У новом свијету у којем долази до обнове империјализма и у којем се као средство вањске политике, првенствено САД-а и њезиних савезника, користи рат долази до стварања веће потребе других земаља за већом милитаризацијом својих војних способности. У томе лежи значај позивања јапанског премијера Схинзо Абе-а за ревизијом послијератног устава којим се тој земљи брани изградња војне силе. Јапански премијер Абе тако је прије неколико дана као један од главних циљева своје владе поставио ревизију устава, првенствено чланка 9. Нагласио је како „Грађани Јапана морају бити сигурни. Није ли дошло вријеме за покретање озбиљне јавне расправе о уставним промјенама? Не бисмо ли, због будућности Јапана, морали започети с највећом политичком реформом од Другог свјетског рата“.

Уставне промјене нису само амбиција Абеове политичке странке, него и доброг дијела јапанског политичког естаблишмента. Повијесна лекција Другог свјетског рата и агресивност земаља које га окружују били су дугогодишњи аргумент против изградње жешћих војно обрамбених снага, али постоји и други важан аргумент који је контрирао изградњи јаче војне силе, а то је свакако уштеда новца која настаје препуштањем обрамбеног задатка САД-у. Зашто би јапански порезни обвезници плаћали за нешто што ујко Сам може финанцирати.

Абеова влада је услијед растућих геополитичких напетости већ успјела прогурати повећање војних трошкова, преоријентирала војно обрамбену стратегију на сукоб с Кином, те проводи кампању којим би се неутрализирали ратни злочини почињени од стране јапанске војске за вријеме јапанског милитаризма у раздобљу од 1930. – 1945. године. Прошлог српња Абе је потегнуо велики потез према смањивању значаја уставног чланка 9. када је најавио реинтерпретацију устава према судјеловању у „колективној самообрани“. То значи да би Токио могао војном силом подржавати САД и друге савезнике, чак и ако није директно угрожен. Wасхингтон је добро прихватио најаву јер она отвара пут према већој интеграцији јапанских и америчких војних снага којих у Јапану има 50 тисућа.

Свака уставна измјена захтјева одобрење двије трећине заступника оба дома јапанског парламента прије него ли се измјене пошаљу на одобрење путем референдума. Премијер припрема јаку идеолошку офензиву, већ је почео капитализирати на егзекуцији јапанских таоца од стране милитаната Исламске државе, те затражио уклањање уставних ограничења које Јапану бране мисије спашавања својих грађана.

„Нећемо опростити терористима и натјерат ћемо их да плате за своје гријехе“, рекао је Абе.

Смакнуће јапанских таоца појачало је домаће забринутости око поновног наоружавања јапанске војске. Тако се предсједник комунистичке странке, Yосхики Yамасхита, пожалио како премијер Абе „Користи тај случај како би од Јапана учинио државу која калкулира с прекоморским војним сукобима“.

Узмемо ли у обзир да је то точно, не можемо занијекати да политичари искориштавају свјетске догађаје у своју корист. У овом случају то би јако ишло на корист Американцима који си више не могу приуштити да штите своје богате савезнике попут Јапана. Унаточ немоћи коју је тако живописно илустрирао милитантни строј ИСИЛ-а Јапан није усвојио нити један амандман на такозвани ‘мировни устав’. Но мора се узети у обзир како је њемачка након завршетка Другог свјетског рата такођер усвојила устав тек након одобрења савезничких снага, ипак она је од 1949. године када је усвојен, до данас извршила неколико амандманских измјена, њих двадесетак.

Јапан је имао много мање разлога од САД-а да се упусти у комплицирани секташки сукоб, ако постоји опасност за Јапан она је сигурно пуно већа од Кине или Сјеверне Кореје него ли је од стране Исламске државе. Прошлог мјесеца јапански парламент одобрио је 42 милијарде долара за војни прорачун, највећи до сада.

Покретачка снага која се налази иза јапанске жеље за ревизијом устава је пропаст глобалног капитализма, што погони геополитичка супарништва широм земаљске кугле, од америчког мијешања у Украјински сукоб, преко интервенције на Блиском истоку па до окретања против Кине.

Јапан, попут Њемачке, гледа да своје интересе тражи унутар савезништва с САД-ом, али истовремено жели се наоружати како би слиједио властите интересе, што би у коначници могло довести до сукоба с Кином. Абе често говори о напуштању послијератног режима, чиме не жели само измјену точке устава која се тиче војске, већ и напуштање јапанске подређености САД-у.

„Девети чланак нашег устава брани основне предувјете неовисне нације. Како би заштитила властите државне интересе и оне савезничких држава, САД су саставиле устав којим се Јапану брани изазивање западног свјетског поретка“, рекао је Абе.

Његова влада, Либерално демократске странке, покушава укинути и основна демократска права која се налазе у послијератном уставу. Предлаже пријенос овласти за хитне случајеве на премијера, обнову статуса цара на његов пријератни статус шефа државе, те замјену основних грађанских права домољубним дужностима као што су поштовање националне заставе и химне.

Иако су Јапан и САД савезници многа неријешена питање из послијератног раздобља стављају терет на њихове односе што би се с временом могло показати као проблем за савезништво.

Јапанско наоружавање и даље остаје контроверзно питање, односи Токија и Сјеверне Кореје у сталној су напетости ако не и кризи. Сингапур критички гледа на повећану јапанску улогу, а Пекинг је још и више ‘набрушен’ на идеју. Иако и Сингапур и Кина на наоружавање Јапана гледају с политичке стране, а не са сигурносне. Посљедње повећање војног прорачуна тек је врх ледене санте, јапанске војно обрамбене снаге намјеравају набавити стеалтх зракоплове који су невидљиви за радаре, бродове разараче, амфибијску опрему, које ће углавном бити усмјерена према сукобу с Кином око отока Сенкаку.

Снага Кине се повећава и неће проћи дуго прије него ли почне уживати у том повећању. Кинеска војна снага и њезино технолошко повећање су значајни што додатно подцртава повећану територијалну насртљивост Народне Републике Кине. Иако су међународни изазови с којима се суочава Кина пуно већи од јапанских, Јапан си не може допустити да војни раскорак с Кином буде превелик.

Јапан је једина земља на свијету која својим уставом брани земљи рјешавање међународних сукоба војним путем, до његовог доношења дошло је како би се Јапан казнио за ратну политику, али и за спрјечавање обнове милитаризма. Узимајући у обзир тренутну глобалну политичку ситуацију, чини се како је инзистирање на наставку такве политике нереално и може се разумјети покушај јапанске владе да војсци да већа овлаштења, до које мјере ће то ићи и какав ће учинак имати на јапанско становништво показат ће будућност и насљедници премијера Абеа.

У стварности реинтерпретацијом јапанског устава предложеном од премијера Абеа доносе се јако мале измјене, и даље ће јапанској војсци бити забрањено започињање рата или судјеловање у мултилатералним ратним операцијама, док ће дозвољавати већи ступањ приликом обране, но није питање какву ће промјену изазвати предложена измјена него докле ће кретање тим политичким правцем доћи.

С друге стране политички пацифизам толико се јако укоријенио у јапанску колективну свијест да би се предложене промијене тешко могле извести путем референдума, управо то је и разлог због којег премијер Абе покушава довести до тога да се такве измјене могу направити већином у парламенту. Прошлогодишња анкета показала је да је свега 15,3 посто становништва спремно оружјем бранити своју земљу, узмимо у обзир да је на исто питање потврдно одговорило 74 посто Кинеза и 54 посто Американаца. То је најнижа домољубна спремност за убијањем или губљењем властитог живота на свијету. Још и већа ако се узме у обзир да је број становника млађих од 30 година спремних прихватити се оружја у обрану домовине свега 9,5 посто.

Узевши у обзир такву широку опозицију чини се како је нереално очекивати да би до ревизије устава могло доћи, Јапан за сада може рачунати тек на реинтерпретацију постојећег устава.

Данашњи Јапан либерална је демокрација која у посљедњих седамдесет година није испалила нити један метак на другу државу, а то је био и један од главних фактора глобалног развоја у том периоду. Ако се узме у обзир да је технолошки Јапан најразвијенија земља на свијету ‘мировни устав’ може се користити и као аргумент оним гласовима који нас покушавају увјерити да технолошки развој долази кроз војни развој. У овом свјетлу то једноставно није точно.

www.advance.hr/vijesti/svijet-u-vrijeme-obnove-imperijalistickih-tendencija-vise-od-pola-stoljeca-nakon-poraza-u-drugom-svjetskom-ratu-ponovno-krece-militarizacija-japana/

1 глас