASHDC 0713
INFO EUROPEAN POLITICAL COLLECTIVE
RHEHAAA/NATIONAL SECURITY COUNCIL WASHINGTON DC
RHMFISS/HQ USEUCOM VAIHINGEN GE
RUEKJCS/SECDEF WASHINGTON DC
RUZEJAA/JAC MOLESWORTH RAF MOLESWORTH UK
S E C R E T SECTION 01 OF 05 BELGRADE 000025 
SIPDIS

Прво сама класификација документа, а потом и списак оних којима су упућене копије извештаја, већ говори довољно о значају документа. Наравно када су у питању дипломатски документи ове врсте, нереално је очекивати да ће се у њима наћи исувише компромитујућих чињеница, али је реално очекивати да ћемо наићи на компромитијући садржај- у овом случају тај садржај је и више него компромитујући за „српски“ владајући режим. Кренимо редом:

Саветник  за спољну политику председника Србије, Јован Ратковић се састао са америчком амбасадорком Ворлик у Београду, и том приликом су дискутовали више тема, пре свега Косово, улазак Србије у НАТО, Републику Српску, односе са БиХ, Хрватском, Црном Гором и Македонијом, улазак Србије у ЕУ итд. Овде је важно рећи да се „српска“ страна није више отворено залагала за повратак Косова под Српски суверенитет, већ за одржавање „статуса кво“ неформалне поделе Косова, и да је Ратковић пренео Тадићеву чврсту опредељеност да „уведе“ Србију у НАТО.

1. (C) In a February 3 conversation with the Ambassador, presidential foreign policy advisor Jovan Ratkovic conveyed Serbia’s desire for intensified cooperation with the United States and detailed his plans to visit Washington February 10-12 to discuss possible ways forward on Kosovo, saying Serbia sought a „realistic, pragmatic, peaceful, win-win solution“ for Serbs and Albanians. He expressed concern that the International Civilian Office (ICO) plan to integrate northern Kosovo could destabilize the situation and threaten political stability in Serbia, and would not engage on the issue of whether Serbia would seek an UNGA resolution calling for new status talks. Ratkovic noted the important role that KFOR played in Kosovo and said that Serbia would formally open its NATO mission by mid-2010 and increase its participation in Partnership for Peace activities.

Ратковић је амбасадорки Ворлик пренео опредељеност Србије да настави тесну сарадњу са САД по питању „веома осетљивих“ обавештајних садржаја, као и да ће појачати војну сарадњу са америчком националном гардом из Охаја, ради тренинга за  „мировне операције“. Такође је обећао слање 50 додатних припадника жандармерије на Хаити, као и „мировњака“ у Либан. По питању Косова амбасадорка је изразила забринутост због конфронирајућег става једног дела српске владе, на шта је Ратковић изјавио да ће се Србија потрудити да питање Косова „реши“ на мирољубив начин тако што ће се и Албанци и Срби осећати као „победници.“ Ратковић је изјавио да планови Америке и Питера Фејта да се север Косова стави под контролу војном интервенцијом НАТО-а нису добри јер би изазвали нестабилност у самој Србији и угрозили позицију „српске“ владе. Амбасадорка је негирала војне планове за заузимање севера, али је потврдила да САД и ЕУ имају планове да „наметну“ интеграцију српског Севера у оквиру „албанског Косова“.

Ратковић је пренео амбасадорки лична уверавања председника Тадића да Србија „неће моћи“ још дуго да остане ван НАТО-а, као и да је расположење у српском народу за улазак у НАТО све веће(!?). Нагласио је да „Србија“ предузима практичне кораке ка уласку у НАТО,  и да повећава сарадњу са том организацијом, да је послала српског амбасадора у седиште НАТО-а , као и да ће председник Тадић лично посетити Брисел да би званично отворио то „српско“ представништво при НАТО-у, у јуну или јулу и да се нада да ће тада моћи лично да се обрати Северноатлантском Савету.

8. (SBU) Asked about the President’s views on Serbia’s relations with NATO, Ratkovic said that as a former Minister of Defense, President Tadic knows the issue well. Tadic believes that Serbia cannot remain outside of NATO forever, but doesn’t say this often because of the political sensitivity of the issue. Ratkovic  explained that after the fall of the Berlin Wall, the citizens of Yugoslavia assumed that they would be among the first to enter both the European Union and NATO. It wasn’t until the wars of the Milosevic era and the 1999 NATO intervention that anti-NATO  sentiment developed in Serbia. Ratkovic characterized current public support for PfP participation and NATO membership as „surprisingly high“ given Serbia’s history.
9. (C) Serbia is taking concrete steps to increase its engagement with NATO, Ratkovic said. It has appointed an ambassador to NATO and established a mission there; once the office is fully operational, President Tadic will travel to Brussels in June or July to open it formally and hopes to address the North Atlantic Council. Tadic had instructed the MFA and the MOD to increase Serbia’s participation in PfP „on the model of Austria.“ These steps needed to precede any decision about membership, Ratkovic said. He added that President Tadic would meet with SACEUR/EUCOM CDR ADM James Stavridis in Belgrade on February 11. Ratkovic emphasized that NATO’s image in the Serbian public had a
significant influence on the development of the relationship, mentioning the role of KFOR in protecting Kosovo Serbs and religious sites and concerns about its drawdown…

Нагласио је, да је Тадић лично  дао налог министарству спољних послова и министарству одбране да повећају учешће у аустријском “PfP”акционом моделу (борби против криминала на јужном Балкану), пошто је то учешће предуслов за чланство у НАТО.

Што се тиче уласка Србије у ЕУ, ту је Ратковић демонстрирао песимизам због „ЕУ засићености“ новим чланством, и притом се пожалио на опструкцију од стране Немачке која сматра нове чланице ЕУ економским баластом, а не „напретком“- што све то, по Ратковићу, чини приступ у ЕУ све више политичким, а не техничким питањем. Ратковић је потом по питању ЕУ покушао да буде оптимистичан и нагласио је да ће десетогодишњица „октобарске демократске“ револуције и државног удара против Милошевићовог режима ове године, бити прилика „српским“ властима да подсете свет на демократске тековине те „револуције.“

He asserted that both Serbia and  Croatia had the administrative capacity and political will to fulfill all EU criteria, noting that the upcoming tenth anniversary of the October 5, 2000, overthrow of Milosevic would provide an opportunity to remind the world of the results of Serbia’s „democratic revolution.

Што се тиче Хрватске, ту је Ратковић нагласио да председник Тадић ради са Хрватском „дискретно“ на решавању билатералних питања. По питању Босне, Ратковић је изјавио да упркос чињенице да би већина грађана Републике Српске желела да се одвоји од БиХ и уједини са Србијом, позиција председника Тадића је да Србија пре свега подржава територијални интегритет БиХ. На  крају је навео да је у Црној Гори организовани криминал велики проблем, али да је Србија и даље отворена за сарадњу са Црном Гором.

Ratkovic reiterated that  the Serbian government supported the territorial integrity of BiH  and wouldnot be swayed by what he claimed was the desire of the majority of Republika Srpska residents to secede and merge with  Serbia. In this context, Serbia also supported BiH’s entry into EU  and NATO as a way to stabilize the country and cement the current borders.

Овде сада наилазимо на део документа, на који је америчка амбасадорка ставила забелешку да се „заштити“, а то је део у коме Ратковић описује тајне разговоре са енглеским амбасадором у Београду о плановима председника Тадића за Косово, под три опције-

Опција А: Делимичан суверенитет државе Србије на северу Косова као и над 5 манастира на југу- у том случају би Србија прихватила постојање „државе“ Косово, али га не би формално признала.

Опција Б: Подела Косова.

Опција Ц: Србија прави избор: или Косово, или ЕУ.

По америчкој амбасадорки за Београд је изгледа најприхва-тљивија опција А и за исту се највише залаже, али ће одбијање српских власти да формално признају Косово, вероватно „одложити“ улазак Србије у ЕУ на неодређено време.

Напомена аутора: Из овог пасуса се јасно види да је садржај разговора између Тадићевог саветника Ратковића и британског амбасдора био толико поверљив, да је издата инструкција од стране амбасадорке Ворлик да тај део не сме да су унесе у ову дипломатску депешу, која је већ претходно означена као строго поверљива тајна!’?

In a meeting with the UK ambassador (please protect) earlier this week, Ratkovic outlined the following ideas that likely reflect current thinking: Option A: some understanding of a bigger Serbian role in the north and over five monasteries in the south, in which case Belgrade would „accept“ but not recognize BELGRADE 00000025 005 OF 005 Kosovo;
Option B: Partition;
Option C: Serbia chooses between Kosovo or the EU

Из овог тајног документа се јасно види да председник Тадић ради иза леђа свом народу и Народној Скупштини, и увелико припрема Србију за улазак у НАТО. Такође видимо да је „српски“ режим свестан од уласка у ЕУ нема ништа, и да признаје да то питање није –  како се нама сваког дана са државно контролисаних медија презентује- „само“ техничке природе већ политичке, што опет потпуно разоткрива његов уцењивачки карактер.

На крају по питању Косова, видимо да се „српски“ режим опредељује за опцију којом се прихвата постојање сепаратистичке „државе“ Косово- ускраћено за формално признање– под условом да се Београду да ограничени суверенитет над српским севером и над пет манастира, с тим што би прави суверенитет над косовским Србима и српским светињама у стварности припао лажној „држави“ Косово. Ако је и од „нашег“ председника- много је!

Референца:

wikileaks.ch/cable/2010/02/10BELGRADE25.html

Обратите пажњу на “додатак” у наставку, у коме сам превео кључни параграф из инкриминисане дипломатске депеше. Из приложеног превода се јасно види како Тадићев “емисар” Ратковић подучава “америчке господаре” како да саботарију Републику Српску и “дефакто” укину њену независност… У неким земљама се такво деловање назива Велеиздајом…

ДОДАТАК – ПРЕВОД КЉУЧНОГ ПАРАГРАФА ДИПЛОМАТСКЕ ДЕПЕШЕ „VZCZCXRO7590“:

Кључни параграф:
“(C) Ratkovic expressed pessimism about prospects for constitutional reform in Bosnia-Herzegovina in light of upcoming elections. He said the Spanish EU presidency would make a last attempt to reach agreement before the election campaign began in earnest but would face difficult odds. Ratkovic reiterated that the Serbian government supported the territorial integrity of BiH and would not be swayed by what he claimed was the desire of the majority of Republika Srpska residents to secede and merge with Serbia. In this context, Serbia also supported BiH’s entry into EU and NATO as a way to stabilize the country and cement the current borders. Ratkovic said the USG had miscalculated in making constitutional reform a pre-condition for a NATO Membership Action Plan status for BiH, as most Bosnian Serbs were not for NATO. He expressed regret that the Butmir process had not produced agreement since many of the elements of the plan were acceptable to all three constituent peoples; it would have been better to avoid taking an “all or nothing” approach to the reforms and to have granted MAP status, he judged.”

ПРЕВОД:

“Ратковић је изразио песимизам око проспекта за уставне реформе БиХ уочи долазећих избора. Казао је да ће председавајућа у ЕУ Шпанија покушати да постигне договор пре изборне кампање, али су за то мале шансе. Ратковић је поново нагласио да Српска влада подржава територијалну целовитост БиХ и у томе је неће поколебати жеља већине грађана Републике Српске који желе да се одвоје од БиХ и припоје Србији. У том смислу Србија подржава улазак БиХ у ЕУ и НАТО као начин да се „стабилизује“ БиХ и зацементирају постојеће границе. Ратковић мисли да је америчка влада направила грешку када је захтевала да уставне реформе буду предуслов Акционог плана за НАТО чланство БиХ, пошто Срби већински нису за НАТО. Изразио је жаљење што Бутмирски процес није резултирао у споразум, пошто су многи елементи плана прихватљиви за сва три конститутивна народа; било је боље избећи приступ „све или ништа“ и (игнорисањем воље Срба) дати БиХ Статус Акционог Чланства у НАТО.”

(Из књиге „(Про)Западни Злочин“- М.Новаковића, IV проширено издање, © 2014 Lulu(Publisher), Author: Miodrag Novakovic. All rights reserved ISBN 978-1-312-62946-2)

http://facebookreporter.org/2015/04/25/прозападни-злочин-33/

 

5 гласовa