ДРАГАНА ТРИФКОВИЋ / МАНУЕЛ ОКСЕНРАЈТЕР

Мотив добровољаца је моћан. На крају увек побеђују они који се бране

Почетком новембра прошле године одржани су избори у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Аутори ових редова били су део тима међународних посматрача, чији задатак је био да контролишу ток избора и оцене њихову регуларност. То је уједно била прилика да се обиђу места најжешћих сукоба близу саме линије фронта, да се поразговара са становницима о томе како они виде сукоб, као и са војницима који у њему учествују. Уобичајно би било да стручњаци који се баве геополитиком, аналитиком или новинарством истраже на терену узроке и последице. Права слика о сукобима не може да се стекне на основу претпоставки, заснованих на лажној пропаганди у служби САД.

1.
У граду Луганску прво смо наишли на јединицу Unite Continentale. То је француско-српска јединица у којој ратују добровољци из различитих земаља. Настала је из истоименог покрета, који су основали Никола Перовић и Виктор Алфонско Лента у Београду 2014. године.

Никола Перовић нам објашњава да је Unite Continentale геополитички и револуционарни покрет који се бори против империјализма Запада и мондијалистичке идеологије.

draganalugansk02aНикола: Ми желимо да прекинемо амерички и бриселски ланац ропства који директно или индиректно диригује нашом унутрашњом и спољном политиком. Немамо избора. Наш циљ је да пружимо отпор, било то у Донбасу или у Француској.

Јединице се састоји од добровољаца из Србије, Француске, Шпаније, Италије и Бразила.

2.
Никола Перовић је Србин рођен у Француској. Nапустио je француску војску и придружио се снагама самоодбране у Донбасу.

ДТ: Који је разлог твог доласка у Донбас?
Никола: Борба коју лично водим у Донбасу има дубљи смисао. Овде се борим за своју православну браћу како они не би доживели исту судбину као и мој народ на Косову и Метохији. Желим да помогнем руском народу у борби против НАТО фашиста, као што су и они то чинили током рата у Југославији.

МО: Зашто у вашу јединицу долазе добровољци из Европе да се боре на страни руског народа?

Никола: Ова борба се не тиче само Донбаса, већ је то одлука у каквој Европи желимо да живимо. Да ли у Европи са великом Русијом, која чува традиционалне вредности, слободе вероисповести и суверенитет земаља, или у монолитној наднационалној творевини, којом владају корумпирани политичари Вашингтона. Ми сви бранимо европску цивилизацију и национални суверенитет од америчке диктатуре, заједно са народом у Донбасу.

3.
Виктор Алфонско Лента је 26. годишњи француски патриота који је пет година служио у ваздушно-десантним снагама француске војске. Решио је да напусти француску војску када је схватио да она служи интересима САД, а не Француске.

draganalugansk03aВиктор: Све што је дозвољено Французима да чују је то да су Русија и Владимир Путин агресори, а добровољци Донбаса терористи. У Француској су сви медији под контролом САД. Сви европски медији су део система америчке пропагандне машинерије.

ДТ: Да ли се у Француској нешто променило када су Французи стигли у Донбас?
Виктор: Промене су у току. У Француској нагло расте популарност политичких снага као што је Национални Фронт Марин ле Пен. То је показатељ жеље да се Француска окрене Русији и да се ослободи зависности од САД.

4.
У Луганску је и Рафаел Лусварги из далеког Бразила. Има 30 година, рођен је у граду Жундаи, у провинцији Сао Пауло. Он је професионални војник. Био је у Легији странаца а служио је такође и на бразилској војној академији.

ДТ: Која је веза између украјинског рата и тебе самог и земље из које долазиш?

draganalugansk04aРафаел: Овај рат је повезан са директним интересима Русије као и са директним и индиректним интересима Бразила и савезника БРИКС. Тако да се ради и о мојим интересима јер сам бразилски грађанин и особа са проруским ставовима и са руским генима. То је моја дужност и част. Не бих иначе могао да гледам у лице Богу и мојим прецима када будем отишао са овог света, зар не?

5.
Затим смо срели војнике из јединице Русич. Када су чули да долазим из Србије, један млађи војник нам је показао тетоважу на руци: Косово је Србија. Старији брачни пар прекида наш разовор. Жена вади неколико бомбона из џепа, даје их војницима и грли их уз речи: „Хвала вам што нас браните од оних фашиста. Хоће да нас униште све“. Веома дирљива слика. Кажемо војницима да бисмо желели да поразговарамо са њима и сазнамо њихова искуства из рата. Љубазно су пристали на разговор и понудили нам да нас одведу до села у чијој близини се одиграо један од најжешћих сукоба. На путу ка селу Хрушјавата водили смо разговор.

draganalugansk05aЈединица Русич припада 4. батаљону ЛНР. То је једна од најважнијих јединица која је показала своју спремност у борби. Учествовала је у одбрани Луганска, у спровођењу диверзија на територији противника као и у борбама за аеродром. Успешно су организовали заседу на колону технике злогласног батаљона Ајдар (Украјинска војска). Учествовали су и у одбрани ДНР, доњецког аеродрома, где су предводили јуришне акције.

6.
Алексеј је добровољац из Санкт Петербурга, има 23 године и прекинуо је са студијама, због важнијег посла. Он је командант јединице Русич.

Алексеј: Ја се борим овде за свој народ и своју земљу. Штитим их од етничког чишћења. Људи су се уморили од рата, али, више од тога, не желе да живе у Украјини. За њих су непријатељи Украјинци (посебно западни) који желе да забране руски језик и њих украјинизују. Учествовао сам у многим борбама и оценио да ратујемо са противником који је супериоран у снази и средствима, али не и у борби.

7.
Велики Славјан је заменик команданта јединице Русич, добровољац из Норвешке. Рођен је у Сибиру на Бајкалском језеру, али га је судбина одвела у Норвешку. Као разлог његовог доласка у Новорусију навео је потребу да заштити руски народ и руску земљу од непријатеља.

draganalugansk06aСлавјан: Западне силе на челу са светским ционистима желе да ослабе Русију ради даљег уништавања. Због тога је ово мој рат, и драго ми је што имам част да браним руски народ у овом страшном рату. Рат у Украјини ће трајати до коначне побуде ополченца (снага самоодбране). Народ у Донбасу је дуго трпео понижења и проблеме од Кијева, и сада је почела борба против власти Хазара у Кијеву.

8.
Село Хрушјевата је тешко страдало. Свака кућа у њему је погођена. На улици видимо уништен тенк и једно борбено возило. Војници нам описују како је изгледала борба. Док ходамо разрованом улицом, газимо по остацима граната и употребљеној муницији. У сусрет нам иде старија жена са девојчицом. Они су се после борби вратили у село, и сада живе од хуманитарне помоћи коју добијају из Русије. Питамо је како преживљавају. Она нам смирено одговара да је тешко, али да ће бити боље. „Не желимо да живимо у земљи у којој нам бране да причамо својим језиком и да будемо то што јесмо. Ми ћемо изабрати своју власт, а не Американци“.

draganalugansk08aМрак почиње да пада, и враћамо се у Луганск. Растајемо се са војницима.

9.
Док пијемо чај у гостиници, разговарамо о протеклом дану и утисцима. Мануел коментарише како сви извештаји западних медија немају ништа заједничко са реалношћу. С друге стране, ратно стање доноси остале негативне последице са собом, које је јако тешко контролисати. Објашњавам Мануелу како је ово наставак похода ка Русији који је почео ратом у Југославији. Све што је тада употребљено против Срба користи се сада против Руса. Мени је, нажалост, далеко лакше да схватим шта се дешава у Украјини. Ово је исти рат.

draganalugansk09aНарод у Донбасу делује уморно, и није им јасно зашто их украјинска војска гађа. Коментаришем како је за Србе сада погубнији мир него рат, јер нас у миру убијају ефикасније. Можда агонија у свету у коме живимо траје исувише дуго. Сложили смо се и о томе да је мотив добровољаца моћан. Одбрана, а не агресија. На крају увек побеђују они који се бране.

Репортажа је рађена за немачки часопис „Zuerst“

standard.rs/svet/31222-%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B8-%D0%B8%D0%B7-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B1%D0%B0%D1%81%D0%B0

0 гласовa