Дјевојчица са одужом плавом косом и црвеном капицом на глави, ишла је шумским путељком којег скоро нитко није користио, брала цвијеће и стављала га у кошарицу. Кад одједном, испред ње, искочи вук.

Знаш ли, колики је ове године био привредни раст нашег народног царства на чијем сам челу? Знам да не знаш. Пуних 2,5%! Додуше, то смо постигли захваљујући Бриселском споразуму и напретком преговора са Приштином, поготову око Трепче и Заједнице српских опћина. То ни једна земља у регији није досегла. Ни у Европи! А слиједеће године ће тај раст бити још импресивнији!

- А тко си ти, упита Црвенкапица? Ах, да, мислим да сам те видјела у видео игрици. Али, тамо си био у друштву са јарићима и гицама. Уосталом, не смијем разговарати са странцима.

- Зар ти не пратиш медије? Видим, још си мала си за то, а и боље је. Има пуно непријатељских садржаја на РТС-у.

Теби за информацију, нисам странац, него вук, господар овог подручја и свиме што се налази у њему; дакле, и твој сам господар.

- Добро, ако ти тако велиш. Само, више ми личиш на вучића него на вука.

- Имаш право. Изгледам врло младолико, а и душа ми је њежна, па ме то такођер помлађује.

- Видим да си сав раздраган. Сигурно сваки час завијаш како би се на тебе обратила пажња. Мора да висиш на ТВ-у.

Али ми је то свеједно. Можеш причати што хоћеш. За мене је вучић једнако грозан као и вук. Нема хуманости, прождире људе и уништава све око себе, а тврди како то ради да би ствари побољшао.

- Тко ти је испричао све те лажи?

- Моја бака којој идем у посјету. А она редовно чита ‘Курир’, гледа ‘Раша Тудеј’, а и чланица је ДСС-а. Посебно воли НСПМ.

Вучић се замисли.

- Ова бака са својим казивањем којег засигурно шири наоколо, није нека једноставна особа. Мора да је нечији тајни агент. Она ставља у питање економију, политику и културу мога царства. Што ће учинити ММФ ако буде чуо за ову причу? Укинут ће ми најновији стенд-бај аранжман од нових милијун еура, тако да ће читава буџетска класа патити. Можда чак ни Тома, ни ја не добијемо плату.
Поврх свега, бака деструктивно дјелује на старе и на младе. Што, ако је остали пензионери чују, па се и они почну бунити. Ја их тетошим, дајем им повишицу једном годишње, а они ми враћају чекове и тврде да је то цркавица од које се још брже умире. Све у свему, ту опасну баку треба онемогућити!

Црвенкапица се мало ослободила нелагоде.

- Ти, овако младолик, не дјелујеш ми да можеш владати овим подручјем.

- Не познајеш ме. Јачи сам и интелигентнији и од самог руског медвједа, а за твоју информацију, сваки дан се хватам с њим у коштац. Али знам да насиље не води ничему. Зато ћутке примам ударце и увреде са свих страна. И од усташа, и од Воје, мог бившег шефа, овај, од четника, и од Шиптара, а и од оних муслиманских потурица који су на мене извршили већ један атентат, што сам им одмах опростио. Нисам сујетан и све трпим да бих очувао стабилност ове регије.

- Уф, ти си стварно комплексно кул. Немој да ти то пређе у параноју. Идеш ли код психића? Него откуд руски медвјед овдје?

- То ти не могу објаснити, јер си премлада да схватиш. У пар ријечи, ради се о метафори, а све је ствар геополитике.

Боже,што сам паметан! Како тако комплициране ствари једноставно објашњавам свом народу!

Али кад већ причамо, да ли сваки дан пролазиш овуда? Конкретно, да ли си јучер нешто примјетила?

- Нисам јучер ишла код баке. Зашто питаш?

- Ја, као господар ових подручја, имам пуно непријатеља. Неки су шпијуни, а неки оружани бандити који хоће да ме убију.

Јучер, на примјер, у близини, овдје гдје понекад долазим, моје контра обавјештајне службе су пронашле пун сандук разног оружја и детектирале деветсто различитих стопала у околини. Пошто сам невјеројатно физички отпоран, терористи су ме вјеројатно мислили гађати из свега тога и на крају спалити бацачем пламена.

Сви смо ми императори на удару. Ето, узмимо примјер изван мог царства.У дубинама једне страшне црне горе гдје влада вјечита тама и из које се чују нељудски гласови: „Истријебити Србе“, хтјели су недавно убити њеног господара, старог искусног, кријумчарског вука премазаног свим мастима. Али, ја сам га, због нашег дугог пријатељства, на вријеме упозорио, па је тај атентат пропао.
Чини ми се да њега и мене желе средити исти људи, неки одметнути специјалци из Србије и Сибира. Извјесни трагови воде до саме предсједничке палате у Бањој Луци, чак и до Кремља у Москви. То ми је лично Бил Клинтон рекао када сам био код њега на чајанци у Америци, гдје ми је уљудно назначено да сам и ја крив за сребреничку трагедију. То сазнање ме је коштало два милијуна долара. Такву психотерапију нитко у свијету није имао.

Након тога сам у Скупштини одмах дао изгласати закон о забрани негирања геноцида! Од сада, сви ће негатори споменутог геноцида, обични људи, научници, па и политичари Српске и Србије у бајбук. Једино ће га Војо Шешељ моћи три пута некажњено јавно негирати јер је одслужио у Шевенингену дванаест година.

Мучи ме и то што у регији постоји неки Миле, такођер негатор, који сваки час организира неке просрпске референдуме који поткопавају мој ауторитет код странаца. Тај Велики баја који пјева а нема ни слуха ни гласа, било би му боље да проучи Вебера и да има, као и ја, економски раст свог ентитета од 2,5%. Али, њега ће Тужилаштво БиХ средити!

Све у свему, да бих се заштитио, морам бити одлучан! И у мојим безбједоносним службама, речено ми је у Клинтоновом штабу, има једна или више „кртица“ које ћу убрзо раскринкати и отјерати у затвор.

- Слушај вучићу, ја сам ти аполитична, и не знам зашто ми све то причаш. Морам сада ићи код баке која ме нестрпљиво чека.

- Је ли далеко одавде?

- Не, само идеш стазом и набасаш директно на кућу.

Кад су се растали, вучић је великим скоковима дошао до баке, а Црвенкапица је и даље, шетајући. брала цвијеће.

Црвенкапица је безбрижно ушла у бакину кућу. Међутим, чим је видјела баку, схватила је да нешто није у реду. Бака је била у кревету, у спавачици, са наочарима, зацрвењена, и сва се видљиво тресла. Као да јој се повечала читава глава, посебно уши, очи и нос.

- Бако, што ти је?

- Десило ми се нешто страшно. Таман сам се увукла у кревет, кад се на вратима појавило неко вучје младунче. Ништа ново. Свакакве се животиње мувају овим просторима. Неке су врло умилне. Али овај вучић је био агресиван до даске. Одмах се почео дерати на мене како сам непријатељски шпијун и како он такве једе за доручак!

Ја, ни пет, ни шест, дохватим пушку коју је ловац Лука оставио код мене и наредим му да изиђе из моје куће, иначе ћу га упуцати. А он мени, како би тиме починила највећи злочин у повијести ове земље, јер откад је он на њеном челу, остварио је привредни раст од 2,5%, а и шаље пензионерима чекове сваке године. Ја сам опалила метак упозорења. Тада је упало његово НАТО обезбјеђење (Народна Анти Терористичка Обрана). Бацили су се на њега и извукли га из просторије. А он је и даље викао како народ не схваћа што он ради и како умјесто ловорика добија погрде.

Што се мене тиче, ја ћу већ сутра ставити натпис над вратима: Вучићима улаз забрањен.

www.pravda.rs/2016/11/27/crvenkapica/

Прочитај без интернета:
3 гласa