Велику пажњу на интернету је изазвала вест о почетку пуњења савршено штетне и неприпремљене бране Ровни и забрани приступа територији бране- под шта банда подразумева и немањићки манастир Грачаницу. Сутра, како сазнајемо долази владика Милутин са двадесет свештеника да богослужи у Грачаници, надајмо се да није последњи пут већ да ће владика од сада почети служити четрдесет свакодневних Литургија- како је година сам константно најављивао… За то време јадни грамзиви мештани, уплашени претњом са бране Ровни, не помишљају да брину о својој Цркви већ како да и последњи камен од порушених кућа из територије потапања узму за себе. Посете поклоника у овај суботњи дан али и доласци појединаца на даноноћно стражарење за наредне дане.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Одличан стручан осврт на махинације власти са браном Стубо-Ровни од хидрогеолога Владиславе Петровић објављен у последњем броју ваљевског недељника „Напред“

Власт и брана Ровни

Поводом одржане седнице Скупштине града Ваљева о брани Ровни, потребно је да се уради неколико ствари. Прво, несхватљиво је да се на дневни ред градске скупштине стави информација једног државног факултета, а ваљевска власт одлучи да не позове представника те институције ради образложења информације. Невероватно, иначе допис рударско-геолошког факултета није упућен извршној власти, већ градској скупштини. Добро је што се председник скупштине извинио уваженом професору доктору Петру Докмановићу за ову срамоту. Очигледно, локалној власти је засметало што је редовни професор државног факултета дошао да саопшти став читаве српске археолошке науке, да Ваљево преиспита још једном пре пуњења бране све могуће последице загађења изворишта врела Пакље и Градац и непроцењивог ресурса подземних вода лелићког карста. Са тим ставом су се сагласили и представници грађевинског факултета и пројектант Енергопројекта…

Уместо да ваљевска власт, како је обећала годинама организује стручно-научну трибину о брани Ровнии подстакне различита мишљења стручњака, не само да то не чини, већ одмах обасипа паљбу на све који зуцну нешто против бране Ровни. А на тој стручно-научној трибини било би и других питања за пројектанте осим оних које је споменуо департман са хидро-геологије рударско-геолошког факултета као што је питање сеизмичности. Упознати смо са најновијим сазнањима врхунског српског геолога др Ивана Филиповића који је упозорио да се брана Ровни налази, не на подручју са 6-7 степени Меркалијеве скале, како је третирано када је пројектована, већ на великој дубинској разломној зони где су могући знатно јачи земљотреси. Међутим, чак и да нам прети и 12 степени, ни то не би допрло до ушију власти. Не желе да се чују, ни да се ТЕ Колубара неће градити, мада је то лично министарка рекла, а због исте је и кота језера 30 метара виша. Да ли нам је брана укинула ветар па смо постали најзагађенији град у Србији и још много питања о штетности бране не желе да чују. Али, зато су унапред припремили закључак скупштине. Стално игноришу чињеницу да је пројектовани век трајања бране 30-так година, што је потврдио и сам пројектант г. Глишић, замерајући што се брана толико дуго гради. Његов колега проф.др Кузмановић рече да је век трајања акумулације практично трајан. Требало је да га председавајући опомене што обмањују скупштину и грађане. Јер после пројектованог периода трајања акумулације генерацијама остаје само муљ као еколошка бомба над градом. Нису одговорили шта са тим муљем после?

Ни у једном државном плану не стоји да је брана “трајно“ решење водоснабдевања, сем у изјавама неких представника власти, a као што видимо, на жалост и по неког професора. Али се зато у плановима предвиђа градња нових брана после бране Ровни, као и скретање воде из Дрине, Увца и Рзава ка Ваљеву. Не прихвата се ни чињеница да колубарски крај има дупло више воде него што треба, да становника има три пута мање од пројектованог броја, а да су сви проблеми у водоснабдевању везани за енормне губитке из водоводних мрежа. Требало је да поменути професор добије опомену и зато што не зна да су у плану града Ваљева уписана бројна ограничења у градњи објеката у центру града услед могућег надоласка огромног поплавног таласа из акумулације Ровни, а на то нас упозоравају постављени кочићи око града ових дана.

Не може професор да то не зна, а члан је комисије за технички пријем бране. Опомену је требало да добије и пројектант г. Глишић што “не зна“ да у књигама Енергопројекта пише да ће вода из акумулације отицати, поред Пакаљских, и у Градачка врела, а то пише и у књизи “Ваљевски крас“ др. Раденка Лазаревића.

Требало је прихватити усаглашен предлог два државна факултета и Енергопројекта дат у седам тачака. Пуњење одложити и добро размислити о могућим проблемима. Сигурно да Влада Србије не би имала ништа против тога. Напротив. Чули смо и то да свако ко је против бране Ровни истовремено је и против политике Владе Србије. А да ли треба критиковати оне који наговарају Владу Србије да даје паре за овај пројекат? Треба.

То није злонамерна критика Владе, већ добронамерно упозорење и помоћ Владе. Пре него што Влада да паре за овакве и сличне пројекте, логично би било да тражиоце народних пара иста Влада приупита колики су губици воде из водоводних мрежа. Јер, политика Српске Владе је да се прво губици сведу на 15-20 %, како милиони евра годишње не би отицали у земљу. Баш као што је и политика Владе и то да се грађани и те како питају одакле и какву ће воду пити.

Онима који траже народне паре за бране, а губици из постојећег система су преко 50%, Влада треба да изрекне опомену, да их казни и смени.

Брана Ровни је пројекат ваљевских власти. Републичка власт се дуго противила због њене градње, али је на крају услишила вапаје из Ваљева, да је град толико жедан и нема му живота без воде из бране, па је одрешила кесу. Ставила је републичка власт 1997 године и цркву Грачаницу под заштиту, али изгледа да древној Светињи заштите од ваљевских власти нема.

На крају, члан градске власти је на Скупштини, упућујући пацку критичарима бране, са чуђењем констатовао: “Уместо да се боримо да сачувамо оно што нам је најбоље – воду, ми хоћемо да је упропастимо“. То је тачно. Али, ваљевска власт мисли на воду из бране. Насупрот њима хидрогеолози сматрају да имамо најбољу воду у Србији, дупло више од потреба града, а да ће је упропастити вода из акумулације Ровни, обогаћена жабокречином, тешким металима, алгама, цијанобактеријама и ко зна чиме још. Зар нам најсвежији пример ужичке бране Врутци није довољна опомена. Често читамо: угинуле рибе у неком од вештачких језера, убиле их непознате алге. Јер нема вештачког језера у Србији и Европи које нису напале алге. Зато је у развијенијим европским земљама, као на пример у Италији, забрањена градња бране. Пре неки дан је објављено да су угинуле тоне шкољки у вештачкој акумулацији Бован код Алексинца од непознатог вируса. Управо из тих разлога се добронамерно, али и због своје стручне обавезе, још једном огласила хидрогеолошка наука, упућујући апел и вапај, за спас најзначајнијег ваљевског и српског ресурса пијаћих вода, чисте изворске, природне воде, надалеко чувеног Лелићког карста.

Владислава Петровић, хидрогеолог

facebookreporter.org/2015/08/29/владислава-петровић-хидрогеолог-вла/

Прочитај без интернета:
0 гласовa