Влајко Пановић, специјалиста медицинске психологије

„Против Србије и, глобално гледано, малих народа Запад спроводи „стратегију контролисаног хаоса“ која подразумева држање неке земље у стању сталне напетости и неизвесности“ каже за „Вести“ специјалиста медицинске психологије Влајко Пановић, указујући како се умртвљује нација и утерује у слепу послушност.

*Како се манифестује та стратегија?

– У Србији, транзиција траје више од 20 година, с неизвесношћу када ће се завршити и ако се позовемо на западне стручњаке као што је Ноам Чомски, чија гледишта нису теорије завере, схватићемо да је то сценарио с континуитетом не само према Србији. Тај сценарио траје, а на делу је и тзв. црна пропаганда чије је једно од основних правила – ако желиш да умртвиш неки народ или групу, понуди им обиље контрадикторних информација.

*На који начин на људе утичу те контрадикторности?

– Већ површном анализом свакодневних вести, видећете да се у једном ТВ Дневнику о истој ствари говори на три начина. На пример, на питање да ли ће Србију примити у Европску унију, један каже „хоће“, други „да, али“, а трећи „највероватније неће“. Човек онда нема границу или оријентацију и не може да мобилише сопствену енергију. Тиме можемо објаснити и мук српске интелигенције која не види могућност, ни начин да дође до изражаја за оно што зна и што треба да уради.

*Да ли се тако успоставља контрола над људским умовима?

– Књижевник Олдос Хаксли је имао тезу да ће контрола човечанства ићи путем развијене потребе за сталном забавом. Ми заправо живимо у то време, а медији човеку у томе помажу, дајући свему призвук сензације и спектакла. Нема спонтаног као носиоца радости, па можемо да говоримо о диригованом инпуту који троши људске ресурсе за адаптацију, а самим тим умртвљује могућност да човек постане креативно биће. У будућности ће појединац бити све мање мисаон, а више реактиван јер се циљано иде ка томе да не размишља ни о чему.

Стручњак за породичне проблеме

* Влајко Пановић је рођен у Селенцу код Љубовије. Завршио је Филозофски факултет у Београду, одсек психологија и специјализовао се за медицинску психологију на београдском Медицинском факултету.
* Радни век је провео на Војномедицинској академији. У последње време се бави проблемима савремене породице и води Школу родитељства о савременом васпитавању деце, с акцентом на проблемима одрастања, а посебно зависности од нових технологија. Одржао је више од 1.000 трибина.

*Може ли човек да се обликује као реактивно биће?

– Хаксли је указао и да књиге неће имати ко да чита јер ће пажња људи бити заузета на другој страни, а без књига нема развијене маште која их покреће на истраживање. Савременом човеку је убијена машта и, уместо ње, убачене голе истине или чињенице с којима не зна шта ће и доведен је у стање беспомоћности. Те информације се код деце таложе у искуство, почињу да доминирају и она нису у могућности да развију критичност и још као мала бића, остају на реактивном нивоу.

*Зашто је један од западних услова Србији био промена свести народа?

– Пред грађане Србије се постављају услови који треба их да учине послушнијим. На Западу су 1999. знали колико на Косову и Метохији имамо тенкова и оружја, али не и како функционише наш човек. Кад је Весли Кларк видео колико је оданде враћено ефективе, бесно лупајући о сто, изрекао је данас на делу препознатљиву реченицу: „Нећемо више бомбардовати српски народ, већ ћемо им васпитавати и школовати децу“. То се и дешава, реформа школства не иде у правцу креативности, а ритам деце је разбијен. Не зна се када једу, лежу и уче јер се форсира не само ноћни провод, већ и одлазак у музеје и библиотеке у ситне сате.

*Због чега је такав ритам опасан?

– Нарушава достојанство дана, када човек треба да буде функционалан, активан и продуктиван. Изгледа наивно а није јер деца су због ноћних излазака уморна, касне или не оду у школу, па какви ће једног дана бити радници. Родитељи их чекају да се врате и време убијају пред телевизором, престајући да буду господари свог времена.

*Да ли се на тај начин разбија породица?

– Савремена српска породица је претрпела велики губитак једног члана. Разводе се, а да се нису ни упознали јер брачни партнери у Србији данас по неким статистикама разговарају свега три до пет минута. А ако не размењују мишљења, не упознају се, не могу ни да се воле. Све мање је кохезионих фактора међу њима, што ствара кризу поштовања и поверења и унутар брака и породице.

*То, наравно, утиче и на децу?

– Дете не развија афирмативан однос према родитељском ауторитету, па ни вредностима. Млади су све депресивнији, склони самоубиству, а на прагу одрастања не воле ни себе, ни живот. Суштински драматично питање је зашто се родитељи и деца не разумеју, а то је последица чињенице да немају заједничко време. Без „заједничарења“ не развија се саосећајност, солидарност, ни позитиван родитељски ауторитет.

*Шта је узрок све присутнијој агресивности људи и вршњачком насиљу?

– Деца би до поласка у школу требало да усвоје забране агресије, аутоагресије и инцеста. Та три табуа су им некада помагала да се оријентишу и према себи и другима, да ником не наносе штету и да поштују себе и своје тело. Зато нису улазили рано у алкохолизам, наркоманију, промискуитет, а данас када се та оријентација изгубила, ризична понашања су видна већ у шестом и седмом разреду. Греше и родитељи препуштајући улогу васпитања медијима и интернету, па деца до поласка у школу у просеку у ум приме око 10.000 виртуелних убистава или жестоких агресивних радњи кроз гласну музику, јако светло, брзе смене слика или вожње. То ствара образац немира, онемогућава развој три табуа, па је агресивно понашање видно већ у првим разредима основне школе.

*Постоји ли формула спаса нације?

– Наравно, она подразумева повратак достојанства животу. У васпитању деце и у школи треба да култивишемо доброту и здрав и позитиван однос према себи и другима, природи и Господу. Ако имамо ту вертикалу, имаћемо оријентацију и добијаћемо добре људе. Данас, првенствено на Западу, имамо наопаку сцену, где најбоље научнике, а лоше људе добро плате и они сваке недеље на тржиште избаце по један наркотик, радећи против човечанства. Цивилизација тако не прави добре индивидуе, већ успешне, агресивне и моћне. Постаје важније имати него бити, па је преображај ка бити, оно што треба да нам помогне да будемо бољи.

Европска подвала

– ЕУ у Србији финансирала неколико стотина пројеката ненасиља у школама и, без намере да промовишем насиље, морам да укажем да се десила обрнута ситуација јер ако се свакодневно бавите тим лошим, промовишете га. ЕУ нам је у ствари понудила подвалу покушавајући да оправда геноцидност према српском народу коју нам је наменила кроз Хаг и остало.

facebookreporter.org/2016/11/15/%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4-%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B5-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%BE/

Прочитај без интернета:
11 гласовa