ВАЛЕРИЈ КУЛИКОВ

Израел за окретање леђа Ирану Москви нуди прихватање руске јурисдикције над Кримом на Западу, укидање санкција, повратак у Г-8…

Док су снаге терористичке групе такозване Исламске државе у повлачењу широм Сирије и Ирака, јасно се види да Израел мења позицију према Сирији, што може бити објашњено жељом Тел Авива да реорганизује поредак на Блиском истоку.

Очигледно да је Израел коначно схватио како се све време кладио на погрешну страну у Сирији и да сада постоји ризик да изгуби све. Не би требало посебно наглашавати да, у случају пораза, израелско руководство неће бити у позицији да захтева било шта од било кога. То подразумева неуспех намере о успостављању безбедносне зоне на Голанској висоравни и контроле над ирачко-сиријском границом. Паника која већ неко време влада у Нетанијахуовој администрацији показатељ је драматичних промена које се догађају у Сирији и остатку региона. Након дугог клађења на погрешног коња Тел Авив нема избора осим да се фокусира на контролу штете, у очајничком покушају да спаси своје јорданске и курдске проксије. Нова стратегија подразумева одвлачење Ирака и Сирије од Ирана и њихову интеграцију у израелско-америчко-саудијски савез.

Током претходних шест година конфликта у Сирији Израел је покушавао да избегне директну војну конфронтацију. Тек недавно су израелски авиони и артиљерија почели да гађају сиријску територију. Међу најважнијим метама је Хезболах, који се бори на страни сиријске владе, али мете су и војне фабрике Сиријске арапске армије. Према израелским медијима, у последњем случају кад је израелска артиљерија гађала Голанску висораван уништене су три артиљеријске позиције сиријске војске.

ИЗРАЕЛ ФИНАНСИРА ЧЕТИРИ ИСЛАМИСТИЧКЕ ГРУПЕ
Израел је од самог почетка дубоко умешан у сиријски конфликт. Понављајуће изјаве израелских званичника да „Тел Авив следи политику немешања у сиријски грађански рат“ већ годинама циркулишу западним медијима. Међутим, у недавној серији објашњења израелски премијер Бенјамин Нетанијаху признао је европским званичницима да је Тел Авив уништио десетине иранских конвоја који су се у Сирији борили против хорди Исламске државе. Волстрит журнал је 18. јуна објавио да су Израел и Саудијска Арабија савезници од самог почетка сиријског рата, јер је Израел побуњенике који се боре дуж његових граница снадбевао новцем, храном, горивом, чак и лековима. Волстрит журнал такође додаје да Израел можда финансира укупно четири побуњеничке групе које су активне у Сирији. Оне тај новац користе за исплаћивање плата борцима и куповину муниције. Ова открића, судећи по Зиро хеџу (Zero Hedge), такође потенцијално објашњавају због чега терористи Исламске државе никад нису напали израелске грађане или покренули операције дубоко у израелској територији, у чијој непосредној близини се налазе.

Судећи према Телеграмовом каналу Директорат 4 (кабловски оператер и телевизијски канал у Русији; прим. прев.), милитанти су недавно приказали видео у којем током жестоких борби са сиријском владом у провинцији Дара једна од њихових банди користи противвазудшну муницију коју им је доставио Израел. Примећено је да ово није први пут да су медијски извори примили информацију да Израел милитанте које Запад описује као „радикалне исламисте“ снадбева оружјем. Поред тога, у више наврата су се појављивали извештаји да Израел милитантима који су рањени у Сирији пружа медицинску помоћ.

Средином октобра објављено је да су сиријске трупе откриле четири складишта препуна америчког и израелског оружја у ослобођеном сиријском граду Маједину.

isisizraelСимпатије Тел Авива према Исламској држави потврдио је прошлог маја уредник Политика Брајан Бендер, који је посетио Израел мало пре посете америчког председника Доналда Трампа и открио да израелске војне снаге не желе да САД испуне своје обећање о победи над Исламском државом у Ираку и Сирији.

Што се тиче израелске политике, велики број регионалних политичара и експерата приметио је нагло повећање броја покушаја да се изазове такозвано прекрајање мапе Блиског истока, што ће неизбежно довести до слабљења одређених земаља у региону. Ово је посебно наглашено почетком октобра на конференцији за штампу иранског министра унутрашњих послова Абдолрезе Рахманија Фазлија. Фазли је указао на подршку Израела референдуму о независности Ирачког Курдистана искључиво са циљем да се ослабе противници Тел Авива на Блиском истоку.

ИЗРАЕЛ И ИРАЧКИ КУРДИСТАН
Доследну политичку подршку Израела Ирачком Курдистану недавно је поменуо и командант елитне паравојне јединице Пешмерги познате под називом Црни тигрови – генерал Сирван Барзани, нећак дугогодишњег лидера ирачких Курда Масуда Барзанија. Израелци слободно посећују Ирачки Курдистан са својим националним пасошима иако би с тим парчетом папира били непожељни широм арапског света. Израелске компаније почињу незванично да раде у Ербилу, док Курди настоје да придобију подршку израелског лобија у САД за идеју о независности Курдистана. Прошле године курдске власти отвориле су „представничку канцеларију за односе са Јеврејима“, што може бити сматрано почетком дипломатске мисије.

Наравно, могуће је наћи и доказе о обавештаној сарадњи Израела и Ирачког Курдистана. Једноставно, „заједнички непријатељ“ се променио – уместо концентрисања на омражени сунитски режим Садама Хусеина, службе се сада концентришу на владу шиитске већине и Иран као њеног покровитеља. Нема сумње да преко Курдистана израелске специјалне службе уживају у могућностима лаког приступа територијама Ирана и Ирака, што би, у случају великог рата, могло да се испостави као кључни фактор. Међутим, Курди не сарађују отворено са Израелом, јер се плаше беса који би изазвали у Ирану и арапском свету.

Израел има више разлога што подржава ирачке Курде. Један од њих, судећи према бившем израелском обавештајцу Александру Гринбергу, јесте истовремени отпор утицају Ирана и могућност да се утиче на Турску. Посебно кад се узме у обзир да комерцијалне везе између Турске и Израела почињу брзо да се развијају и да Анкара и Тел Авив деле велики број ставова о иранском питању упркос томе што је Ердоган импулсиван лидер са антисемитским и диктаторским навикама, а израелска јавност сматра да је Турска – а не Катар – главни извор подршке Хамасу.

Како би задржао улогу регионалне силе на Блиском истоку у очима америчке елите, Израел је Вашингтону понудио план чији је циљ да се Иран потисне из Сирије и са регионалне сцене. Његов аутор је израелски министар саобраћаја и обавештајних послова Јизраел Кац, а одобрило га је највише политичко руководство земље. Према Кацовом плану, Вашингтон мора да призна да је Голанска висораван, коју је Израел окупирао током Шестодневног рата 1967, суверена израелска територија. То би Израелу донело низ предности, посебно по питању гађања хезболахових бораца у Сирији, нарочито оних који се налазе у близини спорне територије. На Кацовом плану се акценат ставља и на спречавање трајног војног присуства Ирана у Сирији. По овом питању се Америци препоручује да пооштри санкције против Техерана под изговором да Иран „подржава тероризам“.

ПОНУДА ПУТИНУ
Тел Авив је такође свестан растуће улоге Русије на Блиском истоку, и зато жели да за свој план потискивања проиранских снага из Сирије придобије и Москву. Како би га остварио, Тел Авив је, у намери да се приближи Москви, покренуо дипломатску активност без преседана, заједно са својим „савезничким“ арапским лидерима – јорданским краљем Абдулахом II и престолонаследником шеиком Мухамедом бин Заједом ал Нахјаном. У замену за ревизију својих односа са Ираном Русији – која је већ успоставила две трајне војне базе на сиријској територији – обећава се цео низ „повластица“, укључујући прећутно прихватање руске јурисдикције над Кримом од стране Запада, укидање западних санкција, обнављање чланства у Г8 и гаранције очувања ваздушних и поморских база у сиријским провинцијама Латакија и Тартус.

golanЈош једна „корист“ за Русију било би очување председника Башара Асада на власти у Дамаску на неодређено време, снабдевање Ријада руским оружјем итд… Списак се наставља унедоглед.

Валериј Куликов је експерт за политикологију

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

0 гласовa