ТРЕВОР ТРОЛ

Цена коју ће због агресивне политике Клинтонове Америка платити у животима и имовини биће огромна

Замислите јутро 21. јануара 2017. године: председница Хилари Клинтон улази у овални кабинет на свој први дневни извештај од CIA. Не треба бити видовит да би закључио како ће он обиловати ужасним вестима о огромном броју сукоба широм света. Први приоритет, наравно, биће Исламска држава (ISIS).

За разлику од њеног претходника, чији став о употреби оружаних снага је све време варирао, Клинтонова делује као да нема таквих дилема. Хилари Клинтон је била шампион војних интервенција док се налазила на позицији државне секретарке. Она је један од највећих јастребова у историји демократских кандидата, у чему надмашује и многе републиканце. Непрекидно је позивала на „интензивирање и убрзање“ Обамине стратегије против ISIS.

Као председница, Хилари ће имати мали број препрека у настојању да оствари своју жељу о одлучној лидерској улози САД у међународној арени. Жеља председнице Клинтон да заузме тврдолинијашки став према ISIS произвешће три одлуке које ће осудити америчку спољну политику на још једну деценију сукоба, жртава и тероризма.

Прва одлука ће бити слање више хиљада припадника америчких коппнених трупа да збришу ISIS из Ирака и Сирије. Војни званичници су јавно истакли да верују како ће бити потребно чак 50.000 војника да би се ISIS протерао из упоришта у Сирији и Ираку. Одлучна председница Клинтон, која ће послати довољан број војника, авиона и тенкова, сасвим сигурно може успешно да оконча војну кампању против ISIS. Ипак, требало би узети у обзир да је ISIS годинама припремао одбрану својих позиција. Узевши то у обзир, као и опасности урбаног ратовања, велика је могућност да ће Америка имати велики број жртава. Поред тога, ISIS би могао да инфилтрира своје борце у локалну популацију, који би се након неког времена вратили герилској или терористичкој стратегији. САД нису могле да спрече терористичке нападе у Ираку или стварање ISIS након инвазије на ту земљу 2003. године. Зашто бисмо онда веровали да ће моћи то да учине 2017. под председницом Клинтон, у времену кад су услови у Ираку још гори него тада?

ТРИ КОБНЕ ОДЛУКЕ
Штавише, овај пут борба неће бити ограничена само на Ирак. ISIS по много чему представља још већи изазов у Сирији, где би се ширење америчке кампање сударило са руским интересима, који укључују подршку Асаду у борбу против побуњеничких група које подржава Америка.

Не смемо заборавити ни новонастало упориште ISIS у Либији, месту највећег „тријумфа“ Хилари Клинтон са позиције државне секретарке (који је сам председник Обама назвао својом највећом спољнополитичком грешком). Либија се тренутно налази у политичкој ситуацији која много подсећа на ону из Ирака и Сирије, са великим бројем међусобно завађених фракција које се боре за превласт и које се, делимично захваљујући присуству Исламске државе, налазе под великим притиском. Свака америчка интервенција у Либији неибежно ће значити фаворизовање једне фракције у односу на друге, а да и не помињемо убијање великог броја Либијаца, укључујучи и цивиле, што ће све скупа резултовати њиховим уписивањем на дугачку листу народа који не подносе америчку спољну политику. Без обзира на све то, одређени сигнали указују да се Обамина администрација већ припрема за другу рунду интервенције. Нема разлога да верујемо да Клинтонова није спремна да је одобри.

hilariklinton14Друга одлука Клинтонове, унапред осуђена на пропаст, биће покушај стабилизације Ирака. Независно од успеха војне фазе кампање у Ираку, та земља – која се већ налази у великом хаосу – ће након тога бити у много лошијем стању него што је данас. Председница Клинтон ће, уз подршку великог броја републиканаца у Конгресу, заузети став да се ревитализација ISIS може спречити само пружањем подршке у опоравку уништеног ирачког друштва и економије, што ће захтевати велико и трајно војно присуство. Идеја да се перманентно стационира 50.000 војника у Ираку – као нпр. у Јужној Кореји – ужасно је скуп пројекат који ће највероватније озбиљно дестабилизовати остатак Блиског истока. Ирак није Јужна Кореја; САД не могу очекивати да проведу 50 или 60 мирних година чувајући Ирак. Војна победа ни најмање неће утицати на решавање фундаменталних секташких и политичких конфликата који разарају Ирак још од смрти Садама Хусеина. Нити ће победа учинити САД имало способнијом за неговање стабилности и демократије. Не смемо заборавити да је и сам ISIS настао из хаоса који је уследио након инвазије из 2003. године. Чини се да је разумно претпоставити да би још једна интервенција пре повећала него смањила ризик од будућих терористичких напада на САД и савезничке земље.

Трећа одлука коју ће председница Клинтон морати да донесе је укидање Обаминог плана о повлачењу америчког војног присуства из Авганистана, где талибани данас контролишу већи део територије него у било ком тренутку од 2001. Аргументација о потреби још агресивније акције у Авганистану послужиће и као оправдање за напад на ISIS у Сирији и Ираку. Као што је Клинтонова рекла за време кампање: „Пролили смо много крви и потрошили много новца у покушајима да помогнемо тој земљи и не можемо дозволити да она још једном постане испостава талибана (и Исламске државе), који ће претити нама и остатку света“.

КОЛИКО ЈЕ ИЗГЛЕДАН НАЈЦРЊИ СЦЕНАРИО?
Опет, баш као у Ираку, све указује на то да ће агресивнија војна кампања доживети пропаст због истих разлога због којих је таква врста политике била неуспешна и до сада. Упркос 2.300 америчких жртава и око билион долара потрошених на Авганистан, 15 година интезивних напора довело је до тога да земља још увек није способна самостално да преживи. Ствар је проста, подељено авганистанско друштво и готово непостојећа економија нису способни да створе противтежу талибанима. Због тога би трошкови једне такве операције далеко надмашили евентуалну корист.

hilariklinton15Колико је изгледан овај најцрњи сценарио? Све три одлуке су потпуно изгледне кад се узму у обзир потези двојице претходних председника. Понашање саме Хилари Клинтон на месту државне секретарке и њени говори за време кампање чине их још изгледнијим. С обзиром на све то, незахвално је прогнозирати шта ће се догодити. Колико год да су забринути због ISIS, Американци су уморни од ратова на Блиском истоку, па је слање трупа у пустињу велики политички ризик за сваког председника. Због тога се може испоставити да ће спољна политика нове Клинтонкине администрације бити много опрезнија од најгорег сценарија на који сам овде скренуо пажњу. Али шта ако не буде тако? Цена коју ће Америка платити у животима и имовини биће огромна.

Аутор је виши сарадник института Кејто и ванредни професор на Универзитету Џорџ Мејсон на катедри за политику, владу и међународне односе

Превео АЛЕКСНДАР ВУЈОВИЋ

извор: www.standard.rs/

Прочитај без интернета:
0 гласовa