СИНИША ЉЕПОЈЕВИЋ

Западни савезници су у стању шока, који се покушава прикрити реториком и махом невештим медијским манипулацијама

Руски војни ангажман у Сирији означава нови почетак историје Блиског истока и укупних међународних односа. Још увек је, наравно, неизвесно како ће се даље развијати грађански рат у Сирији и директна војна подршка Русије, али је већ сада јасно да је на Блиском истоку створен потпуно нови политички амбијент и да су тектонске промене у неповратном процесу. То ће у основи променити и укупну конфигурацију међународних односа и политичке слике света.

Није само реч о повратку Русије у тај део света – Руси су дошли и да остану – него и о неуспеху, чак поразу, политике Запада и Америке, која траје већ неколико деценија. Западни прљави веш на Блиском истоку ће тек да исплива на површину када се ускоро почне са објављивањем нових открића о Арапском пролећу, Ираку и Сирији и посебно доказа које већ сада, у бежању, иза себе оставља Исламска држава (ИД). Војници специјалних снага Америке и Велике Британије су већ дуго на терену у Сирији, на подручјима која контролишу ИД и друге исламистичке формације, и у овом часу њихов главни посао је да уништавају те доказе. Али све се некако брзо догађа и мало је вероватно да ће успети све да униште. Тај део је за Америку и Запад далеко проблематичнији од војног ангажмана Русије.

Политички естаблишмент на Западу је наједном „изненађен и увређен“ војном подршком Русије влади Сирије, и у неким тренуцима делује и да је у шоку. То, међутим, најбоље говори о стварном стању западног политичког естаблишмента, о његовој аутистичности и уверењу да се „крај историје“ заиста десио. Јер ово што се сада дешава је само логичан наставак процеса који траје већ извесно време.

САМО ЈЕ ИЗРАЕЛ РАЗУМЕО
Прво, Русија и Кина су се политички ангажовали од првог дана грађанског рата у Сирији и својом политичким улогом поручили да немају намеру да одустану и да су спремни да се супротставе Западу. Та порука очигледно није наишла на разумевање. Потом је Русија, махом далеко од очију јавности али не и од оних чији је посао да то виде и прате, покренула преговарачки процес, у који су укључени и део сиријске опозиције и многе земље региона. Све је то игнорисано и ниподаштавано. Америка је била информисана о том процесу и била позивана да узме учешће, али Вашингтон је одбијао. Тек, створена је једна нова коалиција и делегације арапских земаља су се смењивале у посетама Москви.

rusijasirijanapad03Једино је Израел изгледа разумео шта се дешава и самоиницијативно успоставио контакт са Москвом. Прво су пре осам месеци водећи рабини у Израелу колективно посетили Москву и разговарали са председником Владимиром Путином, а онда је пре неколико дана је то исто учинио и израелски премијер Бенјамин Нетанијаху, који је са собом у Русију повео комплетан војни и безбедносни врх Израела. Тада је већ било јасно о чему се ради. Русија и Израел успоставили су заједнички центар за размену информација како би се избегли војни неспоразуми над небом Сирије.

Далеко је, међутим, важнија суштина, а то је да је Израел тражио од Русије гаранције за своју безбедност и, како изгледа, добио их је. То је велики искорак за земљу чији је основни гарант безбедности Америка, али сада – процењује се очигледно у Израелу – ту безбедност више не може да гарантује само Америка него и Русија. Суштинска промена амбијента традиционално дежурног проблема Блиског истока. А Јевреји су традицицонално добро обавештени.

Онда је у том процесу који води Русија формиран и заједнички координациони обавештајни центар са седиштем у Багдаду. Америка је одбила и да буде део тог центра. Формирана је и контакт група за Сирију, коју чине Русија, Иран, Саудијска Арабија, Турска и Египат. Први састанак те контакт групе би требало да буде за неколико дана, током октобра, и њен циљ је да координише политички процес решавања кризе не само у Сирији него и у Ираку. На тај састанак је позвана и Америка. То је потенцијално моћно политичко тело.

Као и увек, неизвесно је колико ће једна војна акција трајати и како ће се завршити, па тако ни актуелна офанзива сиријских оружаних снага против ИД и побуњеничких група, у коју је директно укључења Русија, али утисак је да и за то постоји план. Све је, како изгледа, дуго и пажљиво припремано и сваки корак је планиран на основу јасних процена и поузданих обавештајних информација. То је јасно свакоме ко иоле познаје начин рада Русије и њеног војног механизма. Русија се одлучила на тако важан корак тек када је све темељно сагледала. Поред сиријске војске, у операције су, уз Русију, укључени и Иран, Ирак и либански Хезболах. У водама близу сиријске обале су и ратни бродови Кине.

АКЦИЈА ПРОТИВ ИД ЋЕ СЕ ПРОШИРИТИ НА ИРАК
У формацијама Исламске државе је и, како се процењује, око 3.500 исламских екстремиста држављана Кине. Основни циљ руског војног ангажмана је да се Исламској држави и другим групама побуњеника, пре свега исламских екстремиста, униште складишта оружја, телекомуникациони центри и путеви снабдевања. Тако осакаћени, они ће сами почети да беже, што је већ евидентно у подручју Хомса. Неке друге побуњеничке групе већ су почеле саме да се предају и позивају се на закон о амнестији који је донела Сирија. Путеви бекства ће вероватно водити ка Јордану, Турској и Ираку.

Врло је вероватно – а такав план постоји – да се војна акција против Исламске државе може проширити и на Ирак како би она била дефинитивно поражена. Русија је већ кренула са испорукама ракетних система и оружја за копнене снаге Ирака. У таквом амбијенту пораз Исламске државе је врло вероватан. Приближавање могућности тог пораза би могло да разоткрије стварног креатора Исламске државе и њеног заштитника. Америка и њени савезници би, наиме, у намери да спасу оно што би се могло спасити, могли доћи у ситуацију да они бране Исламску државу, чиме би се разобличила цела игра са политичким исламом и исламским екстремистима. То разобличавање је, како изгледа, и један од циљева ратних операција.

Све се наједном веома брзо дешава и западни савезници су још у стању, рекло би се, шока, који се покушава прикрити реториком и махом невештим медијским манипулацијама. Све то не може много помоћи јер у западној јавности постоји подршка акцији Русије против Исламске државе. О тој подршци најбоље сведоче десетине хиљада коментара читалаца новина. Уз западну јавност, подршка постоји и у већем делу света, што је показала и Генерална скупштина Уједињених нација. Готово је сигурно да ће се благовремено и Америка и Запад придружити политичком процесу који ће уследити после окончања ратних операција. Али са једном темељном разликом – укључиће се као млађи партнер, а не као доминантна снага.

rusijasirijanapad04У Вашингтону је одавно постало јасно да је Америка изгубила доминантну позицију на Блиском истоку и да њен останак у том делу света и њена присутност сада зависе од других. То је нова реалност и објективно је реално да Америка остане присутна на Блиском истоку. Али то истовремено не значи да ће Америка да мирује. Вероватно ће покушати да минира очекивани политички процес, затим дестабилизује земље као што су Саудијска Арабија, Турска и Катар или да подбоде Русију неким новим војним акцијама у Украјини и балтичким републикама. То ће, међутим, бити узалудан посао и још једно губљење времена, јер на Блиском истоку се већ нешто десило и то неповратно, а Украјина више није држава која може било шта озбиљно да уради.

После деценија мешања у унутрашње ствари држава Блиског истока, дестабилизација, ратова и милионских жртава, Америка је уствари саму себе поразила и омогућила Русији, свом „омиљеном непријатељу“, да се, по свему судећи, тријумфално врати на Блиски исток. И да натера Арапе да почну да воде рачуна о својим, а не туђим интересима, и да се присете да, поред запада, постоје и друге стране света. То је тај нови почетак историје Блиског истока, који ће променити односе у свету. Све остало је за уџбенике које ће једног дана са неверицом да читају будући западни стратези.

www.standard.rs/svet/32809-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0

Прочитај без интернета:
22 гласa