Пише: Александар РАЗУВАЈЕВ

НЕПОМИРЉИВА опозиција планира у блиској будућности низ антипредседничких акција, подсећајући на одлуку Владимира Путина да се врати у Кремљ, коју је донео далеког септембра 2011. године.

Захтеви да се у Русији одрже превременим председнички избори чују се и од различитих украјинских стручњака, чије изјаве, из не баш разумљивих разлога, константно преносе руски ТВ канали.

Многи ће рећи да маргиналце и нацисте треба једноставно игнорисати. И, вероватно су у праву.

Путинов рејтинг у Русији је висок. Заслуге председника су познате.

Он је обновио државу, ујединио Руску Православну Цркву унутар и изван граница Русије, два пута је победио на Кавказу и вратио је Крим.

Под његовим вођством, пре кризе 2013. године, Русија је постала пета економија света и највећа економија Европе.

Али, практично незапажен је остао један веома важан моменат о којем желим да се изјасним.

Тиче се будућности а не прошлости. У ствари, наш председник је снажан и успешан хришћански, буржоаски лидер, присталица слободне економије, традиционалних вредности и јаке државе. Столипин двадесет првог века.

Међутим, за Запад, он је апсолутно неприхватљива фигура. У његову демонизацију од почетка украјинске кризе уложена су веома озбиљна финансијска и информациона средства. Сада је наш председник на Западу – мистериозно руско зло, попут  Бату-Кана, Ивана Грозног или Стаљина.

Преговарати са њим – Запад у принципу не може. Дакле, док је Путин у Кремљу, геополитичка конфронтација ће се наставити.

Можда ће у САД републиканци заменити демократе, европске санкције ће постати слабије. Пре или касније, нафташки рат ОПЕК против САД ће се завршити, картел ће снизити квоте и нафта ће се вратити на комфорних за Русију 100 долара по барелу.

Али, суштински ништа се неће променити. Запад ће наставити да врши притисак на Русију.

А то је, у ствари, наша историјска шанса. Управо због овакве геополитичке ситуације, имамо велику шансу да коначно изградимо земљу, а можда чак и да проширимо њене границе.

Одговор антизападне линије у руској спољној политици практично значи завршетак рада на планираном преоружавању армије. И формирање нове руске идеологије. А ту, осим евроазијства, не видим друго решење. Само евроазијство може бити агресиван одговор на притисак Запада.

Евроазијска унија апсолутно може постати не само економска, већ и политичка.

У Сирији и у Украјини Русија је показала да је спремна да задржи Запад на удаљеним границама. При чему је Запад свим главним народима бившег Совјетског Савеза наменио не баш светлу будућност.

Потребно је да се коначно формира нова руска елита.

Упркос мишљењу наших професионалних опозиционара, социјални лифтови раде добро. Међутим, каријера се гради не само напорним радом и срећом, већ и одговарајућом политичком оријентацијом. А она у условима хибридног рата са Западом може бити само антизападна и антилиберална.

Самим тим, што дуже Путин остане у Кремљу, то ће и за нас, Русе, бити боље. То налаже наведена логика ствари.

Забавно је то, што је улажући толико напора у уништавање СССР-а, Запад нама сада практично помаже да обнови империју.

 

fakti.org/rossiya/zapad-srusio-sssr-a-fakticki-pomaze-rusiji-da-obnovi-imperiju

4 гласa