Борислав Боровић, Форум независних економиста

„Младим људима су потребни узори а не критичари“, рекао је једном Џон Вуден, најуспешнији кошаркашки колеџ тренер у историји и био потпуно у праву.

А већ одавно је општа атмосфера у Србији, да се они који би требало и могло да буду узори тим младим људима, налазе на маргинама друштвене и медијске сцене, готово склоњени од јавности, дакле готово недоступни пажњи оних којима би требало да буду узори.

Остаје тек неколицина историјских личности који одолевају историјском забораву или светски актуелни спортисти, уметници или научници о којима више сазнајемо из светских а не наших јавних гласила, која више „воле јунаке“ бизарног и приземног медијског простора од ових сјајних људи који у свакако могу бити узор младима из Србије.

Суштинско питање је, какве младе људе треба ово друштво ? Да ли послушнике без кичме, кломоглавце без иницијативе, интелектуалце са лажним дипломама, полтроне без става? Или су бољи они са ставом, они који слободно кажу шта мисле, који се знањем боре за тај свој став и којима се може у догледно време препустити да воде ову државу. Дакле образован млад свет који не уме да лаже, који воле своју земљу, који се поносе традицијом али није ксенофобичан и који се такмиче и побеђују вршњаке из света.

Где је дакле место младима у држави ? Образованим и надареним је неспорно , или на престижним факултетима у иностранству о трошку државе да би тако стечено знање вратили друштву и држави…или на важним положајима у управи, институцијама, предузећима, образовним установама. Наравно и успешним приватним фирмама које послују у Србији. Свакако уз природан пут скупљања искуства, учења и напредовања. Природан пут се не сме прескакати.

Млади са ставом, знањем, амбициозни са покрићем али без снисходљивости према лажним ауторитетима, нажалост у својој земљи ће ретко добити прилику. Остаје онда, да у почетку покушају као „шанкери на крузерима на далеким морима“ у страним компанијама. Срећом по њих, ипак ће их релативно брзо и лако препознати у иностранству по знању, марљивошћу, инвентивношћу а готово редовно и по пристојности и лепом васпитању. И шта се догађа са тим вреднијим, образованијим, васпитанијим …дакле релативно бољим делом наше младости?

Наравно остају тамо где су их прихватили. Нешто због захвалности због пружене шансе а више због уређеног система вредновања, где се статус стиче само на основу оног колико вредите а не на основу припадности некој утицајној групацији или степена понизности који показују према онима који одлучују о њиховој судбини. Нешто мало оних који излазе из овог клишеа су изузеци који потврђују ово правило. И шта је онда резултат овакве „селекције“ по друштво, државу, културу, науку, привреду… по општу атмосферу која ће владати следећих деценија код нас?

Сигурно не перспектива друштва које напредује, које се интегрише у позитивне токове савременог света, које се такмичи да заузме позицију међу народима и државама. То није ни перспектива државе које пружа шансу младим и паметним, који ће је својом способношћу отргнути из технолошког, културног, економског… сивила, дакле по младима на које ћемо бити поносни, као што смо поносни на Новака данас или Теслу одавно. Мада су и Новак и Тесла из различитих разлога из оне групе „која је шансу тражила као шанкери по крузерима „ , фигуративно речено, наравно. Дакле, ништа добро бити неће, па ни наше очекивање моралног и економског препорода јер тај препород неће имати ко да изведе.

Више није ни важно како смо допали до овог караказана, ко је крив за то и када је почело са овим наопаким поступањем . Вероватно сви по мало, вероватно то траје одавно и вероватно ће трајати довека ако не постанемо само нормални, одговорни људи који миследобро себи и онима који остају иза њих. А само треба да те наше младе људе вреднујемо на основуквалитета који поседују а не према критеријумима припадности центрима моћи, које у неком тренутку у овој држави одлучују.

www.vaseljenska.com/misljenja/zasto-odlaze-mladi-iz-srbije/

Прочитај без интернета:
2 гласa