Пише: Драгана Трифковић, генерални директор „Центра за геостратешке студије“

У подмосковском месту Истра, на територији музеја „Нови Јерусалим“ крајем јула је организован први литерарно-музички Фестивал „Традиција“. Организатор фестивала је један од најчитанијих савремених писаца Русије Захар Прилепин, чија склоност ка руској традицији инспирише. Овај догађај је окупио руску интелектуалну елиту, односно научнике, писце, филозофе, новинаре и музичаре да се кроз дружење и разговор посвете правим вредностима Русије.

Фестивал је организован у природи, и поред добре музике, разговора о руској култури и књижевности посебно, гости Фестивала су имали прилику да се упознају са древним занатима, иконописањем и традиционалним предметима израђеним од дрвета као што су чувене матрјошке, ручно рађеним накитом и сл. На фестивалу су гости могли да пробају традиционална руска јела као што је гречка са месом припремљена у војничком казану.

Организатор Захар Прилепин је представио своју нову књигу „Захар“ и имао је наступ са својом групом „Елефанк“. Гости су такође могли да уживају у наступу чувеног музичара Александра Склјара. На фестивалу је одржано низ врло занимљивих предавања. Писци Евгениј Водолазкин, Михаил Елизаров и Герман Садулаев су говорили о националној култури и књижевној традицији Русије. Професор и филозоф Дмитриј Балаликин је одржао предавање на тему синергетског деловања религије и науке. Едвард Лимонов је прочитао своје стихове.
На фестивал су позвани и гости либералне оријентације, који критички гледају на рад и патриотизам Захара Прилепина. Осим што је писац, новинар и музичар, Прилепин је и политички ангажован као члан странке „Друга Русија“ на чијем челу се налази Едвард Лимонов. Изјашњава се као национал-бољшевик.

Захар Прилепин је добитник многобројних књижевних награда међу којима су: национални бестселер, награда „Лав Толстој“, Букер, велика књига, најбољи страни роман године (Кина) итд.
Његове књиге преведену су на петнаест страних језика. Овај савремени писац је врло популаран и на Западу. У Србији је преведено и објављено неколико књига, међу којима су: „Сањка“, „Патологија“, „Црни мајмун“, „Осмица“, „Ципеле пуне вруће вотке“. У протеклом периоду Прилепин је више пта долазио у Србију поводом представљања својих књига публици.

У разговору који је са њим водила наша књижевница Весна Капор у Београду, на питање „Какав је ваш доживљај Србије?“, одговорио је: „Лудо лепа земља, са отвореним и лепим људима. Врло много неба, врло добра поезија, врло укусна храна, а у храмовима свеци су с мачевима, проницљивих очију праведника и ратника. Да није Русије, био бих Србин“.

На фестивалу Традиција сам имала прилику да поразговарам са Захаром Прилепином, и прво што ми је рекао је „Много волим Србију“. Делегација „Фонда словенске писмености и културе“ са којом сам присуствовала фестивалу, је представила Захару Прилепину и Александру Склјару спомен плочу погинулим руским добровољцима из Донбаса, која је постављена у здању Фонда. Поред тога, они су подржали иницијативу да се таква спомен плоча постави и на Поклоној гори у Москви.

Захар Прилепин ме је замолио да пренесем поздраве од срца Србији, а ја њега да ускоро поново дође и обрадује своју многобројну публику.

Не фестивалу Традиција су ми привукли пажњу Руси који су носили мајице са српским обележјима (мајице са српском и руском заставом „Православна браћа“ као и ликом Гаврила Принципа).

facebookreporter.org/2015/07/31/драгана-трифковић-захар-прилепин-чов/

1 глас