Европска унија и САД наставиле су да прећуткују питање „велике Албаније“ чак и после недавног сукоба македонске полиције са албанским терористима у Куманову.

– Такозвано албанско питање је табу тема коју нико од европских политичара и посланика не жели да отвори иако им је сто пута речено да без решења тог питања нема трајног мира на Балкану – објашњава за „Вести“ изнервирани саговорник из једне институције ЕУ који се дуго бави југоисточном Европом.

Многи се зато питају шта и ко „држи леђа“ албанском премијеру Едију Рами који себи може да дозволи да отворено заговара уједињење у „природну“ или „велику Албанију“?

Истраживање „Вести“ показало је да је, поред потпуне лојалности НАТО и САД, једна од кључних карата Тиране – њен „енергетски џокер“.

Годину дана после добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ, ових дана у Албанији почиње изградња деонице прекојадранског гасовода (ТАП). Њиме ће се до западне и средње Европе допремати азербејџански гас линијом Турска-Грчка-Албанија-дно Јадранског мора-јужна Италија.

А. Чукић
Америка му држи леђа: Еди Рама

Иако у почетку није важио за фаворита, пројекат ТАП победио је 2013. године на азербејџанском тендеру. Из игре је тако избачен конкурентски пројекат Набуко који је одговарао Београду јер је његова траса ишла преко Турске, затим линијом Бугарска (са краком према Србији)-Румунија-Мађарска-Аустрија.

Гасовод ТАП донео је Албанији положај енергетске раскрснице и водећег стратешког савезника Запада на Балкану. Изградња подземних складишта гаса, који ће бити власништво швајцарске фирме Акспо, почиње такође ових дана. Швајцарска је у марту поклонила Албанији шест милиона евра за уређење инфраструктуре за складишта. Од укупно 870 километара дугачке трасе, кроз Албанију ће пролазити 271 километар овог гасовода.

– Из Албаније ће се гас достављати до балканских држава као Косово, Црна Гора, БиХ, Македонија …- поновили су званичници у Тирани у више наврата. Случајно или не, у овом набрајању Србија се не помиње.

Циљ САД је да смањи европску зависност од руског гаса и тиме и руски утицај у Европи. Зато се Вашингтон свим силама и средствима бори да спречи остварење руског пројекта Турски ток као што је то већ урадио са Јужним током.

Сви које занима питање америчке енергетске стратегије у Европи и на Балкану могли су почев од 2011. године да на сајту Викиликс прочитају анализе које је америчка амбасада у Риму слала у Вашингтон. У поверљивој депеши од 24. фебруара 2009. године на пример дословно пише да је Јужни ток супротан интересима САД. Јасно се каже да „срж америчких безбедносних интереса у Европи“ чине „независности Косова“ и „политика подршке ширењу ЕУ и НАТО“. Ове депеше, међутим, у српским владама и обавештајним службама, као да није имао ко да чита.

Србија кратких рукава

Србија се од 2007. па све до краја прошле године држала Јужног тока чак и када су Руси почели да „дижу руке“ од овог пројекта, а италијански медији увелико отворено најављивали излазак из њега због америчког притиска. Србија је затим наставила да води такозвану неутралну политику по шеми „и Русија и САД“ чија је основна одлика нејасноћа и непредвидљивост. Тако је сада скоро доспела у положај да енергетски зависи од добре воље Албаније за добијање крака за ТАП.

Швајцарски пројекат

Пројекат ТАП је настао 2003. у једној филијали швајцарског енергетског гиганта Акспо (Аxпо). По 20 одсто удела у ТАП-у сада имају азербејџански СОКАР, британски БП и норвешки Статоил. Белгијски Флуксис поседује 19 процената, шпански Енагас 16 одсто, а швајцарски Акспо 5 одсто.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/494624/Zasto-Zapad-ne-osudjuje-ideju-velike-Albanije-1-Tirani-kljuc-u-gasnom-ratu

0 гласовa