ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ

Исти људи који Додика оптужују да их уходи не либе се да у јавност износе обавештајне податке о председнику

Да у Републици Српској ништа не може бити поштеђено дневнополитичког надмудривања и оспоравања, доказ је и расправа о формирању Управе за борбу против тероризма, која, према ономе што су у јавност изнели лидери опозиционих партија, уствари треба да буде тајна служба режима, политичка полиција диктатора Милорада Додика итд.

Као прво, у МУП РС годинама у оквиру Управе криминалистичке полиције, као нижи организациони облик, постоји Јединица за ратни злочин и борбу против тероризма, што значи да се не ради ни о чему новом. Ако потреба борбе против тероризма захтева прерастање те јединице у управу, то би требало да буде интерна ствар МУП, да се искључиво тиче процене министра и његових сарадника. У то да је тероризам постао глобална претња и да све европске земље јачају капацитете како им се не би догодило нешто попут напада на редакцију листа Шарли ебдо, ваљда никог не треба уверавати.

У БиХ су се терористички акти дешавали. Напад на полицијску станицу у Бугојну, напад на Амбасаду САД итд. Да ли на страни тзв. Исламске државе ратује 150 или 375 држављана БиХ, сасвим је неважно, довољна су била двојица која су се са истог ратишта вратила да би се извршио напад на помињани сатирични лист у Паризу. Када је СИПА пре непун месец дана основала тим за борбу против тероризма, нико од опозиционих лидера у Српској у њему није видио тајну службу, односно политичку полицију иако директору СИПА спочитавају блискост са СНСД. Проблем за њих настаје када Република Српска оснива нове или јача постојеће безбедносне институције.

Зашто Српска нема право на одбрану од зла од којег цели свет страхује? Ко то може гарантовати да Српска није таргетована од креатора ужаса? Уједно, исти људи који председника Додика оптужују да намерава да их уходи не либе се да у јавност износе податке о томе с ким је председник телефонирао, с ким је ручао и шта планира да учини. Одакле им ти подаци, под условом да су тачни, ако нису развили параобавештајну мрежу или их њима снабдева нека страна обавештајна служба? Ко ту кога прислушкује? Да није на сцени она народна по којој је на вука повика, а лисица једе месо?

Драган Чавић у два наврата оптуживао је МУП Српске да га прислушкује, чак је јавно износио и локацију прислушног центра и име оног ко је персонално на томе ангажован. С обзиром на то да Република Српска једина у региону има Закон о парламентарном надзору у области безбедности, по основу којег делује Одбор за безбедност Народне скупштине РС, извршен је инспекцијски преглед, а председник овог одбора посланик СДС Ненад Стевандић јавност је упознао да нису пронађени докази о нелегалном прислушкивању. Када је настала афера „прислушкивање премијерке“, Чавић није осудио нелегално прислушкивање. Напротив, осуо је паљбу по премијерки. Како сад то?

dragancavicВелика Британија у свим некадашњим колонијама стварала је полицијске структуре у које је регрутовала домаће људе. Наравно да је политички било мудрије да нпр. у Индији јавни ред и мир одржавају Индијци, а не Енглези. Међутим, ни Британија ни друге колонијалне силе ни у једној колонији нису стимулисале стварање домаћих обавештајних структура. Разумљиво, домаћа тајна служба могла би да препозна стварне намере и стратегију колонизатора, те стога није била пожељна.

Република Српска имала је Обавештајно-безбедносну службу. Укинута је, односно спојила се с обавештајном службом Федерације БиХ у једну, Обавештајно-безбедносну агенцију БиХ у јуну 2004, за време председничког мандата Драгана Чавића. Власт су чинили СДС и ПДП. Високи представник био је Педи Ешдаун.

Пресс РС

www.standard.rs/politika/31419-%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%BE%D0%B4-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B0

0 гласовa