ПРВО ВИЂЕЊЕ СВ. ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

У суботу 29. јануара ове 2000 год. у 1 час и 15 минута, пробудила ме је ћерчица. Устао сам да упалим светло. Те ноћи није било струје, па сам упалио свећу. Ћерчица ме је чврсто загрлила и поново заспала. Угасио сам свећу.  После тога је некаква блага светлост осветлила нашу собу. Супруга, ћерчица и синчић су спавали. Засветлило је у соби, као да је неко прошао испод прозора са упаљеном свећом или као да је месец изашао иза облака. Док сам размишљао шта ли то може да буде, одједном се у соби појавио крупан човек, беле браде до појаса. Светац је у руци држао велику црвену књигу која је на предњој корици имала велики златни Крст. Позвао ме је по имену. Окренуо сам се и хтео да устанем али ми је он рекао да не устајем. Крст са књиге му је осветљавао лик. Могао сам га видети до пола. Када је затворио књигу, оне светлости је за тренутак нестало. Тада је узео, извадио из велике књиге једну мању књижицу од свега неколико листова са корицама, на којима је био један мањи златни Крст. Од тог крста је  такође сијала светлост да се поново видело лице тог човека, као и слова у књизи из које је изгледало као да ће да чита.

Потом ми је свети човек рекао: „Дошао сам, по заповести Мајке Божије да те посетим јер си то заслужио. Примио си у твој дом њене сузе које стално лије ради србског рода. Она ми је рекла да ти кажем да долази тешко време. Децу своју склањај и на њих добро пази. Чешће их води на Божију службу на коју и сам, на Њену радост, на велике годове долазиш. Труди  се да на службе  не касниш, и да долазиш на време. Мајка Божија је била радосна када си на Савиндан довео децу да рецитују. Посебно је била радосна када ти је у храму видила синчића који је дуго времена ходао на штакама. Док су они рецитовали колико су знали, стално су гледали у њену икону која стоји са десне стране изнад излазних врата твога Божијег храма. (То је била Лепавинска Икона Божије Матере). Ништа ни од кога не узимај да читаш, а то исто не дај ни деци, јер постоје велики непријатељи Православне цркве. Све што те занима у вези тога, обрати се свештенику твоје цркве и он ће ти помоћи, како теби и твојој деци. Долази време великих отимачина, присвајања туђег. Ништа ничије не узимај. Моли се Богу за здравље, ради и Бог ће ти дати све што је најбоље. Одведи децу на Велики Петак у храм Божији, нека се помоле Богу, нека се провуку испод плаштанице јер им је то корисно за здравље.“

„Сви анђели моле Господа да помогне србском роду. Господ неће за то да чује све док се србски род ускоро не покаје па ће га тек тада проћи невоље које су га задесиле.“

Светац Божији плаче. Сузе му се сливају низ браду и он их руком брише. И наставља да говори: „Избегавај да радиш кад су нерадни дан, колико год можеш. Немој да гледаш телевизију“.

Листајући књигу окрете лист са сликом војске. Ту је сва војна опрема, авиони, камиони… Запитах га шта то значи. Одговори ми: „Ова војска нити чува земљу, нити чува народ она чува сопствену власт“. Запитах да ми каже ко је он. Рече ми да је један од највећих пророка Православља. Питај твог свештеника и он ће ти рећи.

+ + +

Када је Зоран Васиљевић дошао у стан свештеника, видео је фотографију владике Николаја, и икону св. Владике и схватио да му се он те ноћи јавио. Упоредио је и његов глас са аудио касете, тј. снимњен његов говор на парастосу  Блаженопочившем краљу Александру  поводом 20 годишњице његове мученичке смрти. Тада је схватио да је светац који му се јавио и који је плакао за србским родом светитељ Николај Велимировић.

Ја његов свештеник, Марјан Кнежевић, био сам већ  написао акатист светитељу жичком и охридском и свесрбском Николају лелићком и свеправославном, али службу му тада  још нисам завршио. Никако да за то добијем времена. После овог Зорановог виђења сам убрзо завршио и службу.

Виђење је имао 32 годишњи Зоран Васиљевић, земљ. из села Станине Реке код Ваљева.

+ + +

Ово писаније је сачињено на Усекованије Главе св. Јована Крститеља. Попут Претече Господњег, свети владика Николај призива на покајање, да би нас Господ сачувао од великих невоља које Господ припрема да све непокајане ишибају, и приведу на путеве спасења, а покајане сачува од сваког зла.

Ако се оглушимо о последњу опомену светог владике, и једног од највећих пророка православља, вихор предстојећег рата ће нас однети ко зна куда.

Ако се не покајемо пред Богом за све своје грехове: неверје, маловерје, чедоморства, врачања, гатања, кршења поста, непоштовања празника, кривоверја, Господ ће окренути лице своје потпуно од нас, Богомајка ће престати да ради нас плаче и да се моли за нас Анђели ће такође престати да роне сузе ради нас, и тада ће све могуће невоље бити близу. Смрт и огањ и пушење дима биће наша свакодневница. Покајмо се док није касно, са сузним очима нас призива покајању свети лелићки Владика.

Нека на свим нашим барјацима које подижемо са једне стране буде Крст, најмоћније знамење против врага а са друге стране да пише: Покајмо се. И ако се ускоро покајемо,  Господ ће нас избавити од свих невоља.

Свештеник Марјан Кнежевић

 +++

ПРВО СНОВИЂЕЊЕ

У фебруару месецу ове 2001. год. имао сам необичан сан, повезан са виђењем  које сам имао после првог Савиндана по бомбардовању Југославије. Тад ми се јавио св. владика Николај Велимировић, и рекао  да Богомајка плаче, и анђели плачу, а и владика је плакао, и сви се моле да Бог спасе србски народ, али Бог неће да чује нити да им услиши молитву, док се србски род не покаје. Сад ми је у сну око пола два у ноћ, објашњено виђење.

Један монах ми дође кући и позва ме да пођем са њим до његовог манастира – до Косовске Грачанице. Пођох са њим и седосмо обојица у аутобус. У аутобусу је био још само возач. Питао сам га да ли ће још неко путовати са нама. Он ми је рекао да су сви већ тамо стигли, осим мене. Твој земљак, св. владика Николај је гледао по народу и приметио да те нема и посла ме по тебе.

Стигли смо у манастир Грачаницу. Грачаница се сијала од лепоте. Ја и мој пратиоц смо стали на малу узвишицу са северозападне стране.  Свуда око манастира је било много народа који је клечао сузе лио и Богу се молио. Пред вратима манастира у блиставим одеждама стајао је владика Николај окружен анђелима у предивним одеждама. Сви су они плакали и брисали сузе (владика Николај омофором, а анђели орарима). Мој пратиоц монах ми је рекао: Ево овај сан ће да ти сликовито објасни виђење које си имао.  Упамти добро шта ти је у виђењу прошли пут рекао св. владика: Богомајка плаче и анђели плачу, (и св. владика је плакао кад ти је говорио) и моле се да Бог спасе србски род а Бог за то неће да чује док се србски народ не покаје.

Сиђосмо са брежуљка са кога се добро видео народ који клечи. Монах, мој пратиоц, ми је рекао: Ово је пред нама србско робље. (Можда је монах хтео да каже да је цела наша земља поробљена, и да смо сви робље, јер се други народи мешају у унутрашње ствари наше земље).

Када смо сишли са брежуљка да би пришли народу који клечи и заузели место да уђемо у манастир, св. Владика и анђели су први ушли. Ја сам га запитао, како је сачуван манастир да се не поруши. Он је одговорио, да смо једва успели да га одбранимо. (То говори да је тај монах један од монаха из вишњег света).

Дошао сам испред манастира до места где је клечало србско робље. Од њихових суза земља је била влажна да сам бирао где да станем да ми вода од суза не уђе у ципеле. Монах ми је рекао: Не бој се, ова земља је окупана крвљу светих мученика, и сада сузама робља србског  али упамти добро речи које ти је у виђењу објавио св. владика, то значи да није довољно било покајања да би нас Господ спасао. Потребно је још суза излити, да би нам се смиловао Господ и спасао нас од непријатеља наших.

Мој пратиоц и ја смо остали сами да последњи уђемо у цркву. Он је ушао, а ја сам се пробудио.

Ово знам да је сан. Док оно пре је било виђење.

Мене, свештеника Марјана Кнежевића питао је Зоран Васиљевић, зашто да се њему јави св. Владика, код толико других, којима се по његовом мишљењу требао пре јавити него њему. Зоран кад прича мало замуцкује. У једном од разговора ја сам га упитао да ли мрзи кога? Рекао ми је да никога не мрзи.  Ја сам му рекао да  му се због тога јавио св. владика. Јер, мржња је коров сатански посејан у душе људске. Молити се за непријатеље своје је врло угодно Богу, по љубави постајемо слични Небеском Оцу. И св. Владика Николај се молио за своје непријатеље попут св. Силуана Атонског.

свештеник Марјан Кнежевић

 +++

ДРУГО ВИЂЕЊЕ СВ. ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Дана 25. јула, пред прве петле око 2 сата и 30 минута, имао сам по други пут виђење светитеља Николаја (Велимировића). Јавио ми се као и први пут, са светим Еванђељем у рукама, на коме је био велики златан Крст, чија је светлост обасјавала светитеља. Сузе су му се сливале низ лице. Хтео је да као и први пут отвори Еванђеље и говори ми из Њега,  али од суза није могао то да учини. Непрестано је једном руком брисао сузе. Када сам му ја рекао: „Светитељу што ми нешто не кажете?“, он ми је рекао, да нема ништа да дода ономе што је већ рекао. Добро упамти шта сам ти прошли пут рекао: „Анђели плачу, Богомајка плаче и моле се Господу да Бог спасе Србски род, а Бог неће да за то чује док се Србски народ не покаје.“ Тада ми је св. Владика разрешио и једну моју недоумицу.  Када са био у Владикиној задужбини  – Лелићу, испред врата сам био чуо глас св. Николаја који ми је реко  да уђем у храм и станем код његових моштију. Дошао сам и стао код ногу светитеља. Један монах  ми је цело време говорио да не стојим ту него да се померим.  Ја сам се један корак измицао и кад би тај монах отишао ја бих се враћао. Св. Владика ми је у виђењу рекао да нисам погрешио што сам њега слушао јер је он ту најстарији.

+ + +

Пре овог виђења, 25. фебруара  је имао сан као да је у Косовској Грачаници, (о којој је већ било речи) заједно са србским робљем које се клечећи моли. Пред вратима манастира је св. Владика са анђелима и сви плачу. Тада ми је један грачанички монах рекао, мој пратиоц у сну,  да добро упамтим поруку св. владике Николаја из првог виђења, да се анђели и Богомајка плачући моле, да Бог спасе србски народ а Бог неће да га спасе док се не покаје. Тај сан му је био тумачење првог вићења.

Пре овог сна Зоран Васиљевић је имао сан, као да се налази у цркви на Ставама. У олтару је свештеник Марјан, који клечи поред св. владике са његове леве стране. Св. Владика служи службу. У храму су само свештеников син и супруга. Син је као и обично за певницом. Виђење је кратко трајало.

 +++

ДРУГО СНОВИЂЕЊЕ

Уснио сам, у среду 10. 07. 2002. год. у 1 ч. и 15 мин. св. Владику Николаја (Велимировића) свог у сузама. Рече ми: чедо моје, Господ ускоро шаље велике невоље. Да би све то преживели и што безболније поднели, морамо добро опрати своја прљава лица и морамо се исповедити и покајати. Свакога од нас стићи ће онолика казна колико смо заслужили.

 +++

НАЈНОВИЈЕ СНОВИЂЕЊЕ
5. септембра 2002. год. 01 ч. и 15 мин.

Поново сам уснио владику Николаја који ми каже: чедо моје, треба погледати у архивима, и све што је црквено или народно некада било да се поново врати старом власнику на располагање.

Чедо моје, поред казни од Господа, србски род, посебно поглавари и старешине ваљевског краја, настоје да руше светиње. Тако једну нама драгу хоће да поплаве таласи велике воде. (ман. Ваљевска Грачаница)

У одбрану ове светиње траба се укључити цео србски народ, тако да ову вест посебно треба објавити у целој епархији, тј. у целом ваљевском крају, рећи поглаварима православне цркве, свима онима који могу да помогну. У случају да до овога не дође, ако се настави мирно гледати како се врше припреме за топљење ман. Грачанице, уследиће велика казна. Када објекат буде завршен тада ће уследити његово пуцање и цео град ће бити у опасности. Када им буде најсрећније биће нам најтужније.

 +++

Напомена:

Цела Метохија је манастирска земља. Предстоје нам избори. Да ли ће који од политичара, кандидата за председника државе обећати да ће порадити да се Метохија као манастирска земља врати Цркви.

Да се и остала црквена и народна земља, отета од стране србских „усрећитеља“, врати власницима.

Манастир Ваљевска Грачаница се налази уз речицу Сушицу са њене леве стране, на око пола пута од Ваљева према ман. Пустињи. Сматра се да је из истог времена као ман. Ћелије и Пустиња, а можда још и старија. На местима су били и темељи исликани. Има три реда још не откривених фресака.

Још се препричавају речи св. владике Николаја лелићког и свесрбског: ман. Грачаница је један од најсветијих манастира у северозападној Србији.

У њему се као дете исцелио од тешке главобоље потоњи еп. шабачковаљевски Јован и умро у мукама јер је потписао њено пресељење. Ман. Грачаница је још за време пређашњег режима била стављена под заштиту државе.

Дуго времена се води борба да се изврши категоризација, да научници изврше и додатна истраживања и да се још ближе одреди време и њена важност и за археологију. Манастир је недавно из од Врховног суда заштићен да се не сме топити ни селити, али се на то нико не обазире.

Мајстори који су поправљали кров на Грачаници, видели су један велики мач са балчаком кога невидљива рука носи према Грачаници и да дошавши до Грачанице стаје.

Манастир је велика светиња ради великог броја монаха мученика који су пострадали од Турака. Многи су по околним пећинама угушени димом. Ја сам написао Акатист св. Грачаничким Мученицима.

Овај непромишљени атак на Грачаницу је вероватно потекао из лабораторије велијара. Велијар је хтео да топи и Студеницу и Морачу. Пре тога је потопљен ман. Јовање… Многе главе је Господ одсекао ради Грачаница, а многе ће и одсећи.

Још увек се на ман. Градцу недалеко од нове цркве, налази Kрушик-ов стадион. Педесетих година војска је динамитом порушила зидине манастира који је чак имао и водени опкоп. Манастир је био у облику Крста са зидовима широким на местима и до 2 метра. Помиње се у саставу београдске митрополије 1019. год. Како је по стадиону летела лопта, и штафета највећем мрзитељу Срба и православља, тако су по Крушику летеле бомбе.

Ја нисам сигуран да од тога што је прошло не будемо гледали репризу. Затровани смо и са прошлим бомбардовањем да нам је и то довољно да тихо изумиремо. И даље радимо оно што Господу није мило.

И право је Господе, да онај град и његова околина поново проживи тешке дане, ако и поред опомене и даље игра лопте по цркви и топи један од највећих светиња свога краја.

По елаборату стручњака института Јарослава Черног брану на тој локацији не треба градити, јер ако би епицентар земљотреса био близу бране, брана би била срушена и Ваљево потопљено.

И право је Господе да се бич Твој поново спусти на плећа ваљеваца а и моја, јер нисмо ништа урадили да се не раде дела мила велијару, или смо недовољно урадили.

Србија је приправна за бич Божији. Лугови и шуме посвећене Брозу и даље расту широм Србије. То је 88 бреза и ружа посвећених Брозу. То су многобожачки храмови, или како бих ја рекао локатори за агресорске бомбе. Шездесет осмо правило Картагинског сабора каже да се не граде цркве истинитом Богу док се не порежу лугови и шуме посвећене лажним боговима.

свештеник Марјан Кнежевић

+++

СРПСКА ПОКАЈНА МОЛИТВА

Царе вечни и Господе небеса и земље, Исусе Христе Боже наш, милостиво чуј и услиши молитву нас грешних и недостојних слугу Твојих. Нас ради, Господе, Ти си испио чашу горчине, од безаконика на крст прикован, страшне муке си претрпео на крсту, Искупитељу наш, и крв Своју пречисту излио, да нас грехом прокажене очистиш, исцелиш, осветиш и удостојиш царства Твога.Но ми се показасмо као лењиве слуге, лењива ума и срца и раслабљени од безакоња презресмо превелику жртву Твоју за нас и окретосмо се од Тебе да потражимо спасење онима где спасења нема; положисмо своју наду не у Тебе, који једини можеш помоћи и спасти, него у себе и у људе и у варљиве ствари и у пролазне сујете света овога. Зато су нас на кривим путевима нашим сусреле све беде и невоље овога света. Јер остависмо Тебе, богати Извор воде живе, и пођосмо да тражимо воду у пустињи. Остависмо Тебе, Хлеб Живота, и пођосмо хранити душе своје погубном и трулежном храном греха. Остависмо Тебе, светлост света, и залутасмо у таму, у којој се не види ни човек ни Бог. Напустисмо Тебе, Који нас никад не напушташ. Напустисмо Тебе, јединог Човекољубца и верног Пријатеља свих људи и одосмо куцати на непријатељска врата, тражећи пријатеље међу непријатељима, спасиоце међу човекоубицама и помоћнике код оних који одмажу.

Зато се кајемо, Господе свесилни. Помози нам да се још више кајемо. Кајемо се, гледајући у Тебе распетога на крсту из љубави према нама. Кајемо се, гледајући у главу Твоју Божанску, увенчану трновим венцем, да би увенчао нас венцима непролазне славе небеске. Кајемо се, гледајући у отворене ране на телу Твом и у крв Твоју пречисту, изливену драговољно за очишћење и исцељење греховних рана наших. Кајемо се и приклањамо главу и колена пред крстом Твојим, помози нам да се још више покајемо.

Покајане помилуј нас, Исусе Сине Божији, јер само нас милост Твоја може спасти. Не остави нас саме себи, јер без Тебе не можемо ништа учинити. Не отступи од нас, да не постанемо плен адских сила. Но брзо нам притеци у помоћ и спаси нас. И даруј нам благодатну силу духа Твога Светога, као што си даровао светим апостолима и угодницима Твојим. Да би се Духом Твојим очистили и исцелили, и прославили и препородили, те да би појединачно и свенародно, као деца светлости, могли, слично ангелима, славити и хвалити Тебе, Спаситеља Свога са оцем и Духом Твојим светим. Милостиво чуј покајнички глас наш и услиши нас преко молитава Пречисте Твоје Матере и свих Твојих светих. Амин.

 Св. владика Николај

преузето са www.bsn.org.rs

____________
Извор: www.soz-austrija.at/vijest.php?id=116

facebookreporter.org/2016/03/29/%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B5-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D0%BE%D0%B4-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0/

2 гласa