• Човек са презименом Ротшилд – Џејкоб Ротшилд – оценио је: свет се налази у најопаснијој геополитичкој ситуацији од Другог светског рата. Истовремено је дао сигнал онима који умеју да чују: зауставите се јер долазе нова времена, треба размишљати не о профитима већ о томе како не изгубити оно што се већ има
  • Украјинска криза, експлозија непријатељства у САД и Европи према Русији, ратови на Блиском истоку и северу Африке и конфликти који тек долазе – означавају да су снаге „новог светског поретка“ прешле у офанзиву против вредности и основа унутрашњег живота и устројства човечанства које су формиране хиљадама година
  • Борба са Русијом и победа над њом потребне су Западу на сваком плану – у геополитици, на плану ресурса и на војном плану. Не говоре, али намеравају, ако им све пође од руке, да објаве на некој међународној (Њујоршкој, Вашингтонској, Бриселској, па и Кијевској) конференцији да су снаге добра (САД, Европска унија, NATO) тријумфовале над злом (Русијом)
  • „Стратегија националне безбедности САД“, која се појавила у фебруару 2015. обзнанила је: „Америчко лидерство – то је глобална сила добра (global force for good)“(!); „Ми ћемо бити лидери са позиција силе (!)“; „Ми преузимамо на себе одговорност за међународну безбедност зато што је то у нашем националном интересу“
Пише: Иван ВИНОГРАДОВ, Руски институт за стратешка истраживања

        ПРЕДСЕДНИК и основни акционар инвестиционог фонда RIT Capital Partners – Џејкоб Ротшилд – објавио је извештај о активностима свога фонда у 2014. години.

        У том извештају се указује да се планета налази у најопаснијој геополитичкој ситуацији од Другог светског рата. Разлози: хаос и екстремизам на Блиском исторку, руска агресија и експанзија, слабљење Европе којој због краха структурних реформи прети ужасна незапосленост, плус – успоравање економског раста Кине и прецењена вредност акција компанија.

        Ротшилд је подвукао да данас приоритет у пословном свету постаје не стицање добити за кратко време, већ – чување капитала.

        Енглески „Телеграф“ указао је да слика 2014. – у поређењу са оном из извештаја Ротшилдовог фонда за 2013. годину – изгледа мрачно.

        Било би занимљиво знати: да ли је у припреми Џејкобовог извештаја учествовао Хенри Кисинџер, један од његових партнера из RIT Capital Partners?

        Много шта говори брига коју је светској стратешкој ситуацији посветио финансијер који припада једном од два најбогатија клана у свету. Стављање финансијеске теме (прецењене вредности компанија) на сам крај списка претњи – изазива питања, али се ту вероватно ради о навици да се главно помене кратко и на самом крају: човек из круга „господара света“ не може да не схвата да су главни узроци „најопасније геополитичке ситуације од времена Другог светског рата“ проблеми са доларом и стање на тржиштима вредносних папира, то јест – безизлазност системске кризе финансијализованог капитализма који рађа опасне ситуације.

        Ротшилдова карактеристика догађаја у Украјини и око ње („руска агресија и експанзија“) схватљива је, јер тешко да од њега треба очекивати да на догађаје гледа друкчије него што гледају лондонска или вашингтонска елита.

        Главно је што човек са презименом Ротшилд даје сигнал онима који умеју да чују: престаните да надувавате мехуре вредносних папира, зауставите се јер долазе нова времена, треба размишљати не о профитима већ о томе како не изгубити оно што се већ има.

        Упозорење је сасвим конкретно: у свету постаје опасно, Русија прети, Блиски исток кључа, са Кином није баш све јасно, не заносите се новим пројектима, сачекајте. У извештају се не говори директно, али се подразумева: имајте стрпљења, колеге, доћи ће боља времена, а када дођу – биће у шта да се уложе капитали.

        Основно ипак у извештају није речено: када и како ће се догодити промене, нити – какав ће бити свет у тим бољим временима која долазе.

        Прећуткивање је разумљиво јер бављење футуристиком – то није посао за инвестициони фонд таквог нивоа који има своје озбиљне задатке у реалном свету (сами Ротшилди у „најопаснијој ситуацији“, на коју Џејкоб упозорава, уопште не седе скрштених руку, рачунајући на будућност и не шире своје активе где год стигну – на пример, у земљу захваћену кризом каква је Украјина).

        Шта ће бити у блиској и догледној будућности – то је ствар политичара и држава, оних који су дужни да обезбеђују поредак у свету повољан за инвестирање.

        А како ће са том својом мисијом изаћи на крај политички лидери и шта чека свет у најскорије време?

        Одговор је прост и наравно никада не би био објављен у извештају солидног инвестиционог фонда: свет и међународни односи налазе се у стању такве кризе да брзи и лаки излазак из ње не треба очекивати.

        Данас експерти говоре не само о највећој конфликтности од времена Другог светског рата, него и упоређују стање у свету са ситуацијама уочи Првог и Другог светског рата, а неки сматрају сасвим могућим Трећи светски рат који може почети ускоро и за повод имати провокације типа 11. септембра или обореног над југоистоком Украјине малезијског Боинга, само што би провокација морала да буде већа.

Остаци обореног малезијског Боинга

        Оваква прогноза у Ротшилдовском извештају довела би до панике и пада свих индекса на финансијским тржиштима.

        Ово што се догађа у свету није ништа друго него конфликт цивилизација, али не у смислу „сукоба цивилизација“ о којем је писао Самјуел Хантингтон.

        Догађаји украјинске кризе, експлозија непријатељства у САД и Европи према Русији, ратови на Блиском истоку и северу Африке и конфликти који тек долазе – означавају да су снаге „новог светског поретка“ прешле у офанзиву против вредности и основа унутрашњег живота и устројства човечанства које су формиране хиљадама година: почела је отворена борба оних чију слику данашњег и будућег света – ако се на њих гледа из угла данашњих критеријума – не треба називати друкчије него антицивилизацијом и њеним сукобом са онима који желе да живе по принципима и нормама постојеће цивилизације.

        У тој борби улогу главног заштитника људских вредности (њих називају и традиционалним, али је то неправилно јер су то једине вредности оријентисане на духовну, а не само на материјалну сферу човековог живота) – поново је припала Русији која опет није на најбољи начин припремљена за судбоносну конфронтацију.

        Колективни Запад је Русију и њеног лидера прогласио за средиште зла, води против њих информативни и економски рат, прети ескалацијом кризе: јер, Русија је починила нечувено – успротивила се удару на своје животно важне интересе у Украјини!

        Не сме бити илузија да ће конфликт бити разрешен: борба са Русијом и победа над њом потребне су Западу на сваком плану – у геополитици, на плану ресурса и на војном плану. Не говоре, али имају у виду да им је конфликт потребан да би по његовом завршетку, ако им све пође од руке, могли да објаве на некој међународној (Њујоршкој, Вашингтонској, Бриселској, па и Кијевској) конференцији да су снаге добра (САД, Европска унија, NATO) тријумфовале над злом (Русијом), па да још објаве да више не важи јалтинско-потсдамски систем међународних односа, већ да се за векове унапред успоставља нови светски поредак.

        Овакво финале тешко да ће уследити, али се над тим треба веома потрудити – Русији поручују да је готова, против ње су ангажовани велики арсенали „меке“ и не сасвим меке силе, њу настоје да преместе у категорију држава у односу са којима се може не водити превише рачуна о нормама и правилима понашање…

        Украјинска криза је доказ да се против Русије води игра на све или ништа.

         „Ми смо на раскрсници између мира и рата“ – изјавио је Барак Обама приликом наступа у Генералној скупштини УН септембра 2014. године. Русији засад нису формално одредили статус ратног противника, али ствари могу доћи и до тога.

        Демонизација свега што има везе са Русијом води ка ситуацијама у којима ће се појавити сумње у здрав разум и компетентност оних који наступају са антируских позиција. Озбиљни експерти саветују да се не обраћа пажња на оно што чине и изјављују „партнери“ на висом званичном нивоу: не судите престрого, све је то само постмодернизам, непрофесионалност, плод одсуства потребних појмова и знања, појавиће се други људи, све ће се средити.

        А није тако. Померање у мишљењу је системско и испланирано и обухвата не само односе са Русијом, него и наслеђе Јалте, Потсдама и Нирнберга на којем је саграђен, на којем је функционисао и наставља да постоји савремени светски поредак: данас и Русија и постојећи светски поредак сметају банкарско-бирократским елитама САД и Европе да реализују своје планове прекрајања света.

        Разарање огромног политичког, правног и хуманитарног послератног наслеђа изводи се са поражавајућом лакоћом – постоји интерес, постоји циљ, постоје средства, а све остало – све што има везе са принципима и нормама права, са стварношћу и правима људи и држава – све то као да не постоји, над тиме се напросто и не размишља. Дошло је време преврата, револуција, црно постаје бело, а бело – црно.

        Шта желе и у шта увлаче свет револуционари-новатори?

        Након што је Барак Обама добио други председнички мандат, потпредседник САД Џејмс Бејкер је – априла 2013. – рекао да је пред администрацијом САД сада јасан задатак формирања новог светског поретка.

        Значи: ово што се сада догађа и јесте стварање новог светског поретка?

        Изгледа да се сам термин нови светски поредак у новој „Стратегији националне безбедности САД“, која се појавила у фебруару 2015, не помиње зато што су њени писци проценили да још није време за то, јер је Обама прошле године – говорећи о изузетности Америке и о томе да стубови на којима почива свет више нису подесни – ипак позвао на поштовање међународног права.

        Стратегија одаје признање постојећем светском систему, у стилу: послужио је миру 70 година, утро је пут епохи демократизације, заштитио људско достојанство и обезбедио просперитет, али су (овде се дипломатски прави за суштину питања веома важан прелаз) његови недостаци очевидни иако већина држава није склона да га мења. Упркос томе, Америка је дужна да на себе преузме лидерство у усавршавању система: државе света тобоже желе да Америка то учини.

„Стратегија националне безбедности САД“

        Дакле, први или један од првих докумената епохе новог светског поретка објављен је на државном нивоу, званично је дат знак за старт новог светског поретка, чак може почети – одбројавање.

        Важна су, наравно, дела а не речи. У Стратегији је све написано кратко и јасно:

         „Америчко лидерство – то је глобална сила добра (global force for good)“(!); „Ми ћемо бити лидери са позиција силе (!)“; „Ми преузимамо на себе одговорност за међународну безбедност зато што је то у нашем националном интересу“ (ни више ни мање, то јест – свете, спавај мирно јер је међународну безбедност на себе преузела Америка); „Ми ћемо зауставити и разбити сваког противника који угрожава нашу националну безбедност и безбедност наших савезника“; „Конкуренцију (са Кином) водићемо са позиција силе… пажљиво ћемо пратити војну модернизацију Кине и ширење њеног присуства у Азији“; „Америчком лидерству нема замене у заштити од агресије, нити у питањима заједничких вредности“ (!) и све у овом стилу…

        Очито је да су се овакве високопарне једнополарне формулације појавиле зато што су састављачи Стратегије схватили да теза Барака Обаме о „изузетности Америке“ не функционише ни у САД ни у свету, па су одлучили да је прошире и да још жешће претендују на статус господара планете.

        Могуће је да је у свему овоме одређену улогу одиграо и унутарполитички аспект – да је администрација Демократске странке решила да у њеним спољнополитичким документима уочи председничких избора 2016. не буде никаквих слабости – да све буде само тврда једнополарност и суперсилност.

        У целини, ово је парадни аутопортрет државе и оно што доноси Стратегија корисно је јер даје представу о томе како САД саме себе оцењују, о карактеру и намерама највећег субјекта међународних односа. Открива намере које ће САД реализовати.

        Ништа мање нису интересантни делови Стратегије у којима се говори о томе како Америка има намеру да створи нови свет.

        Мудраци-састављачи Стратегије нису пропустили да укажу да се у свету догађају историјске промене које ће трајати деценијама и да ће сама Америка за сво то време бити лидер. Да ће имати лидерску улогу, али у којој сфери?

        Судећи по тексту, биће то у сфери нових обојених револуција и смењивања режима – то је будућност планете. Образложење је генијално просто: „Многе претње нашој безбедности последњих година биле су изазване покушајима ауторитарних режима да се супротставе демократским снагама“, то јест – ауторитарни режими су (а по потреби, могу се наћи свуда) су претња безбедности Америке.

        Администрација САД упозорава: живот противника демократије неће бити спокојан као досад – власт се премешта наниже и изван граница националне државе. Ауторитарни недемократски владари и владе морају се одрећи навике да управљају без противтеже и одговорности пред грађанима, иначе ће се суочити са насиљем и нестабилношћу.

        Ауторитарној власти ће се супротстављати умрежене интернет-заједнице грађана, већина (!) младежи, а такође глобална средња класа која је све бројнија.

        Грађењу односа са светском омладином поклања се посебна пажња, па САД већ сада опредељују будуће лидере за држање власти, лидере у бизнису и цивилном друштву. Све у свему, Сједињене Државе себе виде као главног затитника свих незадовољних, понижених и увређених у свету – од градоначелника мегаполиса, лидера бизниса, грађанског друштва и средње класе до омладине, имиграната и различитих група и појединаца.

        Посебно себе виде као заштитника ЛГБТ група (лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалаца и трансвестита): „Наставићемо да подстичемо реформе у ауторитарним земљама у којима не пролазе никакве промене“, отворено се признаје.

        САД ће и надаље бити против тога да власти ауторитарних земаља ограничавају финансијску подршку локалним опозиционим групама из иностранства и пружаће грађанским друштвима таквих земаља директну помоћ, а такође снабдевати опозиционаре технологијама које ће им омогућавати да раде свој посао и одржавају везу са другим групама које се боре за глобално грађанско друштво.

        Друга сфера у којој ће Американци користити своју моћ рачуна са ситуацијама када власти неке земље не могу да заштите своје становништво од масовних убистава и насиља, па се ради заштите становништва обраћају „међународној заједници“ (а добро је познато како је „међународна заједница“ подстицала реформе и како су САД и NATO заштитили локално становништво у Југославији, Либији и Сирији, а тек шта да се каже о Украјини).

        Стварајући под примамљивим, али преварним паролама нови свет – администрације САД ће помагати демократским снагама да се боре са ауторитарним режимима и владама, принуђујући тиране на демократију, а ако то не успе и избију насиље и нестабилност – нека се демократске снаге обраћају „глобалној сили доба“ и „међународној заједници“, а оне ће већ преузети одговорност за поредак и људска права и учинити све што треба да ту земљу усмере на прави пут.

         (следи наставак)

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/zapad-krenuo-na-ostatke-suvereniteta-drzava-i-jaltinsko-potsdamskog-ustrojstva-sveta

Прочитај без интернета:
2 гласa