Тема протеста опозиције у Црној Гори није много присутна у српским медијима. И што је много горе медији у Србији уопште не посвећују пажњу Србима у Црној Гори и њиховим проблемима. Неки политичари у Београду и уредници дневних листова и телевизија воде више бригу о мигрантима који пролозе кроз Србију, него о положају наших сународника у Црној Гори. Овакав однос медија према Србима у Црној Гори није случајан. Актуелна власт у Београду очигледно не жели да поквари односе са властима у Подгорици, за које је речено, приликом сусрета премијера Вучића и Дачића са Ђукановићем у децембру 2013.године, да иду „узлазном путањом“.

Председник Црне Горе Филип Вујановић је сусрет са председником Србије Томиславом Николићем у Беранама окарактерисао речима: „Доживљавам га као поруку садржајних и интензивних блиских и пријатељских односа Црне Горе и Србије и доживљвам га, са друге стране, као његову персоналну подршку таквим односима“. Маја Гојковић председница Скупштине Србије је приликом сусрета са колегом Ранком Кривокапићем председником Скупштине Црне Горе нагласила „да су данашњи односи Србије и Црне Горе вероватно најбољи у последње време“. Питам се да ли је ово нормално: да актуелна власт у Београду оцењује као добре односе са Црном Гором, када је власт Мила Ђукановића признала „независно Косово“ и плус са шиптарском влашћу у Приштини потписали Споразум о разграничењу.

Да ли је нормално да држава Србије не предузме никакву озбиљну политичку акцију и изврши притисак на власти у Црној Гори да из скупштинске процедуре повуче скандалозан предлог „Нацрт закона о слободи вјероисповести“, који суштински има за циљ да Српској православној цркви у Црној Гори отме имовину? Да ли је нормално да држава Србија у односима са властима у Подгорици не предузима ништа да спречи очигледне примере дискриминације Срба у Црној Гори, рецимо код запошљавања? Србија не само да треба да реагује на ову политику црногорских власти која је дискриминаторска према нашим сународницима и штетна по националне и државне интересе, већ да активно помогне и српске политичке, националне и културне организације Срба у Црној Гори, без обзира на њихове међусобне поделе.

Добре односе Србије и антисрпске Црне Горе која је признала Косово диктира Запад. Мотиви за љубав неких људи у владајућим гарнитурама у Подгорици и Београду нису само политичке већ интересне природе, испреплетаност разних пословних интереса, који се често реализују с оне стране закона.

Осим тога режим Мила Ђукановића има несразмерно велики утицај на политичке, пословно-економске, безбедносне структуре у Србији, па чак и на спорт, на неке кошаркашке и фудбалске клубове. О утицају владајуће гарнитуре у Црној Гори на Србију у медијима у Србији се уопште не говори, то је скоро табу тема.

Храброст да о овој теми нешто више каже имао је национални магазин Геополитика, који петнест године бескомпромисно стоји на одбрани српских националних и државних интереса. Геополитика је, поред осталог, за разлику од других медија, отворено у више бројева указивала на противуставан карактер национално штетних „бриселских споразума“. Последња три броја Геополитике посвећена су проблемима миграната и опасностима који овај, од стране САД и Сороша организиван процес „сеоба народа“, носи по Србију.

Елем у ауторском тексту који је објављен у септембарском броју Геополитике, Славко Никић, некадашњи високи оперативац МУП-а Србије, задужен за борбу против наркотика, учесник рата на Косову и Метохији, аутор неколико значајних и популарних књига, поред осталог је указао и на негативан утицај црногорског естаблишмента на Србију. Никић пише: „Мило Ђукановић је, на пример, одлучио да преко својих ‘соколова’ у Србији изврши додатне кадровске промене у врху МУП-а, тачније, у УКП-у и посебно у СБПОК-у Србије, довођењем на најодговорније функције полицајце не тако давно смењене због сарадње са криминалцима, али и неке нове“. Славко Никић, посебно наглашава да је „стављање Миловог потписа на Споразум о разграничењу са непризнатом државом Косово, односно Хашимом Тачијем, само дан након што је делегација Србије на челу са Вучићем у Бриселу потписала четири Споразума који одређује судбину државе Србије, директно забадање ножа у њена леђа“.

Никић подсећа да не треба, дакле, никада да заборавимо стару народну пословицу „Ко неће брата за брата, хоће душманина за господара“, јер душмани су свуда око нас и радују се кад удари Србин на Србина:

„Мене као Србина црногорског порекла веома брине сада већ традиционално пребијање Срба туриста на Црногорском приморју, које

‘Монтенегрини’ све чешће бију, понекад и до смрти. Али само Србе. Тако се мученик из Јагодине, који је отишао да ради код ‘браће Црногораца’ вратио једва жив, и без слезине. Не сећам се случаја да је због непримереног понашања такве батине добио Шиптар, на пример. Или су Шиптари најдисциплинованији, или су Будвани – Монтенегрини – ‘храбри’ само када треба тући брата Србина да би се додворили Миловом пријатељу Хашиму Тачију, као што се власти Србије удварају Западу. Они, уједно, и лобирају да се на највише функције у МУП Србије доведу несрби, јер онда ће и Срби по Србији моћи да буду пребијани без последица“, закључује Славко Никић.

Након објављивања овог текста примећено је да је главни уредник Геополитике Слободан Ерић физички праћен од стране лице за које се основано сумња, према нашим изворима, да припадају црногорским криминалним структурама. Имајући у виду дa су из тог криминалног миљеа дошли они, који су починили многа најтежа кривична дела, укључујући и убиство Душка Јовановића уредника подгоричког листа „Дан“, онда се има основа за забринутост за безбедност уредника Геополитике Слободана Ерића. У ову работу, као “подизвођачи“ су укључене и неке криминалне структуре из београдског подземља, из Републике Српске, неки који живе овде али су пореклом с оне стране Дрине. Геополитика као национални лист, који објављује не само српске већ и угледне светске интелектуалце, је већ годинама трн у оку западним обавештајним службама. Подсећамо да је 2008. године на аутомобилу уредника Ерића извршена саботажа.

Не треба искључити могућност да су данас, када је у питању Геополитика, западне обавештајне службе и црногорске криминалне структуре на истом задатку. Основано се сумња да су ове структуре у Русији ангажовале криминалце кавкаског порекла како би, приликом посете овој земљи, физички ликвидирали Слободана Ерића. Позната је већ пракса да западне службе користе неке Чечене и уопште криминалце са Какваза, да физички ликвидирају или своје противнике или за извођење „фолс-флег“ операција, када своје „сараднике“ физички елиминишу, како би за то оптужили Путина и Русију, као што је био случај убистава Ане Политковске и Бориса Њемцова. Ова наша сазнања у основи нам је потврдио и сам Ерић, који је рекао да нема личних непријатеља и да постоје само противници и непријатељи уређивачког концепта Геополитике, који се заснива на артикулацији, дефинисању и одбрани српских националних и државних интереса.

Срђан Крунић

www.vaseljenska.com/misljenja/zasto-su-geopolitika-i-eric-na-meti-crnogorskih-kriminalnih-struktura/

4 гласa