Владимир Вуковић, уредник информативног портала Принцип, дао је интервју за штампано издање београдског магазина за политичка и друштвена питања, геополитичка и стратешка истраживања „Геополитика“.

Љубазношћу редакције магазина „Геополитика“, интервју преносимо у цјелости:

За Геополитику разговарао: Слободан Ерић, уредник
  • Поштовани господине Вуковићу, шта Вас је навело да покренете сајт „Принцип“, какве су реакције на појаву овог новог српског портала у Црној Гори, и какви су уопште Ваши утисци?

Информативни портал „Принцип“ (www.princip.me) је покушај да се створи алтернативни медиј, који би био у стању да релативно брзо реагује и објави оне информације које се у контролисаном медијском простору најчешће прећуткују. Своју мисију „Принцип“ је започео на Видовдан ове године, и са тим благословом је до данас постигао одличне резултате. Као његов оснивач и уредник, нисам ни помишљао да би на дневном нивоу сајт могао да има и преко 130.000 посјета. Због те чињенице, „Принцип“ је за три мјесеца успио да се избори и буде међу првих пет информативних сајтова из Црне Горе по читаности међу црногорским интернет корисницима. Веома је важно то што „Принцип“, као српски ћирилични сајт, преузима примат међу корисницима интернета из Србије, Босне и Херцеговине и Македоније, који посјећују сајтове у Црној Гори. На тај начин разбијамо постојеће медијске монополе и код обичних људи у региону „Принцип“ постаје извор информисања из Црне Горе. Посебно сам поносан на чињеницу што други медији из региона, свакодневно преносе информације са „Принцип“-а. Добро је да овај сајт постоји у Црној Гори и због несхватљиве потребе њених државних функционера да Гаврила Принципа, после вијека од сарајевског пуцња у окупаторског престолонаследника, проглашавају терористом. Због те чињенице је и постављен лик бесмртног српског јунака на сајту, и име Принцип, поред свих принципа којима се руководимо у уређивачкој политици.

  • Како оцењујете актуелно стање у Црној Гори, а посебно положај српског народа?

У држави која је своју самосталност стекла класичном референдумском крађом народне воље, положај српског народа је у складу са том чињеницом. Српски народ у Црној Гори плаћа цијену своје оданости завјету предака, коју је готово стопроцентно потврдио 2006. године, бранећи заједничку државу са Србијом. Режим који је силом и самовољно, уз помоћ страних фактора, организовао разбијање државне заједнице, то не заборавља, а очигледно и не прашта тај „гријех“. Оног тренутка када је Мило Ђукановић озваничио идеологију Либералног савеза Црне Горе као идеологију Демократске партије социјалиста, за стратегију је изабрао дискриминацију српског народа. Играјући прљаву игру, која је искључиво била усмјерена против интереса Срба, он је себи обезбиједио подршку мањинских народа и у том амбијенту припремио терен за референдум. Све што је услиједило после покраденог референдума, настало је из страха да се не изгуби та фалсификована независност. На тој основи је црногорска власт, уз помоћ одређених опозиционих структура, изгласала и дискриминаторски Устав и њиме озаконила дискриминацију над српским народом, као увод у отворену асимилацију. Једини смо народ који нема статус у независној држави Црној Гори и на удару смо асимилаторске машинерије. У исто вријеме, не постоји ни један механизам који то може да спријечи, а политичари из опозиције су заузети неким рентабилнијим политичким пословима. Ту се огледа и јасна намјера да се српским националним бићем нахрани црногорско, и на тај начин оно пребаци надполовичну већину у укупној националној структури у држави. Тај процес води у стварање националне државе Црногораца, а свођење Срба на „прихватљиву мјеру“. Поред оваквог односа режима Мила Ђукановића, Срби, нажалост, нису имали срећу да имају своје аутентичне политичке представнике. Врло често су то били људи које су безбједносне службе подваљивале српском народу, а за које су Срби гласали ошамућени грађанистичким изборним кампањама и политичким програмима, без икаквог националног смисла и садржаја. Поред оваквог положаја Срба у Црној Гори, коментарисати друштво у коме царују разни облици криминала, партократија и корупција на свим нивоима, сувишно је. Оног тренутка када буду разбијени политички монополи неколицине квази лидера у опозицији, биће створени услови да српски народ постане политички фактор, а то аутоматски значи и боље друштво у цјелини.

  • Видимо да је власт у Црној Гори покренула кампању за улазак у НАТО пакт у којој учествују и неки београдски Црногорци попут Миме Караџића. Какво је заиста расположење грађана Црне Горе према НАТО пакту и да ли петиција удружења грађана „Слобода народу“ против уласка у Црне Горе у НАТО пакт представља адекватан одговор?

Та кампања у Црној Гори траје од агресије НАТО пакта на Србију и Црну Гору 1999. године и од тада не престаје, са мањим или већим интезитетом. Сада та прљава кампања улази у своју завршну фазу, а карактерише је једносмјерно безумље и медијско насиље над грађанима Црне Горе. На сцени је агресивни покушај режима да се народ на силу убиједи у тзв. „неопходност“ учлањења у НАТО зликовачку организацију. Кажем зликовачку, јер смо свједоци шта је НАТО направио широм свијета, ратујући против Међународног права, а под изговором ширења демократије за интерес корпоративног неоимперијализма. Директна је одговорност НАТО пакта за расељавање и смрт милиона људи широм свијета и за разорене државе у којима је успостављао „демократију“, рушећи њихове легитимне власти. Када говоримо о НАТО пакту, свјеже су ми слике рушилачког бомбардовања СРЈ 1999. године и свих траума којима смо били изложени на овом простору. Чињеница да је „Милосрдни анђео“ на крилима ратних авиона доносио „демократију“, убијајући недужни народ, при том рушећи инфраструктуру и контаминирајући земљу и ваздух на дуже вријеме бомбама чија су пуњења била богато опремљена осирумашеним уранијум, није довољна сулудом науму црногорског режима. Најбољи рам за ружну слику НАТО пропаганде добијамо учешћем особе коју сте поменули у овом питању, а која је у својим глумачким остварењима увијек играла улогу будале. Таквих будала, који су афирмацију на професионалном плану доживјели у Београду и Србији, поред Миме Караџића има још, и свакодневно нас бомбардују лажима преко медија. Те перјанице НАТО кампање у Црној Гори су и до сада показивале да им није проблем да учествују у пословима који се финансирају из црних фондова криминалног режима. Грађани Црне Горе су већински против ове врсте авантуризма, а режим НАТО маневром себи прави одступницу за будуће политичке пројекте. Користећи неспособност својих опонената на политичкој сцени, власт је недавно без већих проблема, и опет уз помоћ дијела опозиције, у парламенту, изгласала резолуцију о НАТО-у. Акција организације „Слобода народу“ и контрарезолуција која је овјерена потписима обичних грађана испред Скупштине Црне Горе свједочи да постоји и ова друга, већинска и права Црна Гора. То је била спонтана реакција ван институција система, коју доживљавам као симболичан гест, који тек треба да добије на тежини, и драго ми је што сам био у прилици да на Резолуцију – Слободних грађана, ставим и свој потпис.

  • Приближавамо се великом јубилеју, 100-годишњици битке на Мојковцу. Захваљујући Српском националном савјету на челу са Момчилом Вуксановићем, овим поводом је владика будимљанско-никшићки Јоаникије  недавно осветио обновљено Спомен обележје  јунацима Мојковачке битке. Видимо да је овај пригодан чин захвалности славним јунацима Мојковачке битке изазвао негодовање председника општине Мојковац. Какав је уопште однос данашње црногорске власти према Мојковачкој бици, Његошу……

Радује ме то што је организација коју сам стварао обновила оскрнављено Спомен обиљежје на Бојној Њиви, овај пут под знамењем КРСТА. Као бившем функционеру Српског националног савјета, добро ми је познато да је годинама у назад са Српском православном црквом, организован помен јунацима Мојковачке битке. Као организатор, Српски национални савјет се трудио да црквену службу испрати и пригодан културно – умјетнички програм. Свједок сам да се локална власт у Мојковцу никада није понудила да помогне такве манифестације, макар тиме што ће бесплатно обезбиједити салу Центра за културу у Мојковцу. Напоменуо бих да је недавно локална управа, на челу са градоначелником Дејаном Медојевићем, промијенила и Дан општине. Више се не слави онај дан када се Мојковачка битка одиграла, него званично славе дан када је једно село, са лијеве обале Таре (из ког сам поријеклом), ушло у састав општине Мојковац. Поред тих чињеница, али и очигледних покушаја прекрајања историје у Црној Гори, забринут сам како ће изгледати најављено обиљежавање великог јубилеја од мојковачке епопеје, у организацији локалне власти у Мојковцу и Владе Црне Горе.

  • Након што се Црна Гора придружила санкцијама Запада према Русији, какав је однос актуелне власти сада према Русији, имајући у виду да у Црној Гори живи доста држављана Русије који имају своју имовину. Ви сте објавили да је, урпкос свему, Русија и даље највећи инвеститор у Црној Гори?

Спољну политику Црне Горе воде западне амбасаде у Подгорици, гдје је црногорска власт само извршилац наређења. У том контексту треба гледати на чињеницу да је Црна Гора увела санкције моћној Руској Федерацији. Осим тога, смијешно је да Црна Гора може било коме да уведе санкције. Колико је апсурдан тај потез, најбоље потврђује податак да је за првих шест мјесеци ове године, убједљиво највећи инвеститор у Црној Гори управо Русија. По званичним подацима Централне банке Црне Горе, Русија је лидер по директним инвестицијама у Црној Гори годинама уназад, па се надам се да ће временом јачати и руски фактор, у политичком смислу. Поготово због чињенице што овдје живи много руских држављана, али и Руса који су у међувремену добили црногорско држављанство.

  • Шта је суштина понуђеног „Нацрта закона о слободи вјероисповести“?

Он је покушај апокалиптичне звијери из бездана канцеларије Владе Црне Горе да на мала врата прогура антихришћански, богоборачки и антицивилизацијски закон, којим се сва имовина Српске православне цркве у Црној Гори жели насилно отети и национализовати. Самим тим, представља најсрамнији предлог закона који је написан у читавој историји Црне Горе. Ни турски освајачи, ни млетачки окупатори, ни аустро-угарски насилници, ни фашистички завојевачи, ни титоистички законодавци, никада нијесу ни покушали на овакав начин да одузму имовину и вјерска права Српској православној цркви у Црној Гори, а то чине обезбожени и помахнитали неомонтенегристички и дукљански кривозаконици и пљачкаши ових дана. То што предлаже Влада Црне Горе је радикални протестантски концепт уређења односа државе и Цркве, гдје се слобода вјероисповјести најбруталније укида, а Српска православна црква се од родоначелнице црногорске државности претвара у новорегистровану „вјерску заједницу“. При том, од Српске православне цркве се захтјева да држави преда у власништво храмове старије и од Црне Горе, у замјену за „дозволу за рад“. Редакција „Принцип“-а је међу првима реаговала на предложени Нацрт закона Владе Црне Горе, подсјећајући на богомудре ријечи Митрополита Петра II Петровића Његоша, Ловћенског Тајновидца, да је „Муж браник жене и ђетета, а народ бранич Цркве и племена“. У тим ријечима је на најкраћи начин изражена порука и свим ондашњим али и свим данашњим истинским православним хришћанима, и онима који овакве законе пишу.

  • Да ли сте задовољни односом власти у Србији према Србима у Црној Гори?

За лош положај српског народа у Црној Гори, у доброј мјери је, нажалост, одговорна и држава Србија, јер су њене власти овдје увијек фаворизовале погрешне политичаре. На тај начин званична Србија је била саучесник свих погубно лоших процеса који су нам се десили као народу и који су оставили последице. Поред тога, Србија је постала заробљеник идеолошке конструкције која јој је наметнута, гдје се њен покушај да заштити интерес српског народа, ван њених граница, одмах окарактерише као успостављање великосрпске хегемоније и мијешање у унутрашње ствари државе у којој треба остварити неко право. Њена је обавеза да увијек буде активна у решавању свих проблема српског народа, ма гдје он живио, поготово оних Срба који живе у државама региона, и да на тај начин буде гарант за њихово решавање. Не сјећам се да је последњих година, званична Србија, стала адекватно и одлучно иза српског народа, бар није у Црној Гори.

  • Како коментаришете односе актелне власти у Црној Гори са шиптарским сепаратистима који се налазе на привремено окупираној територији Србије – Косову и Метохији?

У односима данашње Црне Горе и шиптарског протектората на Косову и Метохији, најбоље се види антисрпски карактер црногорског режима. Такав однос је у директној вези са настојањима западних земаља, на челу са Сједињеним Државама и Великом Британијом, да преко Црне Горе и из непосредне близине, директно ударају на интересе државе Србије. Осјећам се и лично посрамљен том чињеницом, јер живим овдје, а немоћан сам да било шта урадим као појединац. Признање самопроглашене државе, која је стварана злочинима над српским народом и на српској територији, је срамота и грешка Црне Горе, која тешко може бити исправљена у будућности. Потреба подгоричког режима да после тог срамног чина крене и у исцртавање границе према Србији са крвником Хашимом Тачијем, неприхватљива је и вјерујте, много ми је тешко да причам на ову тему. Не бих ништа ново рекао што већ није речено и поновљено више пута.

  • Премијер Мило Ђукановић је дуго на челу Црне Горе. Створен је утисак да је он незаменљив. Да ли верујете у политичке промене у Црној Гори?

Политичка сцена у Црној Гори је полигон за јефтина страначка раскусуривања између режима и опозиције, а све на штету српског народа. Безброј је друштвених и политичких контроверзи које потврђују ову моју тврдњу. У таквој политичкој клими, режим Мила Ђукановића се одлично сналази. Политички монополи тзв. лидера опозиције њему обезбјеђују власт, а њима ситне личне привилегије. Смишљено је створена атмосфера партијске халабуке, у којој врло често имамо ситуацију отвореног политичког рата између опозиционих првака. Та ситуација је дио шире стратегије власти и одређених структура у опозицији. У тој невидљивој коалицији режима и оних који би требали да му буду алтернатива, лежи и одговор због чега је власт у Црној Гори несмјењива. Поред слабости, конфузности и неодлучности, представнике опозиције посебно карактерише несхватљива равнодушност и одсуство елементарне одговорности за процесе који Србима у Црној Гори праве дугорочну штету. Због недоследне и неартикулисане политике оних за које Срби доминантно гласају на изборима, спреман сам да устврдим да је једино српски народ у Црној Гори права и искрена опозиција режиму, али злоупотријебљен до те мјере, да ради на сопствену штету. Оног тренутка када буде дошло до политичког хомогенизовања Срба, тек тада ћемо моћи да говоримо о могућности смјењивости режима у Црној Гори, чија је персонификација Мило Ђукановић.

  • Ви сте велики љубитељ спорта и велики навијач репрезентације Србије. У чему је феномен успеха српских спортиста и колико нашем народу у Црној Гори значе успеси српских спортиста?

Објашњење за врхунске резултате српских спортиста и чињеницу да је Србија првак свега, лежи у ратничком духу и побједничком менталитету нашег народа. Наша спортска достигнућа најбоље су свједочанство да смо врло способан народ и да смо најбољи онда када је најтеже. Као Србин, нормално је да навијам за репрезентацију и спортисте државе Србије, без обзира што живим у Подгорици. Сматрао бих личним поразом да моји синови сјутра навијају за било ког спортисту који на грудима не носи српски грб или репрезентацију која не игра испод српске заставе, и предано се трудим да их подижем у том духу. Само је једна химна коју са радошћу у срцу пјевам када ми се укаже прилика за то, а то је химна „Боже правде“. У мојој породици, осим чињенице да супруга навија за Партизан, а синови и ја за Црвену Звезду, не постоји други вид неслагања, по овим питањима. Много је људи у Црној Гори који се на исти начин радују успјесима српског спорта и којима тешко падају, срећом ријетки порази српских спортиста. Добро је да је тако, јер се и по томе види да смо ми још увијек врло живахни, као народ у Црној Гори, без обзира на искушења.

Интервју дат за октобарски број „Геополитике“ који се и у Црној Гори може купити на свим киосцима

Геополитика

http://www.princip.me/intervju-srpski-narod-u-crnoj-gori-placa-cijenu-odanosti-zavjetu-predaka/07/10/2015/
2 гласa