У временима када се у Црној Гори путујући циркузанти, насилни распопи и организовани пљачкаши Црквене имовине медијском монтенегринском харангом покушавају уздићи на ниво Православне Цркве, и када се од стране Владе Црне Горе, бледуњавих дукљанских академика, пропалих писаца, вајних научника, као и појединих проданих Срба и лажних хришћана, покушавају продати рогови за свијеће, појава још једног кукавичијег монтенегристичког јајета званог Хришћански покрет Црне Горе уопште не чуди. За овдашњи дукљанско-депеесовско-натовско-спиритистички миље то је сасвим и за очекивати. Ту изгледа само још недостаје она зла баба из Његошевог Горског Вијенца, па да јавно призна за ког то црногорског душманина из земље и иностранства, ова баба заиста и ради?

Шта је тзв. Хришћански покрет Црне Горе?

Када говоримо о тзв. Хришћанском покрету Црне Горе одмах треба рећи да иза њега, бар на папиру, стоји брачни пар, Лав и Светлана Лајовић. Лав је доста активнији од своје супруге иако носи само звање координатора, док је његова супруга Светлана  директор овог нехришћанског покрета са хришћанским именом. Да нам ствари буду јасније, Лав је до скоро био извршни директор режимских дневних новина Побједа и велики је пропагатор секте распопа Мираша Дедеића. Његова супруга Светлана агилни је пак новинар и уредница једне емисије на телевизији, коју је писац ових редова својевремено стварао.

На фејзбук профилу Светлане Лајовић и дан данас отворено стоји да ради као директор у Хришћанском покрету Црне Горе и као аутор и водитељ Српске телевизије, уз додатак, да је радила и у дневном листу Побједа.

Ко, у духовном смислу говорећи, оперативно стоји иза брачног пара Лајовић, одмах се може закључити по дјеловању покрета којег воде, јер исти покрет не само да мијеша истину и лаж, добро и зло, већ активно промовише најгадније страсти и тамне антихришћанске идеје – на примјер, најодвратнији содомски гријех тј. хомосексуалне изопачености или пак хвали и подржава антихришћанску секту распопа Мираша Дедеића и његов путујући пљачкашко-бајајући циркус. Има ту и промоција источњачке јоге, дневне политике и отвореног монтенегринског шовинизма. И све то под тобожњом, лажном и лукавом борбом за породицу, јер је један од основних финта циљева тзв. Хришћанског покрета Црне Горе, очување породице. Какве породице? Можда неке изопачене дукљанске породице са два оца у мини сукњама?

Може се на фејсбук профилу овог покрета као и сајту Spiritus Movens, преко којег се највише афирмише овај тзв. хришћански покрет, видјети и прочитати све и свашта и такво мјешање истине и лажи, свјетлости и таме, да је сваком хришћанину јасно да са хришћанством и Светим Писмом овај покрет нема скоро никакве суштинске везе. Стога свети апостол Христов Павле оваквим лажним хришћанима поручује и прозива њихово лицемерје ријечима: „Шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има свјетлост с тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? … И какво је слагање храма Божијег са идолима?…“ (2. Кор. 6, 14-17).

И заиста, какве везе има хришћанство са гадлуком хомосексуализма и источњачком јогом, или Црква Божија са циркузантско-пљачкашком сектом, од цијелог Православља анатемисаног распопа Мираша Дедеића? И шта уопште раде бивши новинари режимске Побједе, промотери хомосексуализма, отвореног антисрпства и лажног хришћанства Мирашевог типа, у секташкој фирми званој Хришћански покрет Црне Горе?

Покрет Лава Лајовића и његове супруге Светлане, углавном покушава да егзистира на медијској сцени Црне Горе преко два три портала и фејсбук страница, као и преко неког симпозиона или јавне расправе, у које су обавезно укључени распоп Мираш Дедеић и разни сумњиви типови свих боја и фела.

Ево неких основних веб адреса преко којих тзв. Хришћански покрет или Лав Лајовић лично, загађују чист ваздух црногорског отечества.

  1. Хришћански покрет Црне Горе (фејзбук страна)
    2. Spiritus Movens
    3. Црногорска питања
    4. Лични фејзбук профил Лава Лајовића
    5. Блог Лава Лајовића

Но, ко је заиста дотични господин и координатор тзв. Хришћанског покрета Црне Горе, Лав Лајовић? Шта он пише и говори, и чиме се бави? Навешћемо неколико индикативних примјера који ће лако освијетлити помрачену духовност и извитоперену личност  координатора тзв. Хришћанског Покрета Црне Горе.

Овај режимски политиканчић и ватрени Мирашев промотер прије неколико дана изјавио је да „…је једино рјешење настале ситуације око нацрта закона о вјерским заједницама али и у Православљу и у Црној Гори уопште да митрополит Амфилохије поднесе оставку, тј. оде у пензију…“. (Портал Аналитика). Каква трагикомедија Лава са мувљом памећу? Питање које се намеће после овакве небулозе секташа Лава Лајовића је сасвим једноставно и гласи: Од кад то секташ и, буди Бог с нама контејнерски коментатор црногорске стварности, који уопште и не припада Православној Цркви, предлаже било шта и за било кога из Православне Цркве? Прије ће бити да се несретни Лав Лајовић опет претворио у ону бабу из Горског Вијенца и јавно сањари по монтенегристичким порталима, а по оној народној – што је баби мило, то јој се и снило.

У наставку свог млаћења празне сламе накостријешени дукљански лавић почео је још страшније лупетати, па у свом квазиинтелектуалном маниру лажно оптужује и клевеће митрополита Амфилохија да је „…изгубио пастирску одговорност за оне који се не изјашњавају као Срби и који не желе да стављају етничку припадност и језик изнад вјере у Христа…“ те да је у „…Црној Гори створен етнофилетизам, без преседана, незамислив ни у једној напредној хришћанској земљи савремене цивилизације…. Наравно, Лајовић није изнио нити један, па макар и мишији аргумент за своје клеветничке тврдње, али у исто вријеме своју секташку пашквилу објављује управо у Побједи, која је позната режимска а самим тим и ултрадукљанска дневна новина, са најмањим тиражом међу читаоцима у Црној Гори. Тај текст преноси и Портал Аналитика, који ври чистим етнофилетизмом монтенегринског типа. Такође, овај текст је објављен и на сајту који носи чисто етнофилетистички назив – Црногорска питања. И тако Лав сам себи упаде у грло. Последњи поменути сајт који у свом етнофилетистичком и јеретичком стилу буквално све своди на национално, постао је омиљено мјесто излагања скривеног лава етнофилетизма, кординатора Лајовића. Тако у углу дотичног монтенегринског сајта, на коме лажни космополита Лав (који то није) Лајовић често објављује своје ставове, стоји и следећи наднаслов – црногорска нација, црногорски језик, црногорска црква !!! Ко је сад овдје етнофилетиста – мистер Лајовић или митрополит Амфилохије? Ко овдје све своди на нацију и етничку припадност? Лав Лајовић или митрополит Амфилохије? Митрополит Амфилохије уопште и нема националну, већ географски позиционирану духовну титулу, јер митрополит Амфилохије није ни митрополит српски ни владика црногорски, што му бестидно жели подметнути координатор тзв. Хришћанског покрета Црне Горе, већ је његова титула Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-приморски, тј. митрополит свих православних вјерника Цетиња и јужног дијела данашње државе Црне Горе. Без обзира на њихову националну припадност.

О каквом се квазихришћанском покрету ради, и ко је Лав Лајовић, координатор тзв. Хришћанског покрета Црне Горе, заједно са својом супругом и директором овог покрета Светланом, свједочи и својеврсно промовисање педерске параде, што се може видјети на фејсбук профилу овог покрета који редовно преноси скоро све објаве секташког сајта Погледајте овдје.

Истинска пак Црква Христова и њен свети апостол Павле за педерски гријех содомије, који тзв. хришћани Лав и његова супруга Светлана бестидно промовишу, каже следеће: „Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно, а исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам, примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду“ (Рим. 1:26-27) „Не варајте се… ни рукоблудници, ни мужеложници… неће наслиједити Царство Божије“ (1 Кор. 6: 9-10).

Још у Старом Завјету свети пророк Мојсије пише: „Ко би мушкарца облежао као жену, учинише гадну ствар обојица“ (3 Мојс. 20:13). А каква казна чека оне који остану упорни у тој изопачености и тешком гријеху, којег промовише секташ Лав Лајовић, свједочи и судбина Содома и Гомора, описана у Старом Завјету у књизи Постања (19; 24-25): „Тада пусти Господ на Содом и на Гомор, од Господа са неба дажд од сумпора и огња, и затре оне градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски“.

Свети преподобни Максим Грк овако пак уразумљује људе запале у страст и гријех педерастије: „Познајте себе, несрећни! Каквој сте се прљавој наслади ви предали!… Потрудите се да се што пре удаљите од те ваше најнечистије и најсмрадније насладе, замрзите је. Ко буде говорио да то није ништа, предајте га вјечној анатеми као противника Јеванђеља Христа Спаситеља, као противника који развраћа ту Науку. Очистите себе искреним покајањем, топлим сузама и појачаном милостињом уз чисту молитву… Замрзите из све душе ту безбожност да не бисте били синови проклетства и вјечне смрти“.

Наравно, тобожње хришћане и руководиоце тзв. Хришћанског покрета Црне Горе, Лава и Светлану Лајовић, и њихов истомислећи сајт Spiritus movens, то уопште не тангира. Они објављују информације и педерског садржаја. Кад већ могу да објављују информације таквог типа зашто не би објављивали и информације о јога активностима у Црној Гори? (Јога активности). Једино остаје нејасно какве то везе Господ Исус Христос има са источњачком јогом и какве везе педер балови и јога медитације имају са Хришћанством или неким хришћанским покретом у Црној Гори. Или нам можда једног дана на фејсбуку овог лажног хришћанског Покрета буду објавили и глупости и измишљотине типа – Господ Исус као јога мајстор.

Господин Лав Лајовић је, знате, и велики писац. Не, није шала. Тиражи његових квазиинтелектуалних опсервација и штампаних књига се мјере десетинама а некада и стотинама продатих примјерака. Он је плодотворан мислилац. Тумач историје. Предлагач „позитивних“ идеја и потеза за свијетлу дукљанску будућност. Кад прочитате наслове неких његових објављених књига, или погледате те милионске тираже његових умотворина, који често прелазе и триста примјерака, не зна човјек шта му је чинити, да ли плакати или му се смијати?

Иначе овај вајни стручњак за хришћанска питања има бурну биографију. Прије него се бацио на хришћанска питања био је на многим радним мјестима и функцијама. Наравно по дукљанској политичкој линији. Био је и савјетник Министра финансија Црне Горе за правна питања; па извршни директор дневног листа Побједа. А радио је и као савјетник у Фонду за развој Црне Горе. Наравно, нигдје се дуго није задржао јер тако „квалитетан“ кадар обично не мирује. Посебно се прославио као извршни директор Хотелско-туристичког предузећа Оногошт из Никшића, којег је крупним корацима још више завио у црно. Али, не лези враже. Господин Лав је сад почео да се бави и хришћанством, али „озбиљно“, „дубоко“, и наравно скроз промашено и политички усмјерено ка воденици распопа Мираша и национал-шовинистичкој иделогији режимских структура.

У својој недавној пашквили „Јерес Косовског мита“ (Јерес косовског мита), кординатор тзв. Хришћанског центра Црне Горе, Лав Лајовић је дрвљем и камењем напао Светосавље, Његоша и, како он из свог нехришћанског духа кривосуди – Косовски мит. Као и у ранијим својим духовним размишљањима, Лав Лајовић је и овдје загризао на сопствену удицу, и упецао се у сопствено празно филозофирање.

На примјер, иако он сам признаје да је Светосавље „православно хришћанство српског стила и искуства“ он касније развија читаву трагикомичну лавиринтијаду мисли, па православни термин Светосавље жели лукаво да извуче из свог духовног корјена који јесте Православље, а да га подмукло прикалеми на термин „национализам“, који са изворним термином Светосавља нема никакве суштинске везе. Ако је Светосавље – православно хришћанство српског стила и искуства“, што пише и сам Лајовић, зашто онда исти Лајовић жели да га оскрнави спуштајући га на ниво крви и тла, и пуке националности? Зар он сам лично није у првој својој реченици рекао да је Светосавље – „православно хришћанство српског стила и искуства“. Акценат је дакле на православној вјери, на Господу Христу и светости живота а не на нацији, па јефтини покушај Лава Лајовића да Светосавље поистовјети са „нацијом“ и земаљским идеологијама опет није прошао.

Није ли и сам Свети Сава, што Лав Лајовић, не случајно, не спомиње, проповиједао или учвршћивао хришћантво не само у ондашњој Немањићкој Србији већ и у Бугарској, Светој Земљи, Сјеверној Африци … и тако показао да је Светосавље било и остало православно хришћантво које није искључиво везано за неку земаљску идеологију и било коју нацију, већ за Православље и изворно богољубље светога Саве. За Живога Бога и Спаситеља Исуса Христа који је дошао да спасе све народе и све нације под капом небеском.

Пишући даље о „косовском миту“, бивши извршни директор Побједе а сада координатор Хришћанског покрета Црне Горе, Лав Лајовић наставља да просипа антихришћанску маглу. Прије свега не може се писати ни о каквом „Косовком миту“, што г. Лајовић тешко може да схвати својим острашћеним, секташким и етнофилетистичким умом, већ о живом животу Цркве Христове у директном историјском догађају, и испуњавања оне Христове заповјести која каже: „Од ове љубави нико нема веће, да ко положи душу своју (тј. жртвује живот свој) за пријатеље своје“ (ближње своје) (Јован 15, 13). Није дакле Јеванђелски подвиг светог кнеза Лазара и косовских јунака никакав мит, никаква измишљотина, већ испуњење Јеванђеља Христовог, и поново, на дјелу потврђен, Завјет између српског народа и Господа Христа. Но, за секташа плитке духовности и нехришћанске свијести Лава Лајовића то је „косовски мит“ кога још и оптужује за: „мирење са судбином и фатализам“, јер заговара нужност жртвовања обећавајући „Царство Небеско“ а још приде, „фаворизујући смрт над животом“. Каква антихришћанска и сатанска апологија координатора Лава! Можда овај трагикомични мутивода и лажни хришћанин жели да укине чак и Христову заповјест о жртвовању једних за друге? Или ће можда рећи да су ове Исусове ријечи фатализам и фаворизација смрти над животом?

Жалосно је, али истинито, не може оземљени човјек разумјети Јеванђеље Христово. Прави примјер тога је промашено писаније секташа Лава Лајовића о Косовском Завјету, кога он назива митом. Сва његова апологија против Косовског Завјета је дубоко промашена јер је потуно антихристова и отворено антијеванђелска; јер жели без жртве наслиједити Царство Небеско. Али Господ Исус Христос рече: „ко не узме крст свој (тј. ко одбацује од себе све животне тешкоће – лишавања, страдања и искушења која шаље Господ, и иде лаким, безаконим путем) и не пође за Мном, тај није достојан Мене“. (Мат.10, 37-38). Или ће Лајовић можда и ову Христову заповјест одбацити и прогласити митом?

Можда ће једног дана духовно олињали Лав и самом Господу замјерити што је Он Себе дао на Крсну смрт и жртву, зарад нашега спасења, јер је Он – свемогући Бог, свјесно изабрао да се жртвује и умре за нас? Но, не можемо се чудити секташу Лајовићу. Он је био и остао режимски функционерчић, и човјек земаљског духа, па са таквим острашћеним умом никада и не може схватити јеванђелску потребу жртве за Бога и ближње. Зато је за њега Косовски Завјет неухватљив и недосежан јер је сам Лајовић остао у каљузи секташких митова и нехришћанском мудровања пуног блата и каљуге земаљских страсти. Из таквог његовог наопаког поимања Христа и Његовог Јеванђеља произилазе и све промашене демонске конструкције написане у овој јефтиној пашквили која носи назив „Јерес Косовског мита“, мада би се прије могла назвати – писана дијагноза секташке свијести Лава Лајовића.

Извитопереног секташког ума, разваљене и нејеванђеске савјести, деконструисаног антихришћанског погледа на свијет, Лав Лајовић, напада и Његоша, па етнофилетистички кличе у свом монтенегринском сеткашком духу: „Дубоко сам увјерен да Косовски мит треба до крајњих граница деконструисати и деканонизовати а Његоша наново прочитати у савременом црногорском контексту“.

Каква трагикомедија! На крају крајева, Лав Лајовић се у потпуности офира, па сву његову лажно антиетнофилетистичку причу, завршава најцрњим етнофилетизмом, јер по његовом антихришћанском духу и Његоша, „наново треба прочитати у савременом црногорском (читај-етнофилетистичком, монтенегринско-дукљанском) контексту“. И опет је Лајовић сам себи ускочио у уста, јер сва његова лукава и привидна прича против етнофилетизма завршава се оним што му је у срцу и режимском домаћем задатку – чистим монтенегринским етнофилетизмом. Но, управо је етнофилетизам опака јерес осуђена од Православне Цркве још у 19. вијеку. Дакле, не само да нема никаквог говора о јереси Косовског Завјета, већ се само ради о јереси етнофилетизма и антихришћанства секташа Лава Лајовића и његовог тзв. Хришћанског покрета Црне Горе, чији је он вајни координатор. Што би рекао наш мудри народ – по свецу и тропар. Или по јереси и секташке вође.

П.С. Овим текстом сам уједно испунио дато обећање бившем пријатељу од 10. јануара, када сам се завјетовао да ћу раскринкати ову секту – Жртва Цара Лазара и његових косовских витезова је Светиња Србину!

Наставиће се… На ову и на још неке теме!

www.princip.me/vukovic-djavolja-posla-ili-sekta-pod-imenom-hriscanski-pokret-crne-goree/10/09/2015/

4 гласa