Јурица Керблер

ЗАГРЕБ: ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

КАДА се у гомили на загребачким улицама пре неколико дана нашао и нови потпредседник Сабора Иван Тепеш, а руља урликала „За дом спремни“, маске су пале! Незамисливо је да било где у Европи потпредседник националног парламента, иначе председник Хрватске странке права Анте Старчевић која је део владајуће коалиције, учествује на скупу на ком се извикује фашистички поздрав и то касније још релативизује и оправдава.

Те три опојне речи хрватских НДХ-носталгичара, због којих је ФИФА најурила Џоа Шимунића из фудбала, овог су се пута чуле као хорска пратња протеста око 5.000 људи за неког анонимуса који је на локалној телевизији предлагао табле са натписом „пази, оштар четник“. Био је то врхунац говора мржње према Србима, који се Хрватском шири већ месецима. А као и често до сада, ћутала је полиција, засад ћути и тужилаштво и то у европској Хрватској, оној европској у којој би госпођа Меркел драстично казнила сваког ко би и помислио да узвикне „Хајл Хитлер“.

А та парада неоусташтва, од крајњег национализма и шовинизма, до суровог примитивизма и глупости, није у Хрватској од јуче, ни од прекјуче. Траје то већ готово две године, откако се почело са разбијањем ћириличних табли у Вуковару, постројавањем страначке војске црнокошуљаша, мисама за Павелића, „свастиком“ на „Пољуду“, да би кулминација била на телевизији З1 где су изречене нечувене речи мржње: „Припазите када шетате Цветним тргом, поготово мајке са децом, да не би истрчао из цркве који од тих четничких викара и у својој манири клања извео свој крвави пир“.

МИНИСТАР УСТАША?

То је нажалост хрватска стварност у овом тренутку, када је у премијерску фотељу сео канадски Хрват Тихомир Орешковић, а новинар Борис Дежуловић констатовао: „Канађани имају министра нобеловца, а ми имамо министра усташу“. Мислио је на новог хрватског министра културе Златка Хасанбеговића, историчара који брани тезу да је антифашизам флоскула и да Хрватска заправо и није победила у Другом светском рату, већ све почиње од ’91. За Хасанбеговића медији наводе да је био припадник Хрватског ослободилачког покрета који је основан у Аргентини од стране Анте Павелића, а отворено се залагао за поновну успоставу НДХ. Првог радног дана пред министарством културе нови министар дочекан је повицима „Гебелс, Гебелс“. Аустријски „Дер Стандард“ тврди да у новој влади седи неколицина националиста, а да најконтроверзнији, Хасанбеговић, „штује фашистичке усташе“.

Подршка говору мржње

– Фашизација Хрватске улази у једну фазу у којој има и формални оквир, сви који раде у култури требалo би да буду дубоко забринути што је овај човек на овом месту – сматра интендант ријечког ХНК Оливер Фрљић.

У Хрватској кува. Ни експресно смењивање министра бранитеља Мије Црноје, предлагача фамозног регистра издајника, није смирило духове. Лустрацију која би требало још више да подели друштво треба очигледно да предложи неко други.

А шта је усташтво данас? Они којима је мило усташтво рођени су далеко после НДХ и Павелића и своју мржњу окренули су искључиво против Срба и „домаћих издајника“. „Независна“ Хрватска, она под диригентском палицом Бенита Мусолинија без Истре и доброг дела Далмације, ваљда им није циљ. Тако су непријатељи остали само Срби и „лоши“ Хрвати. Не случајно, јер и два дана након што су „праве“ усташе умарширале у Загреб, почели су из станова да избацују Јевреје и Србе, прво на улицу, а затим у Јасеновац. Против Јевреја ови данашњи ипак не смеју да зуцну, иако би радо, али Срби су лака мета, од Дубровника до Вуковара. Повећан број инцидената и етничко насиље над Србима посебно се бележе од уласка Хрватске у ЕУ, а ту је новокомпоновани усташлук дошао на своје. Велико слово У и поруке „Србине, сели се“ могу од времена да се с времена на време виде у градовима широм Хрватске.

ПОВРАТАК У ДЕВЕДЕСЕТЕ

А шта је са хрватским антифашистима? Оних старих, из времена партизана и Југославије, све је мање па се и не чују, али, срећом нове генерације грађана Хрватске свесни су вредности антифашизма и грозе се екстрема. Фашизација Хрватске терор је мањине над већином, с тиме да ову мањину мало ко контролише или спречава.

Детаљ са Томсоновог концерта

Када је реч о хрватским политичарима, прича је много компликованија. Бивши премијер, десничар Иво Санадер енергично је преко ноћи наредио да се поруши споменик усташком кољачу Јури Францетићу у Слуњу, па поскидао Павелићеве слике. Следила га је и Јадранка Косор, а проблеми су почели са левом владом Зорана Милановића и левим председником Ивом Јосиповићем. Иако нико не оспорава њихов антифашизам, у пракси, на терену били су неодлучни и страшљиви. Заплашила их је шачица екстремиста, нису били у стању да дисциплинују оне који су ширили говор мржње, па се екстремизам разбуктао до мере да инострани медији све чешће упозоравају на хрватске екстреме. Пре неки дан и немачка агенција ДПА и аустријска АПА констатују да „нова влада жели повратак деведесетих година, а у регистру издајника, слично као у средњем веку, требало би да се нађу они који се у рату против Срба нису показали довољно верни домовини“.

Накнадна памет Зорана Милановића, који је загребачки марш од пре који дан назвао филофашистичким, зато много и не вреди. Управо за његове власти усташтво је пуштено из боце, а дух је сад тешко тамо вратити. Томислав Карамарко сигурно није екстремни десничар, иако и његова власт делом зависи од подршке екстремиста из властите странке. Ојача ли сам Карамарко, спласнуле би тензије и усташтво би се могло наћи „под контролом“, али ако се то не догоди и екстремисти затраже још већи део колача, исход је крајње неизвестан.

Детаљ са Томсоновог концерта

СТЕПИНАЦ И ПАВЕЛИЋ

Када је сисачки бискуп Владо Кошић „лио сузе“ за „сувременог хрватског мученика“ Дарија Кордића, ратног злочинца који је одлежао седамнаест година, стављајући га раме уз раме великанима палим за Хрватску, „заборавио“ је само ситни детаљ, жртве усташке НДХ.

– Многи замерају што Степинац није осудио НДХ, него је био срећан што је Хрватска тада успостављена. Они не разумеју да то није хваљење режима, него радост због стварања државе – рекао је бискуп, познат по сентименталном односу према Павелићевој држави, али и по слабом познавању историје, па и чињенице да су Хрватску у овим границама створили Тито и југословенски партизани.

Хрватска је данас подељена више него икад. Есктремизма је све више, „комуњаре“ су против „домољуба“, несношљивост против демократије. А усташлук некажњено парадира уз „За дом спремни“. Књижевница Дубравка Угрешић у време референдума о браку написала је „како од двадесетогодишњака очекивати да гласа другачије када је растао у средини у којој је мржња према Србима, Циганима, православцима, Балканцима, женама, црнцима, ‘педерима’, Јеврејима, странцима, подржавана и често награђивана као добро понашање“. Томпсонов усташлук „подигнут је до обожавања“, а Шимунић дрчно одговара „нећу да се извиним“.

„Разбијање“ ћирилице

И када у парламенту на одавању почасти жртвама Холокауста нови хрватски премијер Тихомир Орешковић каже „не поновило се“, треба прво да крене из властите куће. Недалеко од тих саборских прозора само који дан пре орило се „За дом спремни“, а под тим поздравом убијено је на десетке хиљада Срба, Јевреја, Рома, Хрвата. Зато, да се зло не би поновило, корене мржње треба сасећи одмах.

У противном, може се поновити.

МУЧНО И ЗА ГЛЕДАЊЕ

„БИЛО ми је мучно и гадљиво да гледам тај загребачки дефиле у којем су се извикивале усташке пароле.“ Била је ово прва реакција председника Истарског демократског савеза Бориса Милетића, а позната глумица Нина Виолић написала је „не подносим национализам, фашизам, повраћа ми се од тог патриотизма“, да би дан после добила претње да ће је убити и силовати.

ВАТИКАНСКИ ФАКТОР

ЖАЉЕЊА за непрежаљеном НДХ наслушало би се од хрватског свештенства још више да у Ватикану не седи папа Фрања. Смртни страх завладао је међу конзервативцима из хрватске Католичке цркве који су прећутно одобравали мисе за Павелића и испод гласа хвалили НДХ. Папа Фрања показао је да неће имати милости за екстреме, па се носталгичари према аветима прошлости полако склањају из високе црквене хијерарехије. Тога ће, очекује се, тек бити, јер још тројицу бискупа из старе, конзервативне гарде чека пензионисање.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:588695-%D0%97%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%85-%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC

4 гласa