Још се новац није слио у касу, нити је порез заживео, а светски лидери су се већ посвађали на шта ће паре потрошити. Подсетимо, стопа опорезивања међународних финансијских трансакција је ниска – од 0,01 до 0,1 одсто.

Погођене би биле банке, осигурања и друге финансијске куће. Упркос ниским стопама, приходи би били огромни. Песимистичка процена Уједињених нација говори да се сигурно рачуна са 100 до 150 милијарди евра годишње ако се порез уведе широм света. Ако би важио само у ЕУ, Европска комисија очекује убирање прихода до 50 милијарди.

Рачуница је да финансијска индустрија коначно учествује у трошковима финансијске и дужничке кризе. При том се разликују мишљења шта урадити с новцем. Концепт који заговарају економисти Штиглиц, Кругман и Сакс, а који је покрет усвојио, предлаже поделу прихода на три дела.

Међутим, Европска комисија има другачије планове. Она жели да се приходи од пореза слију у буџет ЕУ. Насупрот томе, немачки министар финансија Волфганг Шојбле хоће сам да одлучује шта с новцем. Осим тога, немачко буџетско право забрањује да се порески приходи законом везују за одређене сврхе. Значи, могуће је да од концепта „Порез против сиромаштва“ не остане много тога. Уосталом, много је рупа у буџету које морају бити запушене.

Поред додатних прихода, присталицама пореза важно је и стабилизовање тржишта тако што краткорочне шпекулације постају непривлачне. Оне могу да појачају кризе и због тога су опасне за финансијска тржишта. Овај економиста из Беча годинама посматра трговце на великим финансијским местима и функционисање трговања преко компјутера. Његов закључак је да су се финансијска тржишта одавно одвојила од реалне привреде:

- Тренутно се 70 пута више трговине од реалне производње у свету одвија на финансијским тржиштима. То је повезано са компјутерима и информационим технологијама. То је омогућило краткорочно, аутоматизовано делање, које нема везе са реалном привредом – каже Шулмајстер.

- Замислите коцкарницу у којој свака три минута може да се мења висина улога. Сума свих жетона, дакле уложеног новца, у оба случаја може бити иста. Али, темпо улагања у коцкарници коју воду рачунар био би много бржи. Порез на финансијске трансакције би имао улогу кочнице и посебно би погодио трансакције које су краткорочне.

Србија као колонија

- Једна од највећих банака у Србији не плаћа порез на добит и кад у само једној години заради 20 милиона евра профита. Неплаћање пореза је сасвим у складу са законом. Како би стимулисала прилив нових инвестиција, држава је 2001. године законом ослободила ову банку (наравно, не само њу) плаћања пореза у првих пет година пословања. Банке нису једине које уживају у српском пореском рају, али су због висине профита и специфичности тржишта најбоља илустрација збуњујуће пореске политике. Искусне иностране фирме успевају да смање пореско оптерећење и кад им држава не даје директне пореске подстицаје Колонијализам и глобализација нису синоними, али је линија која их раздваја танка. Са које стране линије ће се држава наћи, превасходно зависи од ње саме – упозорио је финансијски консултант Небојша Катић.

vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/500563/Zasto-se-urusava-svetska-ekonomija-3-Trgovina-tante-za-kukuriku

Прочитај без интернета:
0 гласовa